Pej-pal – servis za plaćanje samo u inostranstvu

Najpoznatiji svetski servis za plaćanje putem interneta – Pej-pal, domaćim kompanijama i građanima i dalje može da služi samo za platni promet sa inostranstvom (za šta ima licencu Narodne banke Srbije), ali ne i za njihova međusobna plaćanja u zemlji. Za ovu delatnost, kako je juče saopštila Narodna banka Srbije, ovaj servis nije ni podneo zahtev za licenciranje.

NBS se juče oglasila povodom tvrdnji pojedinih kompanija, izrečenih u javnosti, da im je onemogućeno poslovanje zbog zastarelih propisa i zabrane Narodne banke da obavljaju bilo kakve transakcije u stranim valutama između firmi registrovanih u Srbiji i građana sa prijavljenim boravištem u našoj zemlji.

Pozivajući se na Zakon o platnom prometu, u NBS kažu da je jedini način da domaće kompanije ili pojedinci međusobno obavljaju platni promet preko ovog ili bilo kog drugog sličnog servisa, to da se ove kompanije kod NBS registruju kao institucije elektronskog novca.

– Pej-pal do danas nije podneo takav zahtev i zato u ovom trenutku može da služi samo za plaćanja sa inostranstvom. Ovo su, inače, univerzalna pravila koja važe bez izuzetka i u Evropskoj uniji, pa tako Pej-pal pruža usluge građanima i kompanijama u EU kao licencirana kreditna institucija sa sedištem u Luksemburgu – kažu u Narodnoj banci Srbije.

Oni objašnjavaju da je pružanje platnih usluga licencirana delatnost svuda u svetu. Omogućavanje da se ove usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole NBS dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u državi u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u EU od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju u odnosu na domaće institucije elektronskog novca na koje se primenjuje režim ekvivalentan u EU.

– Inače, primenu Zakona o deviznom poslovanju u slučaju pravnih lica koji su korisnici ovog sistema ili bilo koje druge institucije elektronskog novca kontroliše Poreska uprava. Ona u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, raspolaže neophodnim pravnim i faktičkim mehanizmima da utvrdi da li je određeno plaćanje preko Pej-pala izvršeno između rezidenata i da u skladu s time podnosi zahteve za pokretanje odgovarajućih postupaka, kažu u NBS.

Oni objašnjavaju da, prema njihovim saznanjima, domaći korisnici ovaj servis uglavnom ne koriste za prijem novca od drugih rezidenata i da je tek u zanemarljivom broju slučajeva bilo namernih zloupotreba.

Milan Knežević, vlasnik kompanije „Modus”, kaže za „Politiku” da svako ko posluje sa inostranstvom i izvozi neku robu (pa čak i ako je reč o internet prodaji) ima mogućnost da to radi preko svog deviznog računa.

– Sa servisima za plaćanje putem interneta zaobilazi se postupak carinjenja, izvoznih deklaracija i knjigovodstva. Vidim i da je praksa da sa Pej-pal računa sada mogu da se plate neke usluge u zemlji, što je takođe nedopustivo, jer na ovaj račun leže devizni novac, a ako neko posluje po zakonu u domicilnoj zemlji trebalo bi da plaća domaćom valutom, kaže Knežević.

Prema njegovom mišljenju ovaj, kao i slični servisi poluzakonita su rešenja koja služe za zaobilaženje rigoroznog deviznog poslovanja.

– Ne razumem uopšte otkud pravnim licima pravo da posluju preko Pej-pala i da devizni priliv prebacuju na račun fizičkog lica. Jer šta bi se dogodilo ako neko na ovaj način, recimo preko internet prodaje, ostvari prihod od milion  evra. Kako država može da ima uvid u dalju transakciju novca i kako će ga oporezovati. Na ovaj način se zaobilazi postupak kontrole protoka novca – kaže Knežević i dodaje da je ključno pitanje koje bi trebalo postaviti zašto Pej-pal nije tražio licencu za instituciju elektronskog novca u Srbiji i zašto se podrazumeva da on može da učestvuje u deviznim transakcijama, a da svi njegovi i prihodi klijenata koji ga koriste ne budu podložni kontroli.

Mehanizam koji koristi Pej-pal je, inače, jednostavan. Novi korisnici moraju da se registruju i ostave broj svoje kreditne kartice ili broj tekućeg računa. Posle toga se novčane transakcije obavljaju tako što kupac šalje i-mejl uplatu direktno prodavcu.

Ta uplata se odmah skida sa računa kupca i uplaćuje na račun koji je prodavac otvorio kod Pej-pala. Novac se podiže tako što se elektronski prebaci na tekući račun, a u Srbiji se isplaćuje isključivo u dinarima.

Pej-pal zarađuje tako što naplaćuje svoju uslugu od 2,2 do 3,4 odsto, u zavisnosti od zemlje. Ako se transakcija obavlja između dve zemlje sa različitim valutama, Pej-pal zarađuje i na konvertovanju valuta.