Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MIRKO MAGARAŠEVIĆ, pesnik

Za razliku od Vuka, Dositej još nije shvaćen

Kada bismo više čitali i bolje čuli glasove naših velikih pesnika – i mrtvih i živih – bolje i brže bismo dokučili i razumeli šta nam u našem vremenu i životu zaista ne treba, a šta je to bez čega ne možemo dalje
(Фото: Раде Крстинић)

Oda je pohvala, priznanje znamenitoj ličnosti, uzvišenom duhu, velikom delu, osobitoj lepoti, ljubavi i zanosu. Pokuda, međutim, svedoči o nepravdi, zločinu, izazivačima društvenog zla i nesreće. Srpska književna zadruga, u biblioteci „Atlas”, objavila je novu pesničku knjigu Mirka Magaraševića (1946), autora petnaestak zbirki pesama i desetak knjiga eseja, pod naslovom „Ode i pokude”. Knjiga će biti predstavljena danas u SKZ.

Knjiga „Ode i pokude” nalikuje knjizi Miloša Crnjanskog „Itaka i komentari”. U čemu su sličnosti, a u čemu razlike?

Beleške na „Ode i pokude” nastale su i postale sastavni deo „Oda i pokuda” i pomažu da se gustina aluzija u stihovima rasvetli, da čitaoci dobiju dubinu perspektive značenja. Ali, ima i pesama kojima nije potreban komentar, jer su ili dovoljno zanosne („Neferteta”, „Nikina oda”, „Žeteocu”, „Tugovanka Neznanke”...) ili dovoljno užasne („Zver”, „Šizofrenija”, „Portret čudovišta”...) Ali, kako čitalac da primi pesmu „Čistunci” ako se istovremeno ne da Napomena o decenijama skrivanim razlozima zastrašujuće ratne (1942/43) saradnje partizana sa ustašama! I kako da se bez navedenih činjenica dokuči užasna uloga Džejmsa Klugmana (SOE) u krivotvorenju činjenica na ratnom terenu, u bratoubilačkom građanskom ratu tokom nacističke okupacije Balkana? I kako da se konačno rasvetli tragedija koja se sručila na nas zahvaljujući lakomislenom puču 27. marta 1941?! Stihovi pesme „Nesreća” i pesme „Uloga buldoga” daju o tome  nagoveštaj, ali „Beleške” daju skoro celovit portret tragedije. Iako Crnjanski svoje „Komentare” stavlja u autobiografsku funkciju, a ja to ne činim, zajedničko nam je da je „komentarima” mesto baš tamo gde jesu: Crnjanski to kaže, i ja se tome klanjam i potvrđujem. Pesme i Napomene su neraskidiva celina. Čuvene Eliotove Beleške uz „Pustu zemlju” nose srodno svedočanstvo.

U mladosti, kažete, pesnik se lako divi, u zrelosti mnogo teže, u starosti, najčešće, nikome. Ipak, svaki pesnik u svom razvoju duguje „živim uticajima”, ali i pojedinim klasicima?

Divljenje pesnika prema pesniku u mladosti je prirodno, jer se mladost gradi, razvija, izrasta na zanosima; pesnička zrelost je produbila i proširila horizont, divljenje je uzmaklo, ali poštovanje je ostalo! Ako bismo potegli temu o pesničkim „dugovima”, kraja ne bi bilo! I najveći (Dante, Šekspir, Gete, Eliot) imaju svoje „dugove”, baš kao i naši veliki (Popa, Pavlović, Lalić). Mnogi pesnici u gordosti to žele da prećute, a ja ne krijem, i to otvoreno dokazujem paralelizmima i uzornim epigrafima (Horacije, Sterija, Zmaj, Dis) i detaljnim navodima u Beleškama na „Ode i pokude”. Ni Bodler, ni Paund, ni Borhes nisu sakrivali svoje „dugove”! Bili su svesni da su najbolje oduženi „dugovi” baš oni koji kroz stih deluju kao varnice, katalizatori i munje.

Knjiga ima dva dela: pesme i napomene. Ali, napomene nisu tek puki komentari, već mali eseji koji mogu da žive i samostalno?

