Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je tipični američki tinejdžer postao terorista

I priča o Ahmadu Kanu Rahamiju liči na one gde najbliži o napadaču kažu da ništa nije ukazivalo da je sposoban da počini zlo
Ахмад Кан Рахами (Фото Ројтерс)

Dvadesetosmogodišnji Ahmad Kan Rahami uhapšen je u ponedeljak u Lindenu, u Nju Džersiju. Potraga je trajala nepun dan, a okončana je tako što je vlasnik jednog lokalnog bara prijavio policiji da ga je video kako spava u kolima. Uhapšen je jer i osumnjičen da je za vikend izazvao eksplozije na njujorškom Menhetnu kada je ranjeno 29 ljudi i u Sisajd parku u Nju Džersiju, na trasi gde su marinci planirali da trče u dobrotvorne svrhe. Rahami je, izvesno je, podmetnuo i improvizovane bombe koje nisu eksplodirale na Menhetnu i ranac pun eksploziva u mestu Elizabet, na železničkoj stanici.

Policija je na jednoj od naprava koje nisu eksplodirale našla njegov otisak prsta, a tragovi koji upućuju na njega potom su se nizali. Zanimljivo je, kažu u policiji, da se čini da on praktično nije uradio ništa da prikrije tragove.

O tome da li je želeo da bude uhvaćen ili još nije dovoljno dobro obučen da izvede teroristički napad, meštani Elizabeta sada ne diskutuju. Oni proživljavaju šokantnu priču o tipičnom dečku iz kraja koji je, ispostavilo se, terorista. Policija još ne zna da li je povezan s Islamskom državom, ali meštanima koji su kod Ahmada Rahamija svakodnevno kupovali piletinu nekako je svejedno. Dovoljno ih je zaprepastilo to što je neko koga poznaju još dok je bio dete izveo ove napade i još gore, postavio bombe u njihovom kraju, na železničkoj stanici gde su se mogli naći svakog trenutka.

A Ahmad je, kažu meštani „Njujork tajmsu”, divan mladić.

Pa kako je tipični dečak iz kraja izrastao u radikalizovanog teroristu koji pravi i postavlja bombe?

I ova priča liči na one gde najbliži o napadaču kažu da „ništa nije ukazivalo da je sposoban da počini zlo”. Ali, kada se ono dogodi, ispostavi se da su ipak postojali tragovi koji su mogli navesti okruženje da zaključi da je počinilac vodio podvojeni život.

Naime, Ahmadova porodica u mestu Elizabet godinama drži restoran. Poznaje ih ceo kraj. I policija je tu dolazila da jede pileće specijalitete. Nekada je njegov otac radio za pultom, ali ga je Ahmad zamenio. Njegovo lice poznato je svima.

Komšije, drugari iz detinjstva i školske klupe pričaju lokalnim medijima da je Ahmad pametan, duhovit i ljubazan mladić. Da je besplatnim obrocima čašćavao poznanike kada nisu imali novac. Poznat je i to tome što stalno priča o „svojoj hondi”, automobilu kojim voli da se trka. U školi su ga zapamtili kao veselog mladića kojeg su volele devojke. Nosio je džins i dukserice, ali je sve više voleo da sluša avganistansku muziku i da se klanja petkom. Naime, Ahmad je, piše štampa, naturalizovani američki državljanin poreklom iz Avganistana. No odrastao je u Nju Džersiju, tamo se školovao i u parku u kraju igrao fudbal. Ipak, to ga nije kočilo da izvede napade u Njujorku, svom gradu.

Kao što i Omara Matina, takođe sina avganistanskih migranata koji se školovao u Americi i odrastao u Njujorku, to nije sprečilo da počini jedno od najvećih masovnih ubistava u istoriji SAD, ubivši 50 i ranivši bar toliko ljudi u klubu u Orlandu puškom i pištoljem. I o njemu su najbliži pričali kao o primernom mladiću koji je naprasno počeo da menja ponašanje i interesovanja.

Isto su meštani primetili i kod Ahmada.

Nakon njegovog navodnog puta u Avganistan pre nekoliko godina, iako su sve prilike da je zapravo boravio u Pakistanu, ljudi koji su u njegov restoran navraćali gotovo svakodnevno primetili su da se promenio i da je postao verski posvećeniji. I policija ga je češće posećivala zbog žalbi komšija da restoran koji radi non stop stvara veliku buku. Žalila se i njegova porodica na komšije koje su im često govorile da „muslimani prave previše problema u Americi”.

Ipak, iako se Ahmadovo ponašanje činilo tipičnim, on je postajao sve opasniji. Na kraju je eksplodirao podvojeni život momka iz kraja koji se oblači po zapadnoj modi i ujedno pušta bradu i često se moli u poslednjoj prostoriji restorana.

Ovo je najveći problem s kojim se sada SAD suočava na domaćem terenu – s njihovim državljanima koji su tu odrasli, a koji postaju veća opasnost nego Al Kaida.

Upravo je masakr u Orlandu skrenuo pažnju na ove procese – na mladiće koji čak i ne moraju da putuju u Siriju da bi se radikalizovali. Dovoljno je da posećuju ekstremističke sajtove i čitaju literaturu Islamske države koja ima snažnu propagandnu mašineriju. S druge strane, zločinom se u Americi ne smatra ako neko kritikuje ili mrzi američku vladu, ako pušta bradu ili kupuje oružje. Zato je sortiranje ovih državljana u potencijalne teroriste najveći državni izazov. Zato su i Ahmadove komšije tek sada shvatile da je on bio rastrzan između dva sveta. Jasno im je i zbog čega za vikend, kada su eksplodirale bombe, on nije bio, kao i obično, u restoranu – za pultom.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.