Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povratak „Otpora”?

Kada su se Simon Simonović i drugari samopozvali kod premijera Vojislava Koštunice na kafu i razgovor i kada ih je policajac sprečio u toj nameri, moglo se pomisliti da je bar jedan od trojice-četvorice pripadnika pokreta „Evropa nema alternativu” nekada bio u „Otporu”.

Otporovska je bila njihova mladost, akcija – idemo kod premijera kući i nosimo mu kafu i ratluk, konačno i policija koja prekida predstavu ne dozvoljavajući studentima ni da zazvone na interfon zgrade u kojoj živi premijer.

Ali, akcija kojima se skreće pažnja na sopstvene stavove nije bio lišen ni zabranjeni „Obraz”, a njih praktikuju i stranke. Dovoljno je samo setiti se predstave koju je izveo Aleksandar Vučić s radikalima kada je Ulicu Zorana Đinđića prekrštavao u Ulicu Ratka Mladića ili kada je radikalska omladina donela pred Predsedništvo Srbije vreće s novcem.

Tu spoljnu sličnost imaju i akcije Studentske asocijacije Srbije ili Forum srpskih nacionalista. Prvi su pristalice ENA koji su se okupljali pred šetnju „Srbija ne sme da stane” i zasipali prolaznike lecima na kojima je pisalo: „Dostojanstvo nema alternativu”, „Budućnost Srbije je u Srbiji” i „Da li smo spremni da živimo u EU bez identiteta i ravnopravnosti”. Drugi su lepili po gradu plakate kojima su čestitali rođendan Ratku Mladiću, optuženom za ubistvo 7.000 ljudi u Srebrenici i pokušavali da na neki od novobeogradskih nadvožnjaka okače 22 metra dug transparent sa istom porukom.

Sociolog Vladimir Vuletić saopštava karakteritiku svakog pokreta: on promoviše jedan cilj ili jednu vrednost, dok stranke imaju mnogo i imaju sasvim čvrstu organizaciju i hijerarhiju za razliku od pokreta. „Političke stranke iz taktičkih razloga menjaju ciljeve, a pokreti ih ne mogu menjati jer bi prestali da postoje”, kaže on.

Razmišljajući o sličnostima i razlikama ovdašnjih pokreta Vuletić kaže „’Obraz’ je sličniji Evropi, jer je ’Otpor’ imao konkretan cilj, a ’Obraz’ promociju određenog tipa vrednosti. I jedni i drugi su imali akcije i performanse, ali su vrednosti za koje se zalažu različite”. Po njemu je želja za promenom suštinska sličnost između „Otpora” i ENA. Ali, u toj sličnosti krije se i razlika. „Cilj ’Otpora’ je bio promena režima, a Evropa naglašava evropske vrednosti i njihovu promociju”, kaže Vuletić.

Srđa Popović, član Demokratske stranke, jedan od lidera „Otpora” i koautor knjige o nenasilnoj borbi, nalazi sličnosti između ENA i „Otpora” u nekoliko činjenica: „Pokret je autentičan i šalje dobru poruku, koja je važna na političkoj sceni. Primer je namera ENA da postavi novi prozor na ambasadi Slovenije polupan u danu održavanja mitinga ’Kosovo je Srbija’. ’Otpor’ je bio crno-beli a takvi su i oni. Oni razmišljaju i delaju i obraćaju se i domaćoj i inostranoj publici.” 

Popović se slaže s Vuletićem da je želja za promenom suštinska sličnost između „Otpora” i ENA.

„Čim se pojavi pokret znači da nešto fali, da nešto nije u redu u društvu. Srbi imaju šta da izgube jer su nešto dobili za ovih osam godina. I zato je ENA autentični krik generacije koju su svi proglasili izgubljenom. Oni su pokazali novo lice Srbije i to je ono što podseća na ’Otpor’”, kaže Popović.

Simon Simonović, dvadesetpetogodišnji student FPN-a, aktivista pokreta „Evropa nema alternativu”, priznaje da su se konsultovali s mnogim ljudima, pa i onima iz „Otpora”.

Kao i „Otpor” i ENA prati priča da iza njega stoji neka politička partija, u ovom slučaju LDP ili DS. Simonović to odlučno negira. Kaže da ih ima desetak najaktivnijih i još 20–30 volontera i zaključuje: „Naše akcije malo koštaju a mnogo vrede”.

Najprepoznatljivije lice ENA neće se baš potpuno složiti sa sociologom Vuletićem po kome je sasvim je različit i kontekst u kome su se pojavili „Otpor” i ENA: „’Otpor’ je delovao u autoritarnom režimu i bilo je opasno biti njegov član”. Simonović će reći da su njima zabranjivani skupovi, baš kao i Ženama u crnom i da su im iz SAS-a stizale otvorene pretnje da će bacati „molotovljeve koktele” na njihov skup zbog čega su i odustali od akcije.

Možda je ključna razlika između ENA i „Otpora” u stepenu represije kojoj su izloženi. Simonović i drugari su uspeli da se nekoliko puta prošetaju Beogradom, da postave poster Baraka Obame naspram bilborda s Džonom Kenedijem, odnesu hiljadu belih ruža na grob Zorana Đinđića. ENA nije mogao da održi skup o Zoranu Đinđiću, da zameni prozore na ambasadi Slovenije, da pije kafu s Koštunicom... Ali, valjda su i vlasti naučile da nije lako sputati pobunjenu mladost.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.