Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Udžbenička zbrka unedogled

Umesto da udžbenici postanu jeftiniji u poslednjih 13 godina, otkako su se na tržište probili i privatni izdavači, cene su vrtoglavo otišle nagore. Zbog aktuelnog „superantikoruptivnog” zakona o udžbenicima, korupcije nema manje, ali ni više nego pre

U kuću svakog ko želi da se opismeni sigurno ulaze udžbenici, a nekad su to jedine knjige koje ukućani uzmu u ruke. Jeste, mnogo su važni. Nisu presudni za reformu obrazovanja, srpskom sistemu prekopotrebnu. Ali to ne znači da na relaciji obrazovno izdavaštvo – ovdašnja prosveta važi ona narodna – dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Naprotiv.

Ipak, kod nas pitanja udžbeničke politike izgleda nisu deo šireg obrazovnog mozaika i njegove perspektive, a i te kako se tiču 900.000 đaka i njihovih porodica. Da bi priuštili nove udžbeničke komplete mame i tate moraju da potroše brdo para, naročito ako su bogati – decom.

Od 5.000 do 17.000 dinara košta obavezna školska literatura za osnovce, a još više za srednjoškolce. Recimo, budući majstor za torte i kolače, učenik neke srednje ugostiteljske škole, samo jednu knjigu – novi udžbenik „Poslastičarstvo”, mora da plati 2.200 dinara, jer to mu je struka. Šta bi bilo da preduniverzitetsko obrazovanje u Srbiji košta, kad ovako besplatno školovanje svake godine sve više pustoši roditeljske buđelare.

Umesto da udžbenici postanu jeftiniji u poslednjih 13 godina, otkako su se na tržište probili i privatni izdavači, cene su vrtoglavo otišle nagore. O kvalitetu tek treba da se diskutuje.

Kada je 2003. godine rešeno da Zavod za udžbenike ne bude jedini izdavač, konkurencija iz privatnog sektora trebalo je da osigura da se u godinama koje dolaze na tržištu nađu kvalitetnije i jeftinije školske knjige.

Udžbenici su drastično poskupeli, a kvalitet je posebna priča. Svaka nova vlast imala je niz novih želja, čestitki i pozdrava za izdavače u ćošku srpske obrazovne kafane. Valjda smo na izlazu iz tog lavirinta u kojem do kraja nije ostalo razrešeno ko pije a ko plaća. A naručivali su se besplatni udžbenici, dok para nije ponestalo, pa izbacivanje radnog dela da bi knjige bile „neradnog” karaktera, da se smanji broj stranica...

Neko vreme škole su bile vlasnice udžbenika koje su besplatno pozajmljivale deci. U Beogradu su osnovci dobijali čak dva kompleta na korišćenje. Svega toga više nema, jer se naša država, napokon, setila da bi, kao što to na primer Austrija radi decenijama, mogla da daruje besplatne udžbenike školarcima iz socijalno ugroženih porodica. Uvela je to za prošlu školsku godinu, da bi pred početak ove odlučila da će školske knjige nabaviti isključivo primaocima novčane socijalne pomoći.

Podršku je uskratila deci ometenoj u razvoju, sa invaliditetom, porodicama sa troje i više dece zato što, uz sve to, nisu socijalni slučajevi. Nije moralo tako, pogotovo što se deo novca izdvojen iz fonda za besplatne udžbenike još nije utrošio za izradu nedostajućih 900 priručnika za srednje stručne škole. Ti priručnici i dalje ne postoje.

U osnovnom obrazovanju, sasvim suprotno od srednjoškolskog, došlo je do hiperprodukcije udžbenika, koji su i najprofitabilniji. Doskora je bila redovna pojava da đaci iz dva različita odeljenja, ali istog razreda u istoj školi, uče iz različitih knjiga. Toga više nema. Od ove godine prvi put je obelodanjeno koji će se udžbenici koristiti u kojoj osnovnoj školi, sa cenama i napomenama šta spada u obaveznu literaturu a šta ne. I nema menjanja u naredne tri školske godine. Nastavnici i učitelji odabrali su knjige.

