Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dobri ko melem i ljuti ko poskoci

Живот се полако враћа у опустели Радучић (Фото С. Сабљић)

Knin – Radučić je petnaestak kilometara daleko od Knina. I to u Bukovici. Nije više, kao pre poslednjeg rata, u sastavu kninske opštine. Danas je ovo selo deo opštine Ervenik.

A u tom Radučiću, ispod Kuma i Glavice, rasuli se Modrinići, Šimprage, Kutlače, Mirići, Borovići, Bulovani, Omčikusi... Trećina ih je od predratnog broja. Ali i trećina je dovoljna da se ognjišta ne ugase.

Vekovima su Bukovicom i Radučićem hodili prvo Goti i Avari, a potom bogumili i Turci, Austrougari i Nemci... I četnici i partizani, dabome.

U praistorijsko vreme područje Radučića bilo je u sastavu velikog kraljevstva Liburna. U prvom i drugom veku pre naše ere Rimljani su ponad Krke sagradili logor, a potom i grad Burnum, najstarije vojno utvrđenje na području bivše nam zemlje. Danas taj Burnum i, petsto metara udaljen, amfiteatar čiste i obnavljaju srpski povratnici. Za turiste koje oni ovde očekuju.

Bukovicom i pitominom Manojlovačkog buka nedaleko od Radučića bio je posebno zanesen car Franjo Josif. Dolazio bi tu i sa litica satima uživao u raskoši bukovičkog krša i reke Krke. Seljani su mu za onog vakta podigli spomenik i, u kamenu ljutcu, isklesali okretaljku za kočije.

Vekovima je i u Radučiću i zaseoku mu Šimprage raditi značilo imati. Vekovima se od posne zemlje mukom otkidalo sve što je ona mogla dati. I uvek sa mukom, ali i nadom da muka nije doveka. Kažu to i u porodici srpskih povratnika Zdenke i Milorada Šimprage.

– Vratili smo se, zasukali rukave, godinama se odricali i, evo, stigli do ovog što danas imamo i ljubomorno čuvamo. Imamo veliko stado ovaca i desetak muznih krava. I licencu i sertifikat za proizvodnju zdrave hrane. Uvršteni smo među šest porodica u Hrvatskoj koje su vlasnici stada pripremljenih za izvoz jagnjetine u zemlje Evropske unije. A uz to je naše stado i najzdravije u Hrvatskoj, na šta smo posebno ponosni – priča Milorad.

Deca Lana i Mila završavaju fakultete, dok je Goran to već uradio. Sve troje razmišljaju o odlasku iz zavičaja. A do tada pomažu roditeljima. Ne smrde im ni štale, ni krave, ni ovce. U tom poslu su svakodnevno.

U svoju Bukovicu vratio se i Đorđe Lalić. Vratio se da ostane uz grobove predaka i da uz njih skonča. I Milan Bunčić je u svojim Rudelama. Otac mu Stevan i ded Dušan bili su kovači. I on je mislio njihovim stopama. Ali...

– Kada sam sve izračun'o opet su mi koze bile najisplativije. Danas ih je u stadu više od tri stotine. Danas kupaca nema baš tako puno, ali za mleko i sir naći će se neko. Uostalom, jadranska obala i turisti su samo dvadesetak kilometara daleko – zadovoljno će Milan.

Nedaleko je i Boško Bojanić, najpoznatiji proizvođač bukara u Hrvatskoj. Bukara iz Boškovog Žagrovića postala je brend turističke ponude. I još nešto. Boška je, nakon petogodišnjeg izbeglištva, u rodnom kraju dočekalo stado koza. Preživele su „Oluju” negde u kanjonu Krke.

Namernik u Bukovici upozna i Ružicu i Nikolu Karanović. Što očima vidi, Ružica rukama stvori. Pedesetak godina tka. Nekada, onako usput, a povratkom u rodno Kistanje od tkanja živi.

– Nastavila sam osamdeset godina dugu porodičnu tradiciju. Nošnje iz moje radionice protkane izvornim motivima iz istorije srpskog naroda zaštićene su i u turističkoj ponudi Hrvatske „zlata vredne” – kaže Ružica.

A Nikola? On je, pored puno štošta drugog, i čovek koji čini sve kako se ne bi zaboravili Bukovica i dobri ljudi bukovičkog krša.

– Eto, na primer, malo kome su poznate veze Nikole Tesle sa Kistanjem.

Kod crkve Svetog Nikole sahranjena je Angelina Trbojević, njegova sestra. Sačuvao sam i Teslinu sliku koju je on poslao svojoj sestri 1926. godine. Kasnije je Angelinina unuka, koja je ime dobila po svojoj baki, doktorirala je fiziku i bila u timu koji je projektovao nuklearku u Krškom. Iver, dakle, ne pada daleko od panja –objašnjava Nikola.

U Bukovici, omeđenoj Zrmanjom, Karinskim morem i Krkom, vekovima se borilo i ginulo, bežalo i vraćalo, ostajalo i opstajalo.

A ljudi ko kamen stameni. Nalik melemu i poskoku. Kada melem priviješ i na najtežu ranu ona odmah zaraste, a kada poskoka dirneš on 'oće i ujesti. Eto takvi smo. Dobri ko melem i ljuti ko poskoci, na kraju će Milan Bunčić.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.