Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Književna slika Kolubarskog kraja

Na „Ćorovićevim susretima” nagrada „Svetozar Ćorović” za književnost uručena Radovanu Belom Markoviću, a nagrada „Vladislav Ćorović” za životno delo dodeljena je akademiku Vasiliju Krestiću

Bileća – U Domu kulture „Jevto Dedijer”, na „Ćorovićevim susretima”, Radovanu Belom Markoviću uručena je nagrada „Svetozar Ćorović”. Žiri, koji je radio u sastavu: Jovan Delić, predsednik, Marko Nedić i Ranko Popović, jednoglasno je odlučio da nagradu za 2016. godinu dobije Radovan Beli Marković, književnik iz Lajkovca, za roman „Putnikova ciglana”, koji je objavila Srpska književna zadruga, u redovnom „Kolu” (2015). O nagrađenom autoru govorili su Jovan Delić i Marko Nedić.

Podjednako plodan  kao pripovedač i kao romansijer, ističe Jovan Delić, Radovan Beli Marković je romanom „Putnikova ciglana” potvrdio najbolje umetničke domete svoje ranije proze. I ovim romanesknim ostvarenjem on se opire ustaljenim književnim konvencijama i klišeima, i u trajnom, i estetski produktivnom dosluhu sa književnom tradicijom i savremenošću, u najnoviju srpsku prozu unosi jedan izuzetno individualan i apartan stvaralački glas. Stvarnost Kolubarskog kraja i njegovih realnih i mistifikovanih prostora, oblikovana je u „Putnikovoj ciglani”, u plodnom prožimanju i sudaranju različitih nivoa subjektivne stvarnosti i bogatih individualnih stilskih sredstava, od lirskih i humornih, do kritičnih i ironijsko-protesnih, složenih u književni tekst izuzetne umetničke sugestivnosti. Ovim romanom i svojom celokupnom prozom, koja nailazi na jednodušan i veliki odjek u književnoj kritici i informativnim medijima, Radovan Beli Marković ostvario je maštovitu književnu sliku tragičnog čovekovog iskustva našeg i minulog vremena i time dao poseban i veoma značajan doprinos savremenoj srpskoj književnosti.

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Svetozar Ćorović”, Radovan Beli Marković, naglašava Marko Nedić, svojim proznim delom, izuzetno produktivnim u poslednjoj deceniji 20. i prvoj deceniji i po 21. veka, na sasvim osoben način je obogatio savremenu srpsku književnost i doprineo njenoj raznovrsnosti i dinamici. Podjednako značajan kao pripovedač i kao romansijer, on je u srpsku prozu svoga vremena uneo jedan individualan narativni glas, koji je neprestano u aktivnom dijalogu sa književnom tradicijom i savremenošću i u produktivnom otporu standardnom književnom rukopisu. Tradicija na koju se oslanja, počev od starih pisaca i Dositeja Obradovića do Bore Stankovića i Momčila Nastasijevića, poslužila mu je samo kao pogodan predložak na osnovu kojeg je izgradio svoje originalno književno delo, koje se, s druge strane posmatrano, izvorno ostvaruje prema principima moderne narativne poetike.

Njegove pripovetke i romane, pa tako i „Putnikovu ciglanu”, za koju je dobio ovu prestižnu nagradu, dominantno obeležava izrazito jezičko bogatstvo i narativna energija koja omogućava stalnu dinamiku proznog teksta i umnožavanje njegovih motivskih, asocijativnih i semantičkih polja. Autor se ni u ovom romanu ne udaljuje od ključnog hronotopa svoje proze, od Kolubarskog kraja, i u njemu Gornje i Donje Psače, Belog Valjeva, Lajkovca, Ćelija, Jabučja i drugih realnih i izmaštanih zavičajnih toponima. On se, međutim, samo delimično oslanja na njihovu stvarnu i vidljivu ikonografiju, jer mu oni u suštini služe kao neophodna osnova i dobro motivaciono pokriće za bogatu i produktivnu igru mašte i jezika i za novi i drugačiji smisao narativnog rukopisa. Zavičajna stvarnost je u romanima i pripovetkama ovog autora, a u „Putnikovoj ciglani” možda najsugestivnije, pretvorena u pravi mitopoetski prostor, stvoren i estetski osmišljen rukom sigurnog majstora književne reči i oblika.

Uz podsećanje na braću Ćoroviće, istorika Vladimira i književnika Svetozara, Aleksu Šantića i Jovana Dučića, poete, nacionalne i  književne poslenike Atanasija Šolu i Peru Slijepčevića, germanistu i od svake ruke književnog znalca, zatim Savu Vladislavića, i velikane našeg doba – Momčila Kapora i Radoslava Bratića, Radovan Beli Marković, u svom slovu, rekao je između ostalog: „Književno delo Svetozara Ćorovića pripada onom razdoblju književne i kulturne istorije kada se –  krajem 19. i početkom 20.veka – na ovim stranama i na temeljima narodne književnosti stala zametati i umetnička književnost u gotovo svim svojim oblicima, sa zadanim ciljevima: da ukrepljuje jezik i služi ispaćenom svom narodu, crpeći iz njega građu i motive, a nadahnjijući se tvrdom njegovom mukom i plemenitim težnjama. Kao i Šantićevo pesništvo, i Kočićeva proza, i Ćorovićevo književno delo bejaše usmereno na to da se u jednom  zanemoglom narodu, pritiskanom da služi sopstvenoj propasti, i u kulturno nestasaloj pokrajini zametne književnost koja će biti ogledalo života i naravi, zarad duhovnog podstreka i davanja mahova rodoljubivom, nacionalnom i socijalnom buntu”.

Prve večeri „Ćorovićevih susreta”, u Gacku, dodeljena je nagrada „Vladimir Ćorović” za 2016. godinu, Vasiliju Krestiću, redovnom članu Srpske akademije nauka i umetnosti, za životno delo. Žiri, koji je radio u sastavu: prof. dr Ljubodrag Dimić,predsednik, prof. dr Radmilo Pekić i dr Draga Mastilović, odluku je doneo jednoglasno. Žiri je ocenio da je akademik Vasilije Krestić svojim višedecenijskim naučnim radom na polju istorijeske nauke, dao dragocen doprinos srpskoj istoriografiji i kulturi i time u potpunosti zaslužio ovo visoko priznanje.

Akademik Krestić, nažalost, zbog zdravstvenih razloga, nije mogao da doputuje u Gacko. Nagrada će mu biti uručena naknadno, u Beogradu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.