Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Ekscentrična poetika

Predstave „Ambasador: nemačko-afrički komad sa pevanjem”, produkcija Gintersdorfer/Klasen, Berlin, Nemačka i „SoftMachine: Rianto+ Sijao Ke x Cihan ”, Produkcija Čoja Kafaija, Nemačka/Singapur
Из представе „Амбасадор: немачко-афрички комад са певањем” (Фото: Кнут Класен)

 

50. Bitef

„Ambasador: nemačko-afrički komad sa pevanjem”, muzičko-plesni performans, delo nastalo u saradnji umetnika iz Nemačke i Obale Slonovače, u dosadašnjem programu 50. Bitefa ubedljivo vodi u pogledu ekscentričