Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako učiti srpski kao nematernji jezik

Isti program ne može da se primenjuje za sve učenike, upozoravaju profesori u subotičkim školama
Уџбеници из којих Мађари уче српски језик (Фото: А. Исаков)

Subotica – O čemu je devojka maštala noseći kablić na pijacu? Šta za nju predstavljaju crvena ćurdija i anterija? Koliko dece kojima je maternji jezik mađarski može da razume ove rečenice, i koliko im u svakodnevnom snalaženju može biti od pomoći to što znaju šta je ćurdija i anterija?

Citat je tek nasumično odabran iz udžbenika za učenje srpskog kao nematernjeg jezika u drugom razredu srednje škole. Nastavnici odavno upozoravaju da ono što se uči u školi nije od pomoći đacima iz manjinskih zajednica da nauče srpski jezik, kao zvanični službeni jezik države.

U Subotici, izrazito mešovitoj sredini, odavno je jasno da će dete koje nema drugara na igralištu koje govori srpski teško iz udžbenika naučiti jezik države u kojoj živi. Da problem postoji vidljivo je i iz koalicionog sporazuma koji su sredinom meseca potpisali lideri SNS-a i Saveza vojvođanskih Mađara, u kom se kaže da će od školske 2017/18. godine uvesti novi plan i program učenja srpskog kao nematernjeg s ciljem da pripadnici nacionalnih zajednica nauče jezik većinskog naroda.

Postojeća situacija kao da iskorenjuje bilingvalnost, konstatuje u razgovoru za „Politiku“ mr Đorđe Sabo, profesor srpskog jezika u Ekonomskoj srednjoj školi. Svakodnevno on u razredu od preko 30 učenika pokušava da učenje jezika „uravnoteži“ između učenika koji jedva da umeju da sklope rečenicu i onih koji ga pitaju da li da sastav pišu ćirilicom. – Jednostavno rešenje bi bilo kada bi nam prosvetne vlasti dozvolile da početkom godine odredimo nivo znanja kod dece i da ih podelimo bar u dve grupe, kao što je slučaj kod stručnih predmeta ili veronauke i građanskog vaspitanja – priča nam mr Sabo. Po njegovom mišljenju, previše je gramatike i gotovo arhaičnih književnih tekstova, umesto komunikacije i savremenih tekstova zahvaljujući kojima bi učenici lakše uspostavili kontakt. – Postoji još jedan problem – kaže Sabo. – Za tiraž od oko hiljadu primeraka udžbenika za srpski kao nematernji nije zainteresovan niko osim Zavoda za izdavanje udžbenika, a koji za udžbenik traži 1.200 dinara a za radnu svesku još 700 dinara. Udžbenik za srpski kao maternji košta 500 dinara.

Institucije mađarske manjine do sada su uvek insistirale na učenju i očuvanju maternjeg jezika. Sada bi krenule i u ofanzivu za učenje srpskog jezika, jer je to jedan od načina da se pripadnici mađarske manjine ovde zadrže i ovde dobiju posao. – Pripreme za novi program počele su 2014. godine – kaže nam Aniko Jeras, predsednica Izvršnog odbora Mađarskog nacionalnog saveta i stručnjak za ovu oblast. Tada je OEBS, zajedno sa predstavnicima Ministarstva prosvete, formirao radnu grupu sa zadatkom da odredi standarde za učenje jezika.

Jedan od članova ove radne grupe je i profesor Aleksandar Dognar, iz srednje škole na mađarskom jeziku „Kostolanji Deže“. Dognar nam kaže da su obišli škole na jugu Srbije, sa albanskim stanovništvom, i na severu gde žive Mađari, ali i Rusini i Slovaci. – Na terenu se pokazalo da moramo da uspostavimo standarde za homogene sredine, gde žive pretežno manjine i nemaju kontakt sa izvornim govornikom srpskog jezika, zatim heterogene sredine gde manjine dolaze u kontakt sa srpskim jezikom i napredni nivo, koji se odnosi pre svega na jezike koji su slični srpskom, poput hrvatskog ili bosansko-bošnjačkog – navodi Dognar.

Kada se nakon predstojeće javne rasprave odredi standard za svaki od nivoa, sledeći korak je izrada plana i programa. Aniko Jeras kaže i da imaju određenih zamerki, te da smatraju da se ne može očekivati da učenik nauči i do 700 reči na dva časa nedeljno. Sagovornici „Politike“ kažu da je neophodno pre svega učenje jezika rasteretiti obimne gramatike i književnih tekstova, uvesti više komunikacije, prilagoditi književne tekstove, po uzoru kako to rade Englezi ili Nemci, sa manjim brojem novih reči. Uostalom, upozoravaju, ni engleski ni nemački se ne uči na štivu Šekspira ili Getea, pa bismo i mi morali odustati od Andrića i Bore Stankovića za učenje jezika, i okrenuti se prilagođenim neknjiževnim tekstovima.

Spremnost za učenje jezika ipak nije samo pitanje dobrog plana i programa, kažu u školama, već i atmosfere, u kojoj se učenje srpskog jezika neće doživljavati kao dodatni teret.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.