Uz nos gledaocu

Jedna lasta ne čini proleće, ali je „prva lasta”, nova sezona emisije „Tako stoje stvari” dobra naznaka da smo ušli u „normalne” tokove televizijskih šema.

Zanimljiva, dinamična, zabavna čak povremeno i edukativna, baš kao što to savremeni trendovi u elektronskim medijima diktiraju jer je novitet nazvan „infotejment”: „dva u jedan” informacija i zabava, zamenila nova generacija TV formata – „edutejtment”.

Jedan od najboljih proizvoda Radio-televizije Srbije nije se, na žalost očekivano, ni sada plasirao za bolji termin reprize od Drugog programa između dva i tri sata u zoru, tako da će svi oni koji radnim danima između deset sati i podneva nisu kod kuće ili imaju neku obavezu, ostati uskraćeni za ovaj program, njegove odlične voditelje i autore (Zoran Stanojević, Nataša Miljković i nova u timu, Sanja Dragičević) dobro osmišljene rubrike i zanimljive goste.

Ali zato oni koji pate od nesanice, presvlače ili doje bebu, imaju zagarantovano kvalitetan program. A za sve one koji će reći kako imamo mogućnosti da ovu i druge dobre emisije pratimo putem kompjutera ili pametnih telefona „ma gde se u tom trenutku nalazimo”, moram da podsetim da živimo u zemlji koja je daleko od toga da svaki njen stanovnik ima četkicu za zube.

Oni koji je imaju, koriste je po šest meseci, dok ne „oćelavi”. A polovina pametnjakovića sa „pametnim telefonima” iskoristi da čita naslove iz tabloida i prati na Instagramu nove fotografije „silikonskih splavarki” i starleta.

Loše izabrani dnevni termin (Prvi program RTS, 12.45 i repriza oko pola dva posle ponoći) za stranu seriju je tokom jula i avgusta stao na put potencijalnom zadovoljstvu gledalaca da prate kvalitetne španske serije „Hotel Grand”, „Kraljica Izabela” (premijerno emitovana) i „Karabudžan”.

Najveća i najprestižnija nagrada u televizijskom svetu, američki „Emi”, ima kategoriju, koja se zvanično zove „dnevna serija”, namenjenu autorima i glumcima koji su učestvovali u stvaranju serija koje po temi i likovima nikada nisu ni bili predviđeni za emitovanje u „prajm tajmu”, odnosno, udarnom, večernjem terminu.

Ali koje marketinški zdušno podupiru kompanije koje reklamiraju svoje proizvode namenjene upravo onim gledaocima koji su tokom dana pred ekranom, dakle, najviše domaćicama.

Kako su se ranije najčešće reklamirali sapuni i deterdženti, i serije koje su se bavile nesrećnim ljubavima i dešavanjima u bolnicama, gde lekari između hitnih slučajeva ljubavišu sa atraktivnim sestrama, dobile su naziv „soup” ili kako ih mi zovemo „sapunice”.

Ukratko, u svetu je vreme u kojem se televizijski proizvod nudi gledalištu unapred i vrlo pažljivo odabrano.

Sve drugo je teranje inata gledaocima.