Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„POLITIKA” NA PEJIĆEVIM SALAŠIMA

Đorđe Čvarkov prećutao Nemanovce

Proslavili smo mi televiziju, a ne ona nas. Pejićevi salaši stariji su i od Novog Sada, kažu u mestu koje se pročulo po popularnoj seriji RTV-a „Državni posao”
Пејићеви салаши: као у стара времена ... има свега (Фото: С. Ковачевић)

Novi Sad – Putnik koji iz Novog Sada krene ka Temerinu lako će pronaći put do Pejićevih salaša, mada uz glavni drum koji dalje vodi do Bečeja nema ničega što bi ukazivalo da se u blizini nalazi naselje koje su proslavile priče iz TV serije „Državni posao”. Na raskršću s koga će namernik, posle petnaestak minuta vožnje, skrenuti desno pa se spuštati uskim putem uz prostrani zeleni rit, nema nijednog bilborda popularnog humorističkog serijala, a viđani su i takvi okolo po Novom Sadu.

Ni traga plakatu Ujedinjenih bačkih pilićara Đorđa Čvarkova, lika iz serije, rodom s Pejićevih salaša, a Vojvođanina po profesiji, preko koga smo upoznali i njegovu babu, frau Šilovičku i čika Žiku. Jedino saobraćajna tabla, a na tabli dva naziva. Glavni arhivator Čvarkov prećutao je da mesto ima dva imena: Pejićevi salaši – Nemanovci.

Meštani se zbog toga ne ljute. I sami to razdvajaju – ili su iz Pejićevih salaša ili iz Nemanovaca, a oba naselja, administrativno jedno, imaju tek oko 250 duša. Samo se pitaju ko je tu koga zapravo proslavio. Ne misle na Pejićeve i ove što, kaže legenda, nemaju „novaca”, nego na one s televizije. Gospođa Verica Skeledžija iz kancelarije mesne zajednice uopšte nema dilemu: „Proslavili smo mi njih, a ne oni nas. Pejićevi salaši stariji su i od Novog Sada, prvo je tu bilo naselje zemunica”.

U mesnoj kancelariji koja je nekada bila škola, ona nije samo zvanični domaćin. Ima razloga da se tu oseća kao kod kuće. Zgrada iz 1911. zadužbina je njenog pretka Petra Pejića Dide, čiji uramljeni portret zauzima visoko mesto na zidu.

„Moja mama je Pejić. Odrasla sam na dedinom salašu i tu se stvorila ta ljubav, sklonost ovakvom načinu života”, priča. Hroničarka je mesta, istraživala je i to, ali je ostala zagonetka zašto su dedu Pejića, po kom je naselje dobilo ime, zvali Dida, baš sa onim dalmatinskim izgovorom.

U naselju žive i njena braća Pejići koji se bave poljoprivredom, baš kao i trećina stanovnika. Četvrt veka ranije poljoprivrednika je tu bilo dvostruko više, posedi su u međuvremenu ukrupnjeni. Danas je većina stanovnika zaposlena u Novom Sadu, ili u naselju kod privatnika. U mestu rade jedan proizvođač kupatilskog nameštaja, pilana, prerađivač sekundarnih sirovina. Postoje i tri rasadnika sa sadnicama, između ostalog, ruža, pa se oranice ponegde šarene.

„Najveći problem je što nema ni vrtića ni škole, a dece ima dosta, pogotovo od kad su došle izbeglice”, priča meštanka Vera Rađenović, koja je devedesetih godina pobegla iz Bihaća sa suprugom. Najpre su otišli u Kikindu, odakle je Vera rodom, ali su se kasnije skućili na Pejićevim salašima pošto joj se čovek zaposlio na obližnjem Institutu za poljoprivredu. Imaju dvojicu sinova, a od starijeg troje unučića.

Davno je bilo kada je škola još radila u „malom Čeneju”, kako meštani nazivaju Pejićeve salaše. Poslednje generacije su nastavu u Didinoj zadužbini pratile sedamdesetih godina prošlog veka. A iz te škole izašli su, zabeleženo je, jedan doktor nauka, dva lekara i drugi stručnjaci. Đaci su posle morali da putuju, a i danas to čine gradskim autobusom koji za Novi Sad vozi pet puta dnevno. Pa ko zakasni na prvi, u 6.45, sledeći hvata tri sata kasnije. Disciplina se očekuje i od omladine i odraslih koji za poslednju vožnju iz grada kući moraju biti spremni u pola devet uveče.

Do pre godinu dana, naselje nije imalo vodovod, a pijaća voda dopremana im je cisternama iz Novog Sada, u proseku svakog drugog dana. Zatim su vlasti grada razrešile kesu i sa 56 miliona platile vodovod. Sledi vreme čekanja za kanalizacionu mrežu.

Ceo svoj život, a 83. mu je godina, Pavle Prodanović proveo je na Pejićevim salašima. Tu je prohodao, radio na zemlji i odatle nosio mleko u gradsku mlekaru. Danas, kaže, više nema toliko snage, zemlju je dao u arendu, ali krepka starina ipak ne miruje. Zatičemo ga na ulici dok po letnjoj žezi, u gumenim čizmama i sa šeširom na glavi, gura kolica sa kamarom trave i pride vilama. Starog stanovništva u Pejićevim salašima ima dosta i veliki je problem, kaže Pavlova supruga Đurđinka, što u selu nema lekara. „Treba i zbog lekova ići u grad, a to je jako nezgodno”, dodaje.

Davno se poljoprivredom bavila i baka Mara (77) iz Nemanovaca. Gajila je svinje, držala konje i krave, a mleko takođe nosila u mlekaru. Sada ima samo kokoške, po čija jaja dolaze devojčice iz komšiluka. Dva jutra zemlje je izdala i pomalo se ljuti na zakupca koji je tu, kaže ona, posadio soju dvaput u godini i crpi joj zemlju. Kuću, koju joj je ostavio pokojni suprug, prodaje. „Duša od čoveka, jest da je bio Hrvat, ali ne bih ga menjala za deset Srba”, kaže ova žena koja sada samo ima želju da se vrati u rodne Žitkovce kod Niša, odakle je rodom. Ne zbog toga što joj je život u Nemanovcima loš, nego „stara sam, nema ko da me gleda”.

Mara istovremeno nije i usamljeni južnjak u Nemanovcima. Naselje je nastalo šezdesetih godina kada su u taj deo Pejićevih salaša počeli da dolaze ljudi iz južne Srbije, a dobijali su razne poslove pri Institutu. Veruje se da je naziv Nemanovci u vezi sa južnjačkim govorom kojim su novi naseljenici pravdali neplaćene račune u obližnjoj kafani. Dok su na Pejićevim salašima, rekao bi Čvarkov, neki vredno radili...

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.