Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Šta bi Srbiji donela balkanska carinska unija

Bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, samo su neke od prednosti ovog udruživanja
(Фото Танјуг)

Prednost balkanske carinske unije, za koju se zalaže premijer Vučić, bilo bi jedinstveno tržište na teritoriji zemalja koje bi bile njene članice, rekao je za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar trgovine.

On je ocenio da bi takva unija omogućila bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, što bi uticalo na povećanje međusobne trgovinske razmene. Nametanje raznih internih pravila (recimo, uvođenjem visokih taksi za kontrolu robe na granici kao što se to nedavno dogodilo sa našim brašnom u Makedoniji) i pokušaji da se ograniči uvoz – više ne bi bili mogući.

– Stvorili bismo jedinstveno tržište od 20 do 30 miliona potrošača što bi svaku od zemalja učinilo privlačnijom za strane investitore – istakao je Ljajić.

 Šta bi bila ekonomska prednost carinske unije u odnosu na već postojeći CEFTA sporazum kome je Srbija pristupila pre deset godina?

Iako premijer nije do kraja razjasnio kojim je tačno državama poziv upućen, jasno je da bi takvom udruživanju mogle da se priključe samo balkanske zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije… sa kojim Srbija i inače trguje bez ograničenja, carina i drugih dažbina i to upravo na osnovu sporazuma koji već pokriva tržište od oko 20 miliona stanovnika.

Ljajić priznaje da Srbija već ima sporazum o slobodnoj, bescarinskoj trgovini sa šest država i Umnik Kosovom koje su članice CEFTA. Ali, kako kaže, među njima ipak postoje vancarinske barijere, a u slučaju kršenja propisa sistem zaštite prava nije efikasan.

– Značajna bi bila i politička korist koju bi carinska unija donela državama ovog regiona. Mislim da bi imala pozitivan uticaj na stabilnost. U zavisnosti od dogovorenog modela, članice bi mogle da imaju i jedinstven trgovinski režim prema trećim zemljama – kaže Ljajić. Na primer, mogle bi da pregovaraju o proširenju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno Evroazijskom ekonomskom unijom.

Carinska unija, po objašnjenju stručnjaka, značajnije je ujedinjavanje od CEFTA jer bi podrazumevala i zajedničko unutrašnje tržište i bližu ekonomsku povezanost. U svakom slučaju imala bi veći značaj od slobodne trgovine koju predviđa CEFTA. Ceo region bi, u takvim okolnostima, morao da ima i iste carinske stope kada izvozi u države koje nisu članice unije.

Sagovornici „Politike” ipak nisu sigurni da li je moguće sprovesti takve zamisli jer se zvaničnici drugih balkanskih država još o tome nisu izjašnjavali.

Sudeći po prvim reagovanjima ekonomskih stručnjaka iz regiona, Vučićev san o jedinstvenom tržištu zemalja sa Balkana ipak neće biti lako ostvariv. Najdirektniji u toj oceni bio je slovenački ekonomista Jože Mencinger. On je za Radio Slobodna Evropa rekao da je realizacija ove zamisli praktično nemoguća jer bi Hrvatskoj i Sloveniji, kao članicama EU, svako novo carinsko povezivanje morao da odobri Brisel. Složio se, ipak, da regionalna ekonomija trpi zbog mnogih granica koje su iznikle nakon raspada Jugoslavije, ali da carine nisu najveći problem jer su one niže nego nekada, kada su bile i do 30 odsto za neku robu.

– Sva tržišta su danas puna i ideja da se povećanjem tržišta odjednom dobija puno prostora uopšte ne važi. Sve se svodi na količinu tražnje koja postoji, a ne na ponudu – rekao je ovaj slovenački ekonomista.

 

Loša strana CEFTA

Prvi CEFTA sporazum potpisan je 1992. između zemalja centralne Evrope. To je bio prvi korak za evropske integracije. Sve potpisnice kasnije su postale punopravne članice Evropske unije. Petnaest godina kasnije EU je pokrenula novi CEFTA sporazuma (koji je Srbija potpisala 2006. godine) sa još osam država (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK Kosovo). Ubrzo, postavši članice EU, Bugarska i Rumunija napustile su CEFTA, a nekoliko godina kasnije to je učinila i Hrvatska.

Ovo je bio prvi multilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Pravila su počela da se primenjuje godinu dana kasnije, kroz uvođenje 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini. Osnovna ideja bila je – trgovina u regionu bez ograničenja ali, u praksi, ovaj sporazum ne poštuje se potpuno. Koče ga necarinske barijere jer države članice pokušavaju da zaštite sopstvenu privredu.

 

Čadež: Bili bismo konkurentniji

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da bi carinska unija predstavljala viši nivo ekonomske integracije od zone slobodne trgovine, što bi privredi donelo višestruke ekonomske koristi – šire tržište, veći obim trgovine i proizvodnje, jeftiniji uvoz sirovina, niže cene finalnih proizvoda, što unapređuje konkurentnost, omogućava razvoj i čini region privlačnijim za investitore.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.