Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uručene nagrade Zadužbine Branko Ćopić

Nagradu za prozu dobio Dejan Tiago Stanković za roman „Estoril”, a nagradu za najbolje pesničko ostvarenje Mićo Cvijetić za knjigu „Svet i kuća”
Награђени: Мићо Цвијеић (лево) и Дејан Станковић са Милосавом Тешићем (у средини) (Фото Д. Жарковић)

U Salonu Kluba Srpske akademije nauka i umetnosti uručene su nagrade Zadužbine Branko Ćopić. Upravni odbor Zadužbine, u sastavu: akademik Svetozar Koljević (predsednik), akademik Milosav Tešić (potpredsednik), akademik Matija Bećković, akademik Dušan Kovačević i akademik Nada Milošević Đorđević razmotrio je više značajnih književnih ostvarenja objavljenih u 2015. godini.

Odbor je odlučio da se Zadužbinina nagrada za prozu dodeli Dejanu Tiago Stankoviću za roman „Estoril” (u izdanju „Geopoetike” iz Beograda), a da se Zadužbinina nagrada za najbolje pesničko ostvarenje dodeli Miću Cvijetiću za zbirku pesama „Svet i kuća” (u izdanju Srpske književne zadruge iz Beograda).

U romanu „Estoril”, utemeljenom u imaginativnoj projekciji detaljnih istraživanja, kaže se u obrazloženju, Dejan Tiago Stanković obrađuje susrete izuzetno različitih ljudi iz raznih krajeva sveta u veoma specifičnom i politički neutralnom portugalskom kontekstu u vreme Drugog svetskog rata. Ti susreti zbivaju se u hotelu „Estoril”, koji je bio stecište mnogih stranih došljaka i špijunsko gnezdo mnogih obaveštajnih službi.

U zbirci pesama „Svet i kuća” Mićo Cvijetić priziva rane devedesete godine 20. veka, kad se „zemlja u krvi raspadala”, kao i ponešto od onog u tom rasulu što je pesnik izgubio – od svog „bibliotečkog vrta” do poslednje cigarete i sna o povratku. Dok se rastaje sa gradom u plamenu u kome nestaju njegov dom i „jedna besudna zemlja”, pesniku ostaje samo da „premerava dno tamnih čaša” i luta od „mišje rupe” do „sigurne kuće” na „blagoslovenoj periferiji”.

U svojoj besedi Matija Bećković je podsetio na delo akademika Svetozara Koljevića. Nagrada je trebalo da bude uručena 16. juna, ali je svečanost odložena zbog iznenadne smrti akademika Koljevića. Njegovo slovo o romanu Dejana Tiaga Stankovića, napisano neposredno pre smrti, pročitala je akademik Nada Milošević Đorđević.

U romanu „Estoril”, zapisao je Koljević, dobili smo novu varijantu obrade „internacionalne teme”. Knjiga ima naglašena obeležja istorijskog romana. To je roman u kome je reč o portugalskim starosedeocima u susretima s izbeglicama, emigrantima i ljudima kojima je Portugalija samo usputna stanica u bekstvu u neku drugu zemlju.

Za razliku od kriminalističkih romana u kojima, po pravilu, postoji zaplet i rasplet u kojem sve na kraju postaje jasno, u romanu „Estoril” sve ostaje do kraja pod znacima kojekakvih upitnika, često uronjenih u igre humorističkog ili ironičnog podteksta.

Uz žaljenje što nije imao priliku da upozna Svetozara Koljevića, i uz napomenu da mu je ovo prvo javno priznanje, Dejan Tiago Stanković je rekao da je Branko Ćopić njegov omiljeni pripovedač iz detinjstva, da je iz njegovih knjiga naučio da čita i da je njegovim pričama verovao.

Zbirka pesama Mića Cvijetića „Svet i kuća”, koju čini sedam ciklusa, istakao je akademik Milosav Tešić, plod je estetski pročišćenog pesničkog iskustva: ništa u njoj nije ishitreno rečeno, a ono što je rečeno, to je stvarno doživljeno i ostalo da se s mukom i dalje preživljava.

Tragični sadržaji ovih Cvijetićevih pesama, opevani zrelim pesničkim iskazom, lišeni su bilo kakve patetike ili želje da ikoga ganu: oni pevaju sami od sebe i za sebe, saopštavajući se mirno i pomireno, često u skladnoj naraciji, koja teče bez neravnina.

Nagrada ga je obradovala, rekao je Mićo Cvijetić, iz najmanje dva razloga: prvo što je u nju, kao prepoznatljiv amblem, ugrađeno ime Branka Ćopića, velikana srpske književnosti i jezika, a drugo što su odluku o priznanju donela visokocenjena imena naše naučne i književne misli koje, ponaosob, ničim nije zadužio, a neke čak i ne poznaje lično.

Ovo je izgovorio jer zna da se mnoga priznanja, pa i književna, često svode na vraćanje dugova, što godinama prati, i izbliza, i iz daleka.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.