Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Marka povodom 75 godina od osnivanja Užičke republike

Novim izdanjem „Pošta Srbije” obeležava značajan jubilej prve slobodne teritorije, u jesen 1941. godine, u porobljenoj Evropi od strane nacista
Мотив на марки су слика „Борци са Кадињаче”, уље на платну Драгољуба Вуксановића, настало 1970. године и споменик на Кадињачи (Фото „Пошта Србије”/„Србија марке”)

U čast obeležavanja značajnog jubileja iz naše istorije – 75 godina od formiranja prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi 1941. godine, Užičke republike, „Pošta Srbije” pustila je u opticaj prigodnu poštansku marku nominalne vrednosti 23 dinara. Marka je štampana u tiražu od 25.000, tehnikom višebojnog ofseta u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Beogradu, i to u šalterskim tabacima od po 25 komada.

Motiv na marki su slika „Borci sa Kadinjače”, ulje na platnu Dragoljuba Vuksanovića, nastalo 1970. godine i spomenik na Kadinjači, dok je motiv na prigodnoj koverti detalj sa spomenika i crtež u olovci Dragoljuba Vuksanovića – „Borba”.

Nadežda Skočajić, kreator maraka „Pošte Srbije”, grafički je obradila ovo izdanje, a stručnu pomoć i saradnju u realizaciji pružio je Radivoje Papić, muzejski savetnik-istoričar iz Narodnog muzeja u Užicu.

Užička republika prva je veća slobodna teritorija u porobljenoj Evropi 1941. godine, stvorena krajem septembra i početkom oktobra te godine, na području zapadne Srbije, Šumadije i Pomoravlja. Veći deo teritorije oslobodile su partizanske i četničke jedinice, samostalno ili u sadejstvu. Užička republika graničila se na severozapadu s Drinom i Savom, na istoku linijom Lajkovac–Aranđelovac–Knić–Kraljevo–Raška, na jugu s rekom Uvac, osim gradova Šabac, Valjevo, Obrenovac, Lajkovac, Aranđelovac, Kragujevac i Kraljevo, u kojima su bile nemačke snage. Na privremeno slobodnoj teritoriji živelo je skoro milion stanovnika. Pod pritiskom ustanika, Nemci su posle predaje grada Pećančevim četnicima napustili Užice 21, a Požegu 22. septembra. Partizani su 24. septembra opkolili grad i primorali četnike da se povuku. Iako su partizani i četnici nekoliko puta vodili pregovore o saradnji, čak su se i Josip Broz i Dragoljub Mihailović sastali u dva navrata, u selu Struganiku (19. septembra) i selu Brajovićima (26/27. oktobra), ovi susreti nisu doprineli uspostavljanju čvršće saradnje, pa je prividno borbeno savezništvo trajalo kratko – do početka nemačke ofanzive na Užičku republiku.

Tokom oktobra i novembra 1941. Užice je postalo sedište Vrhovnog štaba partizanske vojske. Dolaskom Josipa Broza Tita i Vrhovnog štaba, Užice je postalo središte ustaničkog pokreta za Jugoslaviju. Na tom slobodnom području postavljeni su osnovni elementi nove državne organizacije. U Užicu je obnovljena proizvodnja u Fabrici oružja i municije, tkačnici, hidrocentralama, ložionici, kožari, štamparijama, zanatskim radionicama...

Na oslobođenoj teritoriji razvijen je intenzivni kulturni život. U Užicu su štampani listovi. Formirana je Umetnička četa, koja je organizovala priredbe. Likovni atelje osnovan je na inicijativu Vrhovnog štaba, a njegovi članovi bili su Dragoljub Vuksanović, Pivo Karamatijević, Bora Baruh, Jurica Ribar. Organizovana je i zdravstvena služba. Odvijao se železnički saobraćaj.

Sukobi između četnika i partizana pogodovali su Nemcima. Oni su pripremali ofanzivu na slobodnu teritoriju, koja je počela 25. novembra 1941. glavni pravcima udara Valjevo–Užice i Kraljevo–Čačak–Užice. Nemci su brzo napredovali. Na Kadinjaču, pred borbenu grupu „Zapad A” upućen je, 28. novembra uveče, Radnički bataljon. Nemci, daleko brojniji, tehnički opremljeniji i vojnički odlično obučeni, brzo su slamali otpor branilaca, izbili su na greben Kadinjače i zatvorili obruč oko Radničkog bataljona. Bataljon se našao u bezizlaznom položaju. Nemačka vojska 1. decembra izbila je na Uvac, na demarkacionu liniju s Italijanima, čime je praktično završena ofanziva na Užičku republiku.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.