Si: Svetska ekonomija na kritičnom raskršću

Svetska ekonomija je na kritičnom raskršću. Tekući međunarodni poredak izložen je ozbiljnim iskušenjima. Globalni privredni rast sve je usporeniji. Dosta je više globalizacije bez pravila. Ova četiri ozbiljna upozorenja izgovorili su lideri Kine, SAD, MMF-a i Francuske tokom dvodnevnog samita G-20 održanog u kineskom gradu Hangdžouu, sa zvaničnom temom „Ka inovativnoj, okrepljenoj, međusobno povezanoj i inkluzivnoj ekonomiji”.

Uprkos optimističkom motu prvog samita G-20 održanog u Kini i dvogodišnjih priprema domaćina, skup je okončan bez ijednog konkretnog dokumenta o kooridiniranoj akciji najjačih ekonomija u trenutku kada svetska privreda sve više posustaje, a nejednakosti postojano rastu.

„Suočavamo se sa temeljnim izazovom da obnovimo poverenje javnog mnjenja u ekonomske reforme i svetsku trgovinu”, upozorio je premijer Australije Malkolm Ternbul.

Umesto akcionog plana, završno saopštenje lidera G-20 obiluje idejama za rešavanje problema rastućeg protekcionizma, migracija, terorizma, korišćenja energije, borbe protiv zika virusa... Kominike G-20 liči sa 7.000 reči na „novogodišnju jelku”, ocenio je američki dnevnik „Volstrit džornal”. Jedini ključni opipljivi dogovor G-20 postignut je – nakon oštrih replika između predstavnika Kine, Indije, SAD i Evrope – da se osnuje globalni forum za razmatranje situacije na tržištu čelika. Pokušaj zapadnjaka da taj forum stave pod nadležnost OECD-a nije uspeo nakon odlučnog protivljenja Indije.

Uprkos izostanku preciznog zajedničkog plana, lideri G-20 postigli su široku saglasnost da je suočavanje sa izazovima svetske ekonomije i održavanje mirnog i stabilnog okruženja od ključne važnosti, ocenio je kineski predsednik Si Đinping na zatvaranju skupa u Hangdžouu. Prema Siju, članice G-20 treba da preusmere svoje delovanje sa kratkoročnih na srednjoročne politike koristeći raspoloživa politička, ekonomska, fiskalna i monetarna sredstva.

Imaju li lideri G-20, udruženja država koje čine 85 odsto svetske ekonomije (više od četiri petine globalnog BDP-a), danas zajedničku viziju za unapređenje privrede sveta – ostalo je nejasno nakon dvodnevnog samita koji je obeležio niz protokolarnih skandala, pregršt otvorenih unakrsnih optuživanja učesnika (najčešće na liniji SAD–Kina i obrnuto, EU – Velika Britanija...) i ponekim, istina ređim, apelom da se „što pre prevaziđu tekuće napetosti u odnosima” (na primer Peking–Tokio).

Svesna izostalog dogovora, Kristin Lagard je upozorila lidere G-20 da je globalni privredni rast isuviše dugo nakon svetske krize 2008. anemičan i da strukturne reforme ne treba razmatrati, već ih treba sprovoditi, i to tako da rast obuhvati šire slojeve društva, naročito grupe sa niskim prihodima i radnike pogođene brzim tehnološkim promenama. Anhel Gurija, generalni sekretar OECD-a, upozorio je istovremeno lidere G-20 da svim silama moraju da se bore protiv rastućeg protekcionizma koji sapinje globalnu trgovinu. Umesto da smanje međusobne barijere, ekonomije sveta su od 2008. godine uvele novih 1.400 protekcionističkih mera, podsetio je Gurija. U međuvremenu, iako je skup u Hangdžouu sazvan na ekonomske teme, u nedelju prvog dana skupa veliko uzbuđenje izazvala je vest o mogućem sporazumu Rusije i SAD povodom smirivanja situacije u Siriji. To se nažalost nije desilo, ni nakon devedesetominutnog razgovora „oči u oči” Baraka Obame (kome je ovo inače poslednji nastup u Aziji pred novembarske izbore) i Vladimira Putina. Ledenog izraza lica nakon susreta sa Putinom, Obama je poručio da „sankcije prema Rusiji ostaju na snazi sve dok se Sporazum iz Minska o prekidu vatre u Ukrajini ne sprovede u delo”.

U kakvim će međusobnim odnosima biti članice G-20 – tokom predstojeće neizvesne izborne sezone u SAD, Francuskoj, Nemačkoj... za sada je neizvesno. Domaćin sledećeg okupljanja G-20 nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će idući samit najjačih ekonomija u fokus staviti izbegličku krizu, reformu međunarodnog poreskog sistema, terorizam, ali ne i krizu na tržištu rada Zapada gde u ovom trenutku najmanje 40 miliona ljudi, posebno mladih, nema stalno radno mesto.

G20 apeluje: Podeliti teret izbegličke krize

HANGDžOU - Izbeglice predstavljaju globalni problem i taj teret mora da se podeli, zaključili su lideri Grupe 20 najrazvijenijih zemalja na kraju samita G20 u Kini.

„Masovno prinudno raseljavanje ljudi širom sveta, bez presedana od Drugog svetskog rata, naročito prouzrokovanih nasilnim konfliktima predmet su globalne zabrinutosti”, navedeno je u zajedničkom saopštenju objavljenom na kraju dvodnevnog sastanka u kineskom gradu Hangdžou.

Lideri članica G20 koje zajedno čine 85 odsto svetske ekonomije i dve trećine svetske populacije, ponovili su poziv sa prošlogodišnjeg samita u Turskoj da je „potrebno uložiti konkretne napore u rešavanju uzroka izbegličke krize kao i da je neophodno podeliti teret koji ona sa sobom nosi”, prenosi AFP.

Oni su apelovali na sve države da u skladu sa svojim mogućnostima izdvoje pomoć za pogođene zemlje.

U saopštenju se poziva i na ulaganje dodatnih napora kako bi se pronašlo trajno rešenje – prenosi Tanjug.