Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Naučnici pred Ustavnim sudom

Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživanja podržali su Sindikat naučnih radnika Srbije i nekoliko instituta, od kojih su tri u sastavu SANU
(Фото Медија центар)

 

Institut za uporedno pravo podneo je juče Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživanja, saznaje „Politika”. Institut od Ustavnog suda očekuje da utvrdi da li je pomenuti pravilnik, po kome se neko bira u naučna zvanja, u skladu sa Ustavom i Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Ustavni sud nema zakonski rok u kojem mora da odluči o podnetoj inicijativi. 

Kako saznajemo, inicijativu su podržali i Balkanološki institut, Institut za srpski jezik SANU, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Muzikološki institut SANU, Etnografski institut SANU, Institut za političke studije, Institut za međunarodnu politiku i privredu i Sindikat naučnih radnika Srbije.

Domaće i strano
Prema osporavanom pravilniku, istaknuta monografija međunarodnog značaja u svim oblastima nauke vredi 14 bodova, dok istaknuta monografija domaćeg značaja vredi dvostruko manje, odnosno sedam bodova.
O svim ovim i drugim problemima u oblasti naučnoistraživačkog rada „Politika” je detaljno izveštavala u prethodnim mesecima, a epilog je bio odluka Vlade Srbije da poništi Konkurs za naučnoistraživačke projekte.
 

Jedna od osnovnih zamerki, kako za naš list kažu podnosioci inicijative, jeste ta da je dosadašnji pravilnik predviđao jedne kriterijume za izbor i napredovanje u određena zvanja, po kojima su se naučnici pripremali i po četiri-pet godina, a odjedanput, kažu, pravilnik primenjuje nove kriterijume na koje se naučnici nisu pripremali, što znači da se nova merila primenjuju retroaktivno.

Direktor Instituta za uporedno pravo dr Jovan Ćirić kaže da pravilnik propisuje i da se kriterijumi za izbor u zvanja mogu menjati na zahtev Ministarstva nauke.

– Nonsens je da se pravila menjaju u toku postupka. To postoji još jedino u Haškom tribunalu. Osim toga, pravilnik nije prošao verifikaciju Nacionalnog saveta za nauku, a to je obaveza koja proističe iz Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti – kaže dr Ćirić.

U elemente za kvalitativnu ocenu u pravilniku je uvršten i doprinos kandidata u mentorskom radu. Praktično, nečije napredovanje ne zavisi od njegovog rada i rezultata, već od toga da li će ga kolege sa fakulteta pustiti da bude mentor, kao i od toga da li će mladi doktorand baš njega izabrati za mentora. To, smatraju podnosioci inicijative, nije logično a ni pravedno.

Podnosioci inicijative se pitaju i da li su neke „male” oblasti, kao što je etnomuzikologija, gde nema mnogo zainteresovanih doktoranada, osuđene na izumiranje jer će u tim oblastima biti onemogućeno napredovanje u viša zvanja.

Osporeni pravilnik, objašnjavaju podnosioci inicijative, predviđa da kandidat za napredovanje mora da bude samostalan u svom radu i da zasnuje novu naučnu problematiku. Ćirić se pita šta je to problematika u pravnoj i naučnoj terminologiji. Podnosioci inicijative navode da u našoj zemlji ima 2.000 naučnih saradnika, a potom postavljaju pitanje da li to znači da ima isto toliko naučnih problematika.

– Kvalitativni pokazatelji nečijeg uspeha u radu obuhvataju i rukovođenje naučnom politikom u telima i komisijama Ministarstva nauke. Da li to znači da će kandidat koji je bliži centrima moći u resornom ministarstvu lakše napredovati? – pita se direktor Instituta za uporedno pravo.

U pravilniku postoji još čitav niz problematičnih rešenja, koja, pre svega, mlade naučnike onemogućavaju u radu i napredovanju, smatraju podnosioci inicijative. Osim toga, oni ističu da su odredbe o vrednovanju naučnog rada pisanog i objavljenog na srpskom jeziku diskriminatorske, jer favorizuju ono što je objavljeno u inostranstvu.

– Ne vidi se koga u stvari finansira Ministarstvo nauke: srpsku nauku ili objavljivanje u stranim naučnim časopisima – kaže Ćirić.

 

 

 

Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.