Na spisku đačke literature za svaki razred najmanje je udžbenika državnog izdavača. Zavod za udžbenike, nekadašnji monopolista, sad je na staklenim nogama. Duže od pola veka generacije u Srbiji opismenjavale su se uz pomoć Zavodovog „Bukvara”, koji sada nije ušao ni u katalog odobrenih udžbenika. A među tim odabranim obaveznim knjigama više od polovine su izdanja „Kleta” i „Novog Logosa”, koji imaju zajedničkog nemačkog gazdu. Bode oči Zavodu što deca uče srpski iz nemačkih udžbenika. Traže od države novi propis: Zakon o Zavodu, kojim će se nacionalnom izdavaču vratiti osnovna delatnost da bi štampao desetine hiljada udžbenika a cena knjiga bila dvostruko manja nego sad. O tom potom.

Na čedo nemačke kompanije, izdavačku kuću „Klet”, prošle godine se obrušila prethodna garnitura prosvetne vlasti. Direktorka „Kleta” Gordana Knežević-Orlić, umalo ne odleža u zatvoru zbog javnih ugovora o donacijama koje je sklapala sa školama. „Klet” je školama poklanjao „pametne” table, projektore, tablete i druga učila, po principu: „kupiš 200 grama kafe – dobiješ 200 grama kafe, kupiš kilogram kafe – dobiješ kilogram kafe i džezvu na poklon”, i to direktorka ne krije. U pravu je kad kaže da će školama nedostajati takve donacije za unapređenje nastave. Donacije ili korupcija – pitanje je sad.

Otkako je prošle godine na snagu stupio „superantikoruptivni” zakon o udžbenicima, korupcije nema manje, ali ni više nego pre, ako pitate direktore škola. A ako su u pravu, onda bi moglo da se zaključi i da je propis koji zvanično zabranjuje da izdavači daruju školi, nastavniku, direktoru sve što je vrednije od blokčeta i olovke, to jest sve što je skuplje od 300 dinara, nezvanično otvorio put korupciji.

Pre ovog zakona izdavači su plaćali čak i usavršavanje nastavnicima, vodili ih i na seminare u inostranstvo. Ali to nije bilo tajna i nije dokazano, a ne verujem ni da je moguće, da je većina nastavnika korumpirana i bira udžbenike zbog ličnog interesa.

Krajnje je vreme da Agencija za borbu protiv korupcije, koja se odavno umešala u suzbijanje korupcije na tržištu udžbenika, obelodani konkretne rezultate postupanja po prijavama u kojima se ukazuje na moguće oblike korupcije kršenjem aktuelnog zakona o udžbenicima.

Još bi zanimljiviji bio rezultat potencijalnog manevra Gordane Knežević-Orlić, za primer kolegama iz Udruženja izdavača udžbenika i učila Srbije, na koji je navodi „neukrotiva” nelegalna preprodaja polovnih udžbenika. Na akciji „kod Goce u gepeku”, bile bi nove knjige upola cene. Radila bi Goca, nezaposlena. Zarađivala – ne zna se. Samo bi ona znala koliko je prodala udžbenika po kojoj ceni.

Od njenog profita država bi mogla da inkasira samo deo od naplate parkinga, jer se Goci ne bi isplatilo da svaki čas zatvara gepek-radnju bežeći od kazne parking servisa, kad je već nijedan drugi državni servis ne ometa da „pošteno” zaradi.

Karikiranje na stranu, izdavači se kunu da jedva 30 odsto đačke populacije kupuje nove knjige, a 70 odsto fotokopira ili nelegalno pazari polovne. Država se ne obazire, kao da se to nje ne tiče. Ako im i ne veruje, neka uradi svoju analizu, javnosti objasni da od svake knjige prodate na ulici bez fiskalnog računa ne gubi milione koje bi mogla da uloži u besplatno obrazovanje. 

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван
Ово све личи на врема из романа Чарлса Дикенса и његових јунака Оливера Твиста и Давида Коперфилда. И да не дужим, овде се ради о системској корупцији, подупртој споља, са циљем да се теститира до којих граница се може подваљивати Србима у најосетљивијој сфери, образовању још од основне школе. Решење је на закону заснованом увођењу дражавне комисије која би одабрала уџбенике на нивоу целе државе са периодичним преиспитивањима ради уношења потребних корекција, сходно протоку времена и догађаја.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.