Nedelja, 27.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZA KULISA

I slabljenje EU pojačalo napetosti na Balkanu

Brisel je manje aktivan kao igrač u regionu, a što je još važnije, članstvo izgleda manje atraktivno i ostvarivo nego što je bilo pre nekoliko godina, smatra Florijan Biber, profesor za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu
Илустрација (Фото Ројтерс)

Iako se poslednjih meseci na zapadnom Balkanu podigla velika bura, Evropska unija još ne šalje jasan znak da je treba što pre stišati. Na to je posebno upozorio veliki poznavalac balkanskih prilika, bivši švedski ministar spoljnih poslova i visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Karl Bilt. „Izuzetno sam zabrinut zbog rasta tenzija na Balkanu”, napisao je Bilt na svom tviter nalogu.

U poslednje vreme politička napetost u regionu raste na svim stranama – Banjaluka hoće na referendum o Danu RS, a Sarajevo se tome protivi. Posle snimka razgovora Zorana Milanovića s braniteljima dodatno je podignut i inače visok ton između Beograda i Zagreba. Podgorica i Priština spore se oko granice, a Skoplje jedva izlazi na kraj sa svojom složenom političkom situacijom.

Mnogi još veruju da bi EU mogla presudno da utiče na smirivanje strasti na prostoru bivše SFRJ, iako se u poslednje vreme više bavi sobom: suočena s bregzitom, nedostatkom konsenzusa oko izbeglica, finansijskom krizom, unutrašnjim nepoverenjem, porastom nacionalizama u pojedinim državama članicama…

Stoga je, verovatno, Bilt u pomenutom tvitu i ukazao da „slabosti koje se vide u EU i oko proširenja samo otežavaju stvari”.

„Slabljenje EU bilo je ključno za povećanje napetosti na zapadnom Balkanu”, kaže Florijan Biber, profesor za jugoistočne evropske studije Univerziteta u Gracu.

Ocenjujući da je EU manje aktivna kao igrač u regionu, a što je još važnije, da članstvo izgleda manje atraktivno i ostvarivo nego što je bilo pre nekoliko godina, Biber ukazuje da je u vezi s ključnim izazovima politike, kao što je dolazak izbeglica u Evropu, EU podeljena i da su viđene jednostrane politike država članica.

Pored toga, EU je podeljena i izazvana od strane nacionalističkih i konzervativnih vlada i partija unutar nje (Mađarska, Poljska) i spolja, kao i autoritarnim tendencijama (Makedonija...), i „prema tome, vlade koje napreduju kroz tenzije bile su manje sputavane od strane EU”.

Međutim, Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, posebno naglašava da EU ne daje jasne signale da li će ikada prihvatiti zemlje zapadnog Balkana u EU. Naravno, onda se, kako objašnjava, mnogi akteri okreću alternativama: ili smatraju da mogu sami i da ne moraju više da vode mnogo računa o EU, ili se okreću drugima – Turskoj, Rusiji, SAD.

„Da li je ovo kratkoročno ili dugoročno okretanje, zavisi od toga kako će se postaviti sama EU. Ako ona ne uključi zapadni Balkan relativno brzo, ako se nastavi kriza samog koncepta EU, onda mi se čini da će se države zapadnog Balkana okretati jedne drugima, smanjivati liberalne i pojačavati nacionalističke elemente u svojim politikama i verovatno tražiti saveznike negde drugde”, kaže Jović.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, misli, pak, da je problem u tome što nema realne opcije na drugoj strani. „U ovom trenutku ne postoji nijedan projekat koji je za region značajniji, bolji i prihvatljiviji od projekta EU”, naglašava ona.

Ističe i da je broj problema EU toliki da ona na dnevnoj bazi ne može da se bavi regionom zapadnog Balkana. Ona je, kaže, ophrvana krizama, koje su u fokusu, kao što su bregzit, migrantska kriza, ekonomska kriza, a sledeće godine u ključnim zemljama EU održavaju se i izbori. Uticaj desnice sada je mnogo jači nego što je bio u prethodnim godinama. Naravno da takva situacija utiče i na tamošnje javno mnjenje i da se tema proširenja izbegava kao nešto što nije prihvatljivo biračima.

„Postoji svest o neophodnosti daljeg procesa proširenja kao jednom od najuspešnijih bezbednosnih projekata EU, ali je sada odgovornost za ovaj projekat preneta i na zemlje zapadnog Balkana, jer se očekuje njihovo usaglašavanje s evropskim vrednostima i pokušaj da se stabilizuje region i da se tako pomogne EU upravo u pravcu nekakve konsolidacije”, kaže Joksimovićeva.

Radmila Nakarada, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, upozorava da tenzije u regionu nisu bezazlene i da ih ne treba potcenjivati.

„Te tenzije ne mogu se objasniti samo unutrašnjim političkim zapletima. Delom su posledica nerazrešenih problema koji su doveli do ratova. Međutim, u meri u kojoj su spoljni akteri čvrsto opredeljeni za održavanje stabilnosti regiona do nasilnih sukoba neće doći. Oni imaju poluge mira kojima mogu da obuzdaju nepovoljne unutrašnje tokove, ukoliko to žele. Što se tiče EU, uprkos svim njenim raskolima, krizama, slabostima, njeni „mirotvorački” kapaciteti još su veliki, ukoliko bi imala principijelan, nepristrasan, uravnotežen odnos prema svim stranama u tekućim sporovima i držala se svih načela prevencije”, ističe Nakarada.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.