Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bolji život jedva primetan

Statistika beleži skromno povećanje standarda, a ekonomisti kažu da se i taj mali rast može smatrati uspehom, jer je zaustavljen njegov pad koji je trajao još od 2008. godine
(Фото Д. Јевремовић)

Ako je verovati zvaničnoj statistici, danas se u Srbiji, naravno u proseku, živi malo bolje nego u isto vreme u protekle tri godine. Ova tvrdnja će, sasvim izvesno, izazvati gnev „širokih narodnih masa”, jer nam nije bilo dobro ni kada nam je bilo mnogo bolje. Bilo kako bilo tek, uprkos smanjenju zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija, koje je počelo da se primenjuje od novembra 2014, životni standard građana u junu 2016. godine ipak je na malom dobitku.

Reč je o skromnom rastu standarda, kažu ekonomisti, ali se i taj mali rast može smatrati uspehom, jer je zaustavljen njegov pad koji je trajao još od 2008. godine. Prema rečima Miladina Kovačevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku, podaci u 2015. i 2016. godini o kretanju zarada i prometu u trgovini, kao i tromesečni podaci o prihodima i potrošnji domaćinstava pokazuju nesumnjiv oporavak standarda.

– Zarade u 2015. stagnirale su i pored smanjenja plata u javnom sektoru zbog konsolidacije javnih finansija, zato što je njihov pad nadoknadio rast zarada u privatnom sektoru – kaže Kovačević. – Od kraja 2015. prosečne zarade počele su da rastu, tako da je u junu i julu 2016. prosečna zarada bila četiri odsto veća od proseka u 2015. Promet u trgovini imao je trend blagog rasta od aprila 2015, a u 2016. je ubrzan, tako da je u julu ove godine bio za 12 odsto veći od proseka u 2015. Lična potrošnja je u 2015. godini imala neznatan pad da bi se u prvom kvartalu u 2016. vratila na nivo prvog kvartala iz 2015, a u drugom 2016. premašila je drugo tromesečje iz 2015. za 4,1 odsto.

I statistika zarada u javnom sektoru pokazuje da je u prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na isti period 2015, došlo do neznatnog nominalnog rasta od 1,7 odsto, ali zbog inflacije realnog rasta gotovo i nema.

 Kovačević napominje da je rasta prosečnih zarada od 3,3 ipak bilo u lokalnim javnim preduzećima. Posebnu pažnju zaslužuje podatak da su se zarade u privatnom sektoru gotovo izjednačile sa primanjima „u državnoj službi”.

– U julu 2016. prosečna neto zarada u javnom sektoru, računajući javna državna i javna lokalna preduzeća, bila je 47.646 dinara, dok je u čisto privatnom sektoru, ne uzimajući u obzir male preduzetnike, jer je statistika zarada u ovom delu nepouzdana, iznosila 48.268 dinara – kaže Kovačević. – S obzirom na znatno veću kvalifikacionu i obrazovnu strukturu zaposlenih u javnom sektoru, jasno je da su zarade po uslovno istim kvalifikacionim kategorijama u privatnom sektoru znatno više.

Kupovna moć raste ne samo zbog povećanja zarada i drugih prihoda domaćinstava, nego i zbog povećanja broja odobrenih kredita banaka građanima. Plasmani, odnosno potraživanja banaka od stanovništva u julu 2016. bili su u masi veći za 8,7 odsto u odnosu na stanje iz jula 2015. U isto vreme, plasmani privredi bili su veći za četiri odsto.

– Dobro je što nam standard raste u skladu sa rastom privredne aktivnosti, jer je znatno brži rast standarda od rasta bruto domaćeg proizvoda moguć samo privremeno i on se po pravilu završava krizom – ukazuje Milojko Arsić, glavni urednik „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke. – Primetan i održiv rast standarda moguć je samo u zemlji koja u dužem periodu ostvaruje visoke stope rasta BDP od četiri-pet odsto godišnje. Blagi rast standarda počeo je pre nekoliko meseci, objašnjava Arsić. – Rast zarada je počeo u poslednjem kvartalu prošle godine, najviše mu je doprineo rast primanja u prerađivačkoj industriji od 6,8 odsto, koja je gotovo u celini privatna. Ali, taj rast nije bio dovoljan da podigne ukupan lični standard, jer su penzije, socijalna pomoć i doznake u tom periodu opadali ili stagnirali.

– Od početka ove godine beleži se veoma skroman rast zarada u delatnostima u kojima dominira država, ali je on znatno manji od rasta u sektorima koji su dominantno privatni – ukazuje Arsić. – U drugom kvartalu ove godine realni rast zarada u državnoj upravi i bezbednosti iznosio je 0,4 odsto, u zdravstvu 0,8, a u obrazovanju 1,2 procenta.

Arsić podseća da ove tri delatnosti obuhvataju oko 80 odsto ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Kakav je sada odnos zarada zaposlenih u realnom i javnom sektoru?

– Pre dve godine plate u javnom sektoru bile su za oko 30 odsto veće nego u privatnom – kaže Arsić. – Sada je ta razlika znatno manja i verovatno ne prelazi 10 odsto, jer su plate u javnom sektoru najpre smanjene, potom zamrznute, da bi se krajem prošle godine minimalno povećale, dok su plate u privatnom sektoru relativno brzo rasle tokom prošle i ove godine.

I Arsić napominje da pri poređenju plata u javnom i privatnom sektoru treba imati u vidu da su plate u javnom sektoru u većini zemalja u Evropi nešto veće nego u privatnom. Razlog za to je što je radna snaga u javnom sektoru znatno obrazovanija nego u privatnom –zaposleni u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu, nauci...

Najobuhvatniji izvor podataka o kretanju standarda građana je Anketa o potrošnji domaćinstava, koja obuhvata sve dohotke (zarade, penzije, prihode od poljoprivrede, socijalnu pomoć, doznake i dr.) i sve oblike potrošnje (kupovinu u trgovini na malo, uključujući i pijace, plaćanja komunalnih, saobraćajnih, zdravstvenih, ugostiteljskih, obrazovnih i drugih usluga.

Rast potrošnje prema ovoj anketi u prvoj polovini ove godine bio je skroman – malo više od jedan odsto, ali se on ubrzava, tako da u drugom tromesečju iznosi 3,5 odsto, ukazuje Arsić. Koliko god nam se činilo da nikako da nam konačno krene nabolje, poslovično sumnjičavi ekonomisti tvrde da nam standard, u proseku, više ne pada, nego da počinje da raste.

Zašto raste životni standard

* Rast zarada počeo u poslednjem tromesečju 2015, najviše mu je doprineo rast primanja u prerađivačkoj industriji od 6,8 odsto

* Prosečna zarada u junu i julu 2016. četiri odsto veća od proseka u 2015.

* Promet u trgovini u julu 2016. za 12 odsto veći od proseka u 2015.

* Lična potrošnja u drugom tromesečju 2016. premašila je drugo tromesečje 2015. za 4,1 odsto.

* Plate u javnom sektoru pre dve godine bile su za oko 30 odsto veće nego u privatnom, a sada razlika ne prelazi 10 odsto

 

 

 

Komentari58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.