Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bonska ovlašćenja i Inckovo oklevanje

U nameri da ospore referendum u RS, bošnjački lideri više se uzdaju u pravosudne institucije BiH nego u mogućnost da visoki predstavnik posegne za svojim pravima
Валентин Инцко (Фото: Танјуг)

Sudeći po reakcijama političara iz Sarajeva posle referenduma u Republici Srpskoj, bošnjački lideri ne uzdaju se previše u mogućnost da Valentin Incko upotrebi bonska ovlašćenja. Reč je o širokim ovlašćenjima koja je Savet za implementaciju mira (PIK) – telo sačinjeno od 55 zemalja i organizacija koje pružaju finansijsku, logističku i drugu podršku mirovnom procesu U BiH – dao visokom predstavniku 1997. godine. Na osnovu njih, dosadašnji nosioci te funkcije su kad procene da je potrebno donosili amandmane na entitetske ustave, zakone i njihove izmene i dopune i smenjivali izglasane funkcionere i državne službenike zabranjujući im učešće na izborima.

U ovom slučaju, to znači da bi Incko na osnovu bonskih ovlašćenja mogao da smeni Milorada Dodika, pa i da opozove predstojeće izmene zakona o praznicima u RS kojima je predviđeno unošenje 9. januara kao državnog praznika. Ali, u Sarajevu očito više veruju pravosudnim instancama, pa se tako uzdaju u tamošnje tužilaštvo i pozivaju na odluke Ustavnog suda BiH.

Jedan od mogućih razloga za to moglo bi da bude oklevanje Incka da primeni bonska ovlašćenja u slučaju referenduma o Danu RS, što je očigledno iz njegove izjave nekoliko dana pre 25. septembra za BHT.

„Bonska ovlašćenja postoje, ali Ustavni sud BiH je doneo jako dobru odluku i zabranio referendum u RS-u. Znači, nema potrebe da ja to isto uradim”, izjavio je Incko 22. septembra.

Kad je najviša pravosudna instanca novembra prošle godine osporila pravo građana RS na referendum takođe se spekulisalo o mogućnosti primene bonskih ovlašćenja, do čega nije došlo. Razlog što je Incko i tada oklevao da „preseče stvar”, politička javnost videla je u odsustvu konsenzusa unutar Upravnog odbora PIK-a, pre svega zbog izdvojenog mišljenja Rusije. Podsetimo, Banjaluka je posle prošlogodišnje odluke Ustavnog suda, decembra 2015. najavila da će nastaviti da proslavlja 9. januar. Tim povodom sastao se UO PIK-a, jedanaestočlano telo kojem predsedava visoki predstavnik i koje ima ulogu izvršnog organa Saveta. Članice UO PIK-a – odnosno delegati Francuske, Italije, Japana, Kanade, Nemačke, Rusije, SAD, Velike Britanije, Predsedništva EU, Evropske komisije i Turske čiji predstavnik zastupa Organizaciju islamske konferencije (OIK) – nisu, međutim, postigli jedinstven stav u osudi Banjaluke jer se Rusija distancirala od toga. To odsustvo konsenzusa UO PIK-a bilo je posebno delikatno u svetlu činjenice da je jedna od nadležnosti Upravnog odbora davanje političkih smernica visokom predstavniku.

Na poslednjoj sednici UO PIK-a, održanoj pre referenduma u RS, predstavnik Moskve ponovo je javno izneo svoje protivljenje oštrijim merama protiv Banjaluke, ali sada nije bio usamljen. Kako je izvestio „Sputnjik”, neslaganje su izrazili i ambasadori Francuske i Italije, dok je najagilnija na stanovištu da treba preduzeti konkretnije korake protiv izjašnjavanja naroda u RS bila ambasadorka SAD u BiH Morin Kormak. Time je odsustvo saglasnosti među članicama postalo još izraženije.

Inače, na osnovu bonskih ovlašćenja dosadašnji visoki predstavnici smenjivali su članove Predsedništva BiH, predsednike parlamenta, ministre i zvaničnike na svim nivoima vlasti. Najviše ih je za svog vakta koristio Pedi Ešdaun, koji je u mandatu od 2002. do 2006. smenio 59 funkcionera u RS, među kojima i predsednika skupštine Dragana Kalinića i Zorana Đerića, ministra unutrašnjih poslova RS. Ni njegovi prethodnici, poput Volfganga Petriča i Karlosa Vestendorpa, nisu oklevali da ih primenjuju, iako u drastično manjoj meri. Vestendorp je tako 1999. godine smenio predsednika RS-a Nikolu Poplašena zbog odbijanja da imenuje Milorada Dodika za mandatara za sastav vlade.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.