Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SRPSKI STRATEŠKI POLjOPRIVREDNI PROIZVODI

Pšenica i kukuruz rekordno rodili

Mi smo veliki proizvođači preko sopstvenih potreba, a na cenu ne možemo da utičemo jer je reč o berzanskoj robi
(Фото Пиксибеј)

Osim o olimpijskim rekorderima ove godine ćemo, sva je prilika, govoriti i o poljoprivrednim. Jer i za pšenicu i kukuruz uslovi su bili idealni pa će se u silose smestiti rekordne količine. Kad je rekordna proizvodnja može se govoriti i o istom takvom izvozu, a onda i o deviznom prilivu.

U slučaju pšenice već je poznato da je požnjeven rod od 3,1 milion tona, a viškovi za izvoz se mere na 1,5 miliona tona. Kada bismo to postigli nadmašili bismo rekordan izvoz iz skore prošlosti kada je iz roda 2013. godine izvezeno 1,3 miliona tona. Obično se polovina ovih količina proda u zemljama u okruženju, na našem poznatom CEFTA tržištu, a ostatak u Africi, zemljama Bliskog i Srednjeg istoka.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da, što se tiče kukuruza, ove godine očekujemo novi rekord. U 2014. godini rodilo je 7,8 miliona tona žutog zrna, a ove godine očekuje se rod veći za pet do deset odsto, što znači da s njiva treba da se ubere preko osam miliona tona.

(Foto Tanjug)

Kad je dobar rod poznato je da cena pada što se dešava i ovih dana, a ovaj stručnjak kaže da će veći rod kompenzovati pojeftinjenje.

– Stari kukuruz još drži cenu od oko 20 dinara po kilogramu, a u berbi koštaće slično kao 2015. godine, a to je oko 15 dinara po kilogramu. Cene na svetskom tržištu padaju pa je izvozna cena novog roda u junu bila 155 evra po toni, a ovih dana je pala na 130 evra po toni. Uobičajeno je da veliki kupci ugovaraju nabavku i do šest meseci unapred izbegavajući tako neprijatna iznenađenja – kaže Saković.

Lanjski rod, zbog prošlogodišnjih visokih temperatura, i nije bio veliki tako da zaliha za izvoz praktično i nema. Podsećanja radi, lane je rodilo nešto preko šest miliona tona. Za izvoz je preteklo oko 1,6 miliona tona što nam je donelo oko 230 miliona evra.

Zbog dobrog roda ne očekuju se ni oscilacije na domaćem tržištu, pa se može reći da će aktuelne cene finalnih proizvoda ostati i dalje.

– Pšenica i kuruz su berzanska roba i kako mi nismo, u svetskim razmerama, veliki proizvođači, ne možemo da je diktiramo, već samo možemo da se prilagodimo. Kada nam ne odgovara ne izvozimo i čekamo bolje vreme pa kako prođemo. Mi smo veliki proizvođači iznad sopstvenih potreba, ovih proizvoda nam nije nikad zafalilo i zato se ne može govoriti o njima kao strateškim. Takvi su oni koji nedostaju. Pšenica i kukuruz moraju da se seju zbog plodoreda i to kukuruz na oko milion hektara, a pšenica na oko 600.000 hektara pa je zato neko plansko planiranje izgubilo značaj. Proizvođačima su to omiljene kulture zbog manje rada, jer je sada mehanizovano sve, u odnosu na voćarstvo ili povrtarstvo, na primer – kaže Saković.

Iako, svake godine uberemo značajni devizni priliv od poljoprivrede obično se tome „gleda u zube” da je ostvareno izvozom čiste sirovine, a ne višim oblicima prerade. Naš sagovornik takve primedbe smatra besmislenim.

– Kada se pogleda ko su kupci žitarica vidi se da su to siromašne zemlje, a kada se pogleda spisak izvoznika vidi se da su to EU, Kanada, Australija. Šta smeta Srbiji da bude u tom društvu. Često se kaže bolje da izvozimo meso nego kukuruz. Samo tu kalkulaciju treba prilagoditi praksi. Isti zemljoradnici proizvode i žitarice i meso pa zar ne bi već to radili da im se isplati – kaže Saković.

 

Makedonske barijere

Svake godine, tačnije leta, kod izvoza žita i brašna u Makedoniju ponavlja se manje-više ista priča. Južni sused, uprkos sporazumu o slobodnoj trgovini, uvede neku vancarinsku barijeru kako bi sprečio uvoz ovih naših proizvoda. To obično potraje nekoliko meseci dok se njihove zalihe ne potroše.

Ove godine su povećali cenu fitosanitarnih uverenja za 830 odsto kako bi uvoz pšenice učinili neisplativim. Prošle godine se radilo o tome da kupci našeg brašna ne dobijaju dovoljno kontrolnih markica koje su potrebne da bi se brašno stavilo u promet.

– Makedonci su svake godine sve inventivniji u smišljanju novih barijera i kršenju CEFTA sporazuma. Naša vlada to toleriše i ne uvodi kontramere. Još pre mesec dana ministar trgovine Rasim Ljajić postigao je sporazum da se barijere otklone, a ništa se ni za centimetar nije pomerilo. Makedonci imaju jak mlinarski lobi, a neizvesno je koliko će ove godine barijere da traju zbog njihovih političkih prilika, jer im slede vanredni izbori za nekoliko meseci – kaže Saković.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.