Nedelja, 29.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tereza Mej tajni agent protiv Dejvida Kamerona

Sadašnja premijerka ponosila se svojom „podmorničkom strategijom” da nikad ne izađe u javnost sa svojim jasnim stavom o referendumu
Тереза Меј поздравља председника Европског парламента Мартина Шулца (Фото Ројтерс)

Ni tri puna meseca nisu prošla otkad je Tereza Mej na talasima „bregzita” postala premijerka Velike Britanije, a već su iz ormana počele da ispadaju insajderske priče o preletačima, podmornicama, kukavicama i neprijateljskim agentima unutar kabineta njenog prethodnika Dejvida Kamerona.

Kako u novoj knjizi o „unutrašnjim demonima u priči o britanskom referendumu” piše ser Oliver Krejg, jedan od glavnih medijskih savetnika bivšeg premijera, Tereza Mej je tokom kampanje za ostanak kraljevstva u EU igrala svoju igru, iako je kao ministarka unutrašnjih poslova važila za najbližeg saradnika premijera Kamerona.

Najinteresantniji delovi ove knjige tek su počeli su da se objavljuju u „Dejli mejlu” u prošlu nedelju, ali je već jasno da će ovo štivo uneti dodatnu nervozu među duboko podeljenim torijevcima. Citirajući jedan razgovor, Oliver piše kako se Tereza Mej ponosila svojom „pametnom strategijom”. Ona je smatrala da je jako dobro da javno iskazuje svoju samostalnost i da se prikazuje kao ličnost sa sopstvenim stavom. Tadašnja ministarka unutrašnjih poslova, postala je glavni problem za Kamerona, jer nikada nije znao da li ga ona zaista podržava u njegovom stavu da Britanija treba da ostane unutar reformisane EU. Naročito je bilo rizično kad se pojavljivala pred medijima. Svi Kameronovi lojalisti strepeli su od toga šta će ona reći i kako će se to potom interpretirati.

Da su nova premijerka i stari premijer u pređašnjoj vladi bili međusobno oštro suprotstavljeni ukazuju i nadimci kojim su Kameron i njegovi saveznici nadevali tadašnjoj ministarki unutrašnjih poslova: za njih je ona još tada bila „Podmornica Mej”, jer tokom cele predreferendumske kampanje nije izašla na površinu sa svojim stavom, iako se zvanično računalo da pripada taboru za ostanak u EU. Pojedinci u kabinetu su je čak sumnjičili da je „neprijateljski agent” ubačen u srce vlade. Kameron je za nju čak rekao da je obična kukavica.

Pre nego što se priključio Kameronovom timu, autor knjige radio je kao jedan od direktora Bi-Bi-Sija pa bi morao biti upoznat sa postulatima novinarstva i ne bi smeo da izmišlja činjenice. Ali Tereza Mej je na njegove optužbe odgovorila odmahujući glavom. Ona mu je poručila da treba da počne da se bavi pisanjem fikcije, i da napiše roman. Krejg međutim tvrdi da je Tereza Mej u 13 odvojenih slučajeva odbila da podrži Dejvida Kamerona i da je tadašnji premijer zbog te izdaje bio jako iznerviran.

Ni nekadašnji gradonačelnik Londona Boris Džonson, kolega i prijatelj sa studija u Oksfordu, sa Dejvidom Kameronom nije igrao nimalo lepu igru. On se u razgovorima sa Kameronom, i u istupima, klatio čas na jednu, čas na drugu stranu i natrag. Kameron je od Borisa Džonsona dobijao protivrečne SMS poruke, sadašnji ministar spoljnih poslova navodno nije pred šefom svoje partije otkrio svoje opredeljenje do samog kraja. Samo devet minuta pre nego što će pred novinarima objaviti da se posvećuje kampanji za izlazak iz EU, Džonson je o tome obavestio i premijera Kamerona.

Uz ovu, izašla je još jedna knjiga u kojoj se govori o neslaganju i tenzijama unutar vladajuće Konzervativne stranke, sa naročitim naglaskom na ulogu Tereze Mej i Borisa Džonsona u izdaji prethodne vladajuće garniture.

Reakcije na novoobjavljene knjige su podeljene, ali većina poznatih analitičara savetuje Kameronu i njegovim „pajtašima” da se okanu revizije istorije. U ovom trenutku prethodnici Tereze Mej morali bi da joj pruže punu podršku, a ako to ne mogu da učine, morali bi bar da drže jezik za zubima, piše jedan od britanskih analitičara. Kako bi se osećao Kameron da ga je njegov prethodnik šibao sa svih strana, dok je pokušavao da se ustoliči na vlasti, pitaju se analitičari.

Dejvid Kameron se za sada ne oglašava, dok kampanju za omalovažavanje Tereze Mej prepušta svoj najužem povereničkom krugu. Samo dan pošto je izašla Krejgova knjiga, novinar Tim Šipman objavio je svoje delo, u kome se ističe kako je Tereza Mej blokirala Kamerona dok je bivši premijer vodio pregovore o promenama u EU i britanskom članstvu unutar ove organizacije.

Na osnovu pisama koje je tadašnja ministarka unutrašnjih poslova upućivala Kameronu, vidi se navodno da je Tereza Mej bila protiv premijerovog plana da od Angele Merkel traži da se pod hitno obustavi slanje migranata u Veliku Britaniju.

Često je teže prodreti u tajne koje se kriju u Dauning stritu deset (gde stanuju britanski premijeri) nego u ono što se dešava u najskrivenijim odajama Kremlja, konstatuje novinar i autor nekolikih političkih knjiga Ros Klark. On međutim sumnja da je Tereza Mej mogla da utiče na njegovu odluku da zaustavi priliv migranata u Britaniju. Ne samo zbog toga što se ministarka unutrašnjih poslova više od premijera zalagala da smanji broj stranaca koji ulaze u zemlju, već i zbog toga što tada nije mogla da presudno utiče na Kamerona, koji joj je bio nadređen.

Spisku onih koji su stali u odbranu premijerke pridružio se i bivši ministar Ijan Dankan Smit. On poziva torijevce da prestanu da „rovare” protiv Tereze Mej.

„Sedeo sam u toj vladi i znam koliko je žustro Tereza Mej pokušavala da se izbori za jaču kontrolu granica i smanjenje useljenika iz zemalja EU.”

Neobično je u svakom slučaju što je Tereza Mej na čelu vlade koja treba da izvede zemlju iz EU, a navodno je pripadala taboru za ostanak Britanije u Evropi. Nije jedina koja je u ovim uskovitlanim političkim vremenima preletela na drugu stranu. To joj je bilo tim lakše pošto svoju privrženost kampanji za ostanak u EU nije javno i odlučno iskazivala. Ako je verovati knjigama, čak je i Dejvid Kameron pre „bregzita” jednom prilikom rekao da „Tereza Mej možda računa da će za šest meseci postati premijerka”. Ta računica se pokazala tačnom.

Ukoliko se nastavi sa „rovarenjem” protiv nove vlade, javnost bi mogla zatražiti nove prevremene izbore, procenjuje se u Londonu. A to bi tek dovelo do haosa u političkom životu zemlje koja se smatra kolevkom moderne demokratije.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.