Infarkt kosi u južnom Banatu

Pančevo – U južnom Banatu svakoga dana dve do tri osobe obole od bolesti srca i krvnih sudova, a svakog drugog jedna od njih umre od infarkta miokarda.

Takva statistika, ovu grupu bolesti svrstava u vodeće uzroke obolevanja i umiranja na ovom području, po podacima Zavoda za javno zdravlje Pančevo, objavljenim povodom Svetskog dana srca, koji se obeležava danas pod sloganom „Osnažite svoj život”, a usmeren je na širenje poruka šta možemo da uradimo kako bismo poboljšali zdravlje svog srca. 

U poslednjih pet godina, na ovom području, registrovano je blizu 1.000 novih slučajeva nestabilne angine pektoris i infarkta miokarda od kojeg u 95 odsto slučajeva obolevaju muškarci stariji od 55 i žene između 60 i 65 godina.

Nažalost, ističu u Zavodu, sve je više mladih koji dožive srčani udar, naročito onih koji se bave stresnim poslovima.

Poražavajuća statistika se nastavlja i podatkom da je u ovom okrugu srčani udar sve češći i u uzrastu između 20 do 35 godina, a od infarkta miokarda najčešće umiru muškarci posle 60 godina, žene posle 70 godina, ali i oni između koji imaju 35–45 godina.

Ipak, u referentnom periodu beleži se i blagi pad broja umrlih što se može objasniti, dodaju u Zavodu, savremenim metodama lečenja i zbog ranijeg dolaska u bolnicu u takozvanom prvom, „zlatnom satu” pojave simptoma.

Zato lekari skreću pažnju da je od izuzetnog značaja delovanje na faktore rizika, kao i edukacija stanovništva, kako da prepozna znake i simptome srčanog i moždanog udara i što pre se javi lekaru.

Ipak, ohrabruje činjenica, kažu stručnjaci, da se mnoge kardiovaskularne bolesti mogu sprečiti eliminacijom preventabilnih faktora rizika.

Gotovo 80 odsto prevremene smrtnosti i više od polovine obolevanja od srčanog i moždanog udara može se sprečiti pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, kontrolom krvnog pritiska i prestankom pušenja, u svim populacionim grupama.

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, ponavljaju lekari u Svetskom danu srca, jesu pušenje, koje izaziva petinu kardiovaskularnih bolesti, nepravilna ishrana, povezana i sa drugim faktorima rizika – gojaznošću (naročito kod dece), povišenom masnoćom u krvi, šećernom bolešću i visokim krvnim pritiskom.

Nedovoljna fizička aktivnost, „boljka” naše populacije, znatno doprinosi starenju krvnih sudova i odgovorna je za svaki četvrti slučaj srčanog udara, kao i akutni i hronični stres.

Po statističkim podacima, više od 70 odsto simptoma srčanog i moždanog udara javlja se u kući, kada je neko od članova porodice prisutan i može da pomogne. Zato je važno prepoznati znake i simptome bolesti i na vreme potražiti pomoć.