Privremeni poslovi– problemi stalni

Već šest godina Beograđanka K. S. radi u državnoj ustanovi.  Povereni su joj važni i odgovorni poslovi, ali joj država kao poslodavac za sve to što radi nije ukazala dovoljno poverenje, kakvo K. S. inače smatra da zaslužuje. Ova žena tvrdi da savesno obavlja svoj posao, ali radnu knjižicu, overenu za stalno, nikako da dobije. Svaka tri meseca prinuđena je da obnavlja ugovor o privremeno-povremenom angažovanju. Ne može da bira da li će i kada otići na zasluženi godišnji odmor. Prekovremeni i rad vikendom – za nju su deo svakodnevice. Zbog svega toga, ova savesna radnica oseća se prilično izrabljeno i zloupotrebljeno što bi, kako dodaje, više mogla da očekuje od privatnog poslodavca, nego od državne ustanove u kojoj radi.

Da li iz neznanja ili zbog straha od otkaza, mnogi radnici i poslodavci u Srbiji danas su saučesnici u nezakonitim oblicima zapošljavanja. I pored zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koja je u Srbiji na snazi od početka 2014. godine, u državnim kućama radnici se i dalje, javna je tajna, angažuju zahvaljujući ugovorima o privremeno-povremenim poslovima. Donekle, država na to i ima pravo. Problem je što se limit često prekoračuje. Na to je pre izvesnog vremena upozorila i Svetska banka kada je u izveštaju koji se odnosio na pregled finansija lokalnih samouprava podsetila da je „ukupan broj zaposlenih na neodređeno samo neznatno iznad numeričkog limita koji je odredila vlada”.

– Trećina ne poštuje taj limit, a većina njih prekoračuje limit za zapošljavanje na određeno vreme – naznačila je Svetska banka.

Koliko država zapravo zloupotrebljava radnike i da li njene institucije i lokalne samouprave treba odgovornije da primenjuju politiku zapošljavanja kako bi držale budžet pod kontrolom?

U Ministarstvu rada i zapošljavanja podsećaju da bi ovakvi privremeno-povremeni poslovi trebalo da postanu izuzetak, a ne pravilo za poslodavce, posebno ako je poznato da oni prema Zakonu o radu ne smeju da traju duže od 120 dana u toku kalendarske godine. Sa ovakvom vrstom ugovora radnici nažalost nemaju sva prava koja bi imali da su zaposleni za stalno. Uskraćeno im je pravo na plaćeno bolovanje, uglavnom nisu pošteđeni od neplaćenog prekovremenog, rada vikendom ili noću…

– Moguće je ugovaranje fiksne naknade ili plaćanje prekovremenog rada, ali poslodavac nema obavezu da isplati uvećanje po osnovu prekovremenog rada kao kod zaposlenih. Iako zakonom nije izričito propisano, ograničenja u pogledu trajanja radnog vremena morala bi da se poštuju, dok za slučaj povrede na radu zaposleni ostvaruju pravo na lečenje, ne i na naknadu za vreme bolovanja – nabrajaju u ministarstvu.

Prema podacima po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima, u toku prošle godine angažovano je 86.312 osoba.

Za prvih osam meseci ove godine Inspekcija rada utvrdila je da pojedini poslodavci na ovaj način radno angažuju lica duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

– Poslodavci ih upošljavaju na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja, čišćenja i održavanja higijene u objektima, u oblasti ugostiteljstva… Oni koji zaključe takve ugovore retko kad se obraćaju Inspekciji rada, a i kada zatraže pomoć razlog je najčešće neisplaćena naknada zarada – navode u ministarstvu rada.

Uz rad na određeno i rad na ugovor postao je glavni metod zaobilaženja zvaničnog ograničenja zapošljavanja na neodređeno vreme. Na tu grupu radnika sada otpada trećina od ukupnog broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi, navedeno je u izveštaju Svetske banke.

U Srbiji radnici danas razmišljaju: „Bolje i tako da radim, pa da nešto zaradim”, dok poslodavci misle kako je ovako zapošljavanje radnika bolje jer mogu lakše da ih otpuste. Obim posla u nekim delatnostima varira u toku godine, pa je sasvim normalno da se radnici zapošljavaju na određeno vreme. Ipak, u praksi se dešava da firme zaposle radnike po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, a na tri meseci samo promene ime radnog mesta, ili izmene opis posla, dok radnik u suštini obavlja isti posao za istu naknadu godinama. Radnici pristaju na to jer nemaju drugog izbora, a firme ne žele da ih otpuste jer su uložili vreme i novac u obuku tih radnika, pa sa njima ponovo potpisuju iste ugovore sa malo izmenjenim opisom posla.

Ove godine u opštini Paraćin pokušali su na sve načine da se pridržavaju pravila o zabrani zapošljavanja i izbegnu suvišno sklapanje ugovora o privremeno-povremenim poslovima sa radnicima. Na kraju im se to obilo o glavu. Umesto da prištedi, ova centralna opština Srbije napravila je veći, neplanirani trošak u budžetu. Sve zbog košenja trave.

– Godina je bila kišna, pa je dosta posla bilo oko košenja. Nažalost, nismo imali dovoljno radnika u našem komunalnom preduzeću koji bi taj posao mogli da obave na vreme. Zato smo bili prinuđeni da raspišemo tender zahvaljujući kojem smo platili firmu koja je pokosila travu. Lokalnu samoupravu to je koštalo više nego da je jednostavno platila privremeni rad za neki broj radnika – otkriva Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin.

Primera radi, za angažovanje firme i raspisivanje javne nabavke za košenje trave, dodaje prvi čovek Paraćina, opština je izdvojila nekoliko miliona dinara.

– Da smo imali mogućnost da angažujemo sezonce, za to bismo opredelili manje od milion dinara. Njihov posao trajao bi tri meseca. Ušteda u budžetu bila bi znatno veća, a građani zadovoljniji – podseća Paunović.

U ovoj opštini trenutno radi oko 460 ljudi, ali da i dalje nije na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, u stalnom radnom odnosu moglo bi da bude još 120 radnika. Sem njih, razne poslove u ime lokalne samouprave obavljaju i radnici, angažovani na privremeno-povremenim poslovima, ali oni čine tek deseti deo zaposlenog kadra.