Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Preživeo pad sa 1.200 metara

Неђо Савић пре пада и данас (Фотодокументација „Политике”)

Zvornik – Neđo Savić izSmoluće 1976. godine preživeo je padsa 1.200 metara, iako mu se nisu otvorili ni glavni ni pomoćni padobran, anakon štoseuspešnooporavioskočiojejoš oko 80 puta. Padobranstvom je počeo da sebavisanepunihsedamnaestgodinaiprepadajeskočio 177 puta. Uporedo je završio i jedriličarskuobuku, nakon čega je prešaonamotornoletenje. Danprepadadobio je na aerodromu Zalužanik od Banjaluke dozvolu za letenje na nadzvučnim avionima.

Nakondobijanjadozvole, osamnaestogodišnji Savić krenuo je vozom iz Banjaluke prema Tuzli kako bi radosnu vest saopštio roditeljima u Smolući, ali je u poslednjem momentu promenio put i produžio do đačkog doma u Tuzli gde je bio smešten za vreme školovanja.

– Ujutro oko devet časova 10. juna dobio sam poziv sa aerodroma Dubrave da se hitno javim. Na aerodromu mi je saopšteno da treba da isprobam novu vrstu padobrana,  „parakomander”, jedan od tri primerka koji su stigli iz SAD za JNA. Prihvatio sam da isprobam padobran koji je trebalo da bude prikazan na aeromitingu  u Tuzli 11. juna. Kada su ga doneli, spakovao sam ga sa nastavnikom padobranstva Milanom Seferovićem, koji mi je rekao da o padobranu zna koliko i ja. Plan je bio da letimo do visine od 1.200 metara i da onda izvedemo skok. Kada smo dostigli potrebnu visinu, pilot Ivica Terzić me pitao da li sam spreman, u tom trenutku grkljan je počeo da mi igra i prvi put sam bio u nedoumici da li da skočim ili ne. Iskočio sam iz aviona i po planu napravio kolut napred – seća se Savić i nastavlja priču:

– Povukao sam ručicu očekujući da se padobran otvori, ali umesto toga čuo sam samo šištanje koje su proizvodili konopci padobrana. Pre toga sam otvarao rezervni padobran četiri puta, ali u ovom slučaju sigurnosne bravice nisu bile na mestu na kome su se nalazile kod ostalih. Padao sam brzinom 51 metar u sekundi i u nekoliko trenutaka mi je čitav život prošao kroz glavu. Govorio sam sebi da treba da se probudim i da je sve to ružan san. Nisam mogao da verujem da se to meni događa i da je smrt tako blizu. Pokušavajući da otvorim rezervni padobran, na nekih sto metara od zemlje ispustio sam strašan krik, koga nisam bio ni svestan. Posle udara o zemlju ostao sam i dalje svestan, obrisao sam rukom usta i pomislio –ako bude krvi gotov sam. Ali, obrisao sam vodu. Prvo sledeće čega se sećam jeste dolazak Mića Tadića, koji je radio na aerodromu Dubrave i koji me je kombijem prevezao do bolnice.

Mićo Tadić je kao portir na aerodromu bio svedok pada i prvi je pritekao u pomoć Saviću.

– Znao sam da je Neđo otišao da skoči i pogledom sam pratio avion. Kada sam video da je iskočio, odmah mi je bilo jasno da nešto nije u redu. Umesto široko razvijenog padobrana iznad Neđe se vijorilo platno veličine vreće što je bio znak da mu se glavni padobran nije otvorio. Očekivao sam otvaranje rezervnog padobrana, međutim, posle nekoliko sekundi mi je bilo jasno da će udariti o tlo. Pao je na kilometar od aerodroma, kombijem sam do njega stigao za dva ili tri minuta, dok ga je Jakub Hasanović, u čiju njivu je pao, već bio izneo do puta. Bio je u svesnom stanju, odmah smo ga ubacili u kombi i odvezao sam ga u bolnicu. Posle nekoliko meseci sreo sam Neđu i nisam mogao verovati da hoda – kaže sedamdesetjednogodišnji Mićo Tadić.

U bolnici na Gradini, kod Tuzle, Savić je proveo nekoliko meseci u „koritu” pošto su mu bili polomljeni četvrti, peti i šesti kičmeni pršljen, pukla plućna maramica, polomljeno nekoliko rebara i registrovane povrede na nogama. Rečeno mu je da ne priča o ovom događaju i da će posle nekoliko meseci ponovo leteti, ali je bioobmanut. U „koritu” je proveo nepomičan tri meseca, a sa njim je stalno bila njegova devojka Dragica, zbogkoje je, kaže, preživeo. Neđoi Dragica su se venčali, žive u skladnom braku, imaju kćerku i sina, koji nikada nije skočio padobranom.

Nekoliko godina posle padadobio je poziv za redovno služenje vojnog roka u padobranskoj jedinici u Nišu, gde je skočioj oš oko 80 puta, a poslednji skok izveo je 1982. Posle mnogo godina ćutanja o padu, Savić je odlučio da ispriča priču nakon što je na televiziji gledao čoveka koji je pao sa iste visine, ali je ostao teški invalid.

Neđo Savić danas živiu Zvorniku, gde radi kaovozač u Domu zdravlja. Još oseća posledice pada, a boli ga i što su ga iz igrali ljudi koji su mu obećali da će se vratiti pilotskom pozivu. Sudbina ga je neraskidivo vezala saM ićomT adićem koji je iz Kalesije izbegao u Mali Zvornik.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.