Priložene „Beleške” jesu najpre komentari uz pesme, a samo povremeno esej-teze koje pomažu da čitalac lakše dokuči ideale i sudbine uglednih glumaca, lekara, književnih kritičara, pojedinih pesnika, ali, kako rekoh, i tragične istorijske perspektive.

U pesmi „Nikina oda” su i stihovi: „Prevagnuće onaj ko treba/ Ako dobije naklonost neba,// Sudbe su gorke i obesne/ Pobede skupe i nejasne”. Iako su prošle hiljade godina – ništa se u ljudskoj istoriji nije promenilo?

Paradoks: pobede svojim posledicama mogu biti jednako tragične kao i porazi! U tome se krije dijalektički ključ pesničke metafore o boginji Nike! Pogledajte šta o tome kažu Homer, Horacije i Dante, a ne samo poštovani Livije, Tacit, Svetonije ili Josif Flavije: reči istoriografa nisu utešne, a pesničke ostaju zlatne! Istorijska tragedija menja samo kostimografiju. Ostaje neizlečiv bol. Slabe su utehe.

Veličate Dositeja: on je lučonoša srpski, glasnik srpstva, Odisej svih Srbalja, premudri naš Dositej. Nemate odu o Vuku St. Karadžiću?

Vuk je već dovoljno shvaćen i proslavljen, a Dositejev um i delo još uvek nisu, a moraju biti. Delatnost Zadužbine „Dositej Obradović” sa čudesnom kreativnom energijom svedoči o toj potrebi i njenim svesrpskim razlozima!

Od naših pesnika, ode su dobili: Miloš Crnjanski, Miodrag Pavlović, Jovan Hristić, Milenko D. Jovanović... Da li je reč o prijateljima ili pesničkim uzorima?

Iako među njima ima objektivnih, vrednosnih, poetičkih i estetskih razlika, oni jesu bili moji prijatelji i pesnici vredni pažljivog čitanja i svakog poštovanja. Ne samo mog. Kako bih inače mogao da im posvetim odane, elegične i svetle tonove Oda? I više od toga: moji eseji „Tragom Crnjanskog” i „Jovan Hristić, izbliza”, još potpunije svedoče o ljudskoj i pesničkoj veličini izabranih.

Posebno ističete Steriju, Zmaja i Disa. U čemu je značaj njihovih pesničkih poruka?

Sterija, Zmaj i Dis klasici su srpske poezije i njihovi stihovi nose dragocene kritičke tonove jednakom svežinom opomene i neodoljivošću značaja koji se ne smanjuje! Njihovi glasovi niču iz bolnih iskustava prošlosti, a utkani su kroz sve naše dane 20. veka, i do danas, jer proniču i naše mane, i naša zaboravljanja, i našu rasejanost, i našu povodljivost, i našu duhovnu neusredsređenost! Kada bismo više čitali i bolje čuli glasove naših velikih pesnika – i mrtvih i živih – bolje i brže bismo dokučili i razumeli šta nam u našem vremenu i životu zaista ne treba, a šta je to bez čega ne možemo dalje.

Uloga J. B. Tita pogubna po srpski narod

Jedna od pokuda posvećena je J. B. Titu. Smatrate da je njegova istorijska uloga bila pogubna za srpski narod?

Uloga J. B. Tita, ne samo da je bila pogubna po srpski narod, nego je i dugoročno štetočinski razorna! Srazmerno tome, nije mu posvećena samo jedna od „Pokuda”, nego nekoliko: pogledajte pesme „Krvave zore”, „Vakela”, „Zver”, „Na palubi”... To su pesme koje preciznim pesničkim slikama govore o prizorima užasa, narodne patnje, demoničnog zla, ali to su i pesme rasvetljenja i otrežnjenja! Kroz sav jad, bol i užas, lekovite su! Nisam jedini tražio lek. Treba iznova čitati Pavlovića, Simovića, Danojlića, Čudića, Stanisavljevića... Svedoci, koje spominjem u „Napomenama”, pišu i govore, dok su naši istoričari još uvek uplašeni da potpuno progovore. Ne usuđuju se da podvuku crtu ispod Brozovog antisrpskog, poraznog bilansa. Veoma čudno. Zar istoričari Đuretić i Bataković nisu jasno osvetlili prve korake ka istini?

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.