Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Opominjuće fotografije i čorba za prijateljstvo

Kako „ščijada” i „borščijada” učvršćuju prijateljstvo Srbije sa pravoslavnom braćom iz Ukrajine i Rusije sa željom da postanu tradicionalne manifestacije
Велелепно, а запуштено здање: Карађорђев дом је тридесетих година прошлог века саградила краљица Марија за сирочад која су остала без родитеља у Великом рату (Фотографије Љ. Стојановић)
На отварању изложбе „Тридесет година од чернобиљске трагедије”

Aranđelovac – Rača – Đurđevo – Putujemo valovitom Šumadijom preko Topole do Rače na izložbu „Trideset godina od černobiljske tragedije”, koju su upriličili predstavnici Turističkog klastera „Srce Šumadije”, u saradnji sa ambasadom Ukrajine u Beogradu, opštinom Rača i aranđelovačkim Udruženjem „Opomena Černobilj”. Putujemo i sakupljamo utiske. Usput vidimo opustela sela, stare, predivne vajate i oronule kućice, poneko novo, veliko domaćinstvo, još uvek neobrane kukuruze, prelepe vizure pola Šumadije, gde je svaki kamen istorija, nigde čoveka da sretnemo.

Stižemo pred Karađorđev dom u Rači. Velelepno, a zapušteno zdanje, koje je tridesetih godina prošlog veka sagradila kraljica Marija za siročad, koja su ostala bez roditelja u Velikom ratu. To je početak, a kraj tužne priče ovog dvorca bio je pre dve godine, kada su ga napustile poslednje izbeglice sa Kosova i Metohije iz jednog drugog, nama bližeg rata i kada su konačno zamandaljena vrata jednog od najmonumentalnijih zdanja u Srbiji, nalik na srednjovekovne rumunske dvorce, ali i bedeme srpskih tvrđava. Smišljeno ili ne, tek, ogroman oronuli hol oljuštenih zidova, počupanih instalacija i natopljen vlagom, bio je prirodan ambijent za fotografije i druga dokumenta o ukrajinskoj nuklearnoj katastrofi, koja je pre tri decenije radijacijom „pokrila” pola Evrope i dobar deo ondašnjeg Sovjetskog Saveza. Te tragične posledice, na koje je podsetio Mikiša Mihajlović iz aranđelovačkog udruženja, bile su šlagvort za Igora Vinokurova, savetnika za ekonomske odnose iz ukrajinske ambasade, da zahvali na sećanju i otvori izložbu.

Putujemo opet, sada malo nazad, ka Topoli. Ima nas više. Za promenu, zvaničnici iz ukrajinske ambasade umesto udobnim automobilom, kreću američkim vojnim džipom „vilis” iz 1944. ka Đurđevu, a tu su i biciklisti iz kragujevačkog kluba „Ciklomanija” i „Artal” iz Lapova.

Mi iz Aranđelovca malo lutamo i tražimo Etno-centar Siniše Đorđevića u Đurđevu, predsednika upravnog odbora pomenutog turističkog klastera i domaćina „borščijade”, prvog međunarodnog takmičenja u pripremanju tradicionalnog ukrajinskog jela boršč. Svojataju ga i Rusi. Ali, Siniša kaže da je „šči” ruska čorba i da je pre tri meseca već održana „ščijada”. Valjda je tako, nećemo da proveravamo, kao ni da sumnjamo u iskrene namere da ovaj klaster i ovaj etno-centar, koji okuplja privatni i javni sektor iz Aranđelovca, Topole i Rače nastoji da učvrsti prijateljstvo Srbije sa pravoslavnom braćom iz Ukrajine i Rusije i da „ščijada” i „borščijada” postanu tradicionalne manifestacije. Ono što politika ne može, može topla i ukusna čorba, jer je u gastronomskom mozaiku sve moguće. Sve se meša i sve se slaže, svi ukusi, mirisi i boje. Samo treba znati kako u sve to udenuti i malo sebe.

To su, uz podršku profesorke Mire Desivojević, najbolje znali Miloš Birovljev i Nikola Stanić iz Ekonomsko-ugostiteljske škole „Slobodan Minić” iz Aranđelovca, koji su skuvali najbolji boršč. Tako je rekao žiri, a diplome za podjednako kvalitetnu čorbu primili su iz ruku ukrajinskog savetnika i zamenika predsednika opštine Rača Miladina Milića aranđelovački hotel „Izvor” i domaćin. I dok su gosti na terasi tzv. „Štaba” degustirali, sladili se, proveravali odluke žirija, vrteli ili klimali glavom, nedoumice nije bilo kada je na sto stiglo pečenje. Kako za goste, tako i za dva psa, koji su se sami pozvali i ravnopravno priključili iznenađenju i neplaniranoj gozbi. To je Šumadija! Ali, to je i druga priča...

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.