Naučnici pred Ustavnim sudom

Institut za uporedno pravo podneo je juče Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživanja, saznaje „Politika”. Institut od Ustavnog suda očekuje da utvrdi da li je pomenuti pravilnik, po kome se neko bira u naučna zvanja, u skladu sa Ustavom i Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Ustavni sud nema zakonski rok u kojem mora da odluči o podnetoj inicijativi. 

Kako saznajemo, inicijativu su podržali i Balkanološki institut, Institut za srpski jezik SANU, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Muzikološki institut SANU, Etnografski institut SANU, Institut za političke studije, Institut za međunarodnu politiku i privredu i Sindikat naučnih radnika Srbije.

Jedna od osnovnih zamerki, kako za naš list kažu podnosioci inicijative, jeste ta da je dosadašnji pravilnik predviđao jedne kriterijume za izbor i napredovanje u određena zvanja, po kojima su se naučnici pripremali i po četiri-pet godina, a odjedanput, kažu, pravilnik primenjuje nove kriterijume na koje se naučnici nisu pripremali, što znači da se nova merila primenjuju retroaktivno.

Direktor Instituta za uporedno pravo dr Jovan Ćirić kaže da pravilnik propisuje i da se kriterijumi za izbor u zvanja mogu menjati na zahtev Ministarstva nauke.

– Nonsens je da se pravila menjaju u toku postupka. To postoji još jedino u Haškom tribunalu. Osim toga, pravilnik nije prošao verifikaciju Nacionalnog saveta za nauku, a to je obaveza koja proističe iz Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti – kaže dr Ćirić.

U elemente za kvalitativnu ocenu u pravilniku je uvršten i doprinos kandidata u mentorskom radu. Praktično, nečije napredovanje ne zavisi od njegovog rada i rezultata, već od toga da li će ga kolege sa fakulteta pustiti da bude mentor, kao i od toga da li će mladi doktorand baš njega izabrati za mentora. To, smatraju podnosioci inicijative, nije logično a ni pravedno.

Podnosioci inicijative se pitaju i da li su neke „male” oblasti, kao što je etnomuzikologija, gde nema mnogo zainteresovanih doktoranada, osuđene na izumiranje jer će u tim oblastima biti onemogućeno napredovanje u viša zvanja.

Osporeni pravilnik, objašnjavaju podnosioci inicijative, predviđa da kandidat za napredovanje mora da bude samostalan u svom radu i da zasnuje novu naučnu problematiku. Ćirić se pita šta je to problematika u pravnoj i naučnoj terminologiji. Podnosioci inicijative navode da u našoj zemlji ima 2.000 naučnih saradnika, a potom postavljaju pitanje da li to znači da ima isto toliko naučnih problematika.

– Kvalitativni pokazatelji nečijeg uspeha u radu obuhvataju i rukovođenje naučnom politikom u telima i komisijama Ministarstva nauke. Da li to znači da će kandidat koji je bliži centrima moći u resornom ministarstvu lakše napredovati? – pita se direktor Instituta za uporedno pravo.

U pravilniku postoji još čitav niz problematičnih rešenja, koja, pre svega, mlade naučnike onemogućavaju u radu i napredovanju, smatraju podnosioci inicijative. Osim toga, oni ističu da su odredbe o vrednovanju naučnog rada pisanog i objavljenog na srpskom jeziku diskriminatorske, jer favorizuju ono što je objavljeno u inostranstvu.

– Ne vidi se koga u stvari finansira Ministarstvo nauke: srpsku nauku ili objavljivanje u stranim naučnim časopisima – kaže Ćirić.