Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I književna kritika je u tranziciji

U sadašnjim prilikama skrajnuti su i srpska književnost i srpski jezik i njegovo prirodno pismo, rekao je akademik Miro Vuksanović na okruglom stolu o srpskoj književnoj kritici i esejistici danas
Исидора Секулић: најзначајнија фигура српке есејистике Јован Дучић: Цењен најпре као песник Иво Андрић: Приповедачко дело засењује његову прворазредну есејистику (Фото Википедија)

Novi Sad – Ogranak SANU u Novom Sadu prihvatio je predlog akademika Mira Vuksanovića da se u pet godina zaredom organizuje okrugli sto „Srpska književnost danas”. Do sada su organizovana dva skupa: „Srpska poezija danas” (2014) i „Srpska proza danas” (2015). Juče, u Ogranku SANU u Novom Sadu, organizovan je okrugli sto s temom: „Srpska književna kritika i esejistika danas”. Osnovna namera projekta, objašnjava akademik Miro Vuksanović, jeste da se definiše savremeni srpski književni korpus. To znači da se dobije kratak, ali što obuhvatniji prikaz savremenog književnog stvaranja na srpskom jeziku, u svim žanrovima (poezija, proza, esej, kritika, drama, literatura za decu), u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj i drugim zemljama. Takav posao je neophodno započeti, jer je književnost osnovni umetnički znak i zaštitnik jezika na kojem nastaje. U sadašnjim prilikama skrajnuti su i srpska književnost i srpski jezik i njegovo prirodno pismo.

Ranije smo u časopisima na srpskom jeziku, koji su imali lepe tiraže, koji su bili čitani i uspešno najavljivali nove knjige, primetio je Vuksanović, imali zapažene i uticajne rubrike s književnom kritikom. Isto tako, vodeći listovi na srpskom jeziku imali su svoje stalne književne kritičare. Njihovi prikazi su čitani s pažnjom, jer su, često, značajno uticali na sudbinu knjiga o kojima su govorili. Pre desetak godina – takvi običaji su presušili, na nekim mestima su uloge kritičara preuzimali hroničari raznih zanimanja koji su pisali po zahtevima uređivačkih ili stranačkih interesa, jer je sve počelo da biva zaklonjeno dnevnom i opštom politikom. To se odnosi na sve književne žanrove, ne samo na kritiku. Prema svemu, zaključuje Vuksanović, danas je mesto književne kritike zaklonjeno. Njen uticaj se zadržava na malom učenom prostoru.

Nikad u srpskoj kulturi, ističe Milan Radulović, nije bilo toliko ljudi kao danas koji se samoidentifikuju, tj. kazuju se kao književni kritičari i esejisti, po zanimanju, zvanju, pozvanju ili po hobiju, i nikad nije tokom svake godine objavljivano toliko knjiga književnokritičke proze kao u poslednjih tridesetak godina – a, opet, književna kritika ni u jednoj ranijoj kulturnoj epohi nije imala tako skroman, gotovo nikakav uticaj u kulturi, kakav ima danas. Razvoj srpske savremene književne kritike, one koja nastaje u poslednjih tridesetak godina, karakteriše haotičnost, neodređenost i rasutost. I država i društvo, pa prema tome i kultura, i u njenom okrilju književnost i književna kritika, našli su se u stanju previranja, rasula, obnove, prestrojavanja i preutemeljenja, reformisanja – i svi ti istorijski, društveni, politički i kulturni procesi pokrivaju se jednim nedovoljno jasnim i određenim pojmom: tranzicija.

Saša Radojčić, govoreći o esejima, izdvojio je na prvo mesto Isidoru Sekulić, za koju kaže da je verovatno najznačajnija figura naše esejistike. Znatna je vrednost i eseja Jovana Dučića, premda ga, s razlogom, više cenimo kao pesnika. Sličan je slučaj i sa Ivom Andrićem, čije pripovedačko delo zasenjuje njegovu prvorazrednu esejistiku. Da, kojim slučajem, nije objavio nijedan roman, niti pripovetku, zaslužio bi visoko mesto u srpskoj književnosti razgovarajući sa Gojom i beležeći znakove kraj puta. Nezaobilazno mesto u istoriji srpskog eseja imaju i Miloš Crnjanski, Momčilo Nastasijević, Rastko Petrović, Todor Manojlović, Stanislav Vinaver, Veljko Petrović, Pero Slijepčević, Milan Kašanin, Anica Savić Rebac, Dušan Matić, Vladan Desnica, Zoran Mišić… Kada je reč o esejima srpskih pesnika čije delo ulazi u navedene okvire „savremenog”, prikaz mora započeti jednom grupom autora – to su Miodrag Pavlović, Jovan Hristić, Ivan V. Lalić, Ljubomir Simović i Borislav Radović.

Sonja Veselinović je govorila o kritičarima i kritici u srpskim književnim časopisima u poslednjih četvrt veka. Posle detaljnog pregleda najznačajnijih književnih časopisa: „Reč”, „Letopis Matice srpske”, „Polja”, „Profemina”, „Književne novine”, „Povelja”, „Književnost”, kao dominantne kritičare u tom periodu izdvojila je: Mihajla Pantića, Bojanu Stojanović Pantović, Sašu Radojčića, Dušicu Potić, Dubravku Đurić, Vladislavu Gordić Petković i Đorđa Despića. Kritičarke i kritičari odabrani su kao reprezentativni za različite pristupe i metode u savremenoj srpskoj kritici.

Igor Perišić je ukazao na generaciju kritičara rođenih između 1960. i 1970. godine, koji sada imaju od 45 do 55 godina. Podelio ih je u tri grupe: Integralistička teorijska kritika i metakritika (Aleksandar Jerkov, Tihomir Brajović i Milo Lompar); Škola opšte književnosti (Adrijana Marčetić, Zorica Bečanović Nikolić, Tanja Popović, Zoran Milutinović, Jovan Popov, Bojan Jović, Predrag Brebanović i Dragan Bošković) i Feministička i apartna teorijska kritika (Biljana Dojčinović, Dubravka Đurić, Tatjana Rosić, Vladislava Gordić Petković, Bojana Stojanović Pantović i Aleksandra Mančić).

Marko Paovica je akcenat stavio na položaj srpske dnevne književne kritike danas. Žanrovski repertoar dnevne kritike iscrpljuje se kratkim formama: beleške, recenzije, prikazi i osvrti. U samoj literaturi, zaključuje Paovica, ubrzano raste broj samozvanaca ili izdavačkih pomazanika bez pokrića koji, putem estradnih intervjua, ostvaruju neposredan kontakt sa publikom čineći tako svaku kritiku unapred bespredmetnom.

Naredne godine planiran je okrugli sto „Srpska dramska književnost danas”, a 2018. „Srpska književnost za decu danas”. Posle svakog skupa objavljuje se zbornik radova.Zoran Radisavljević

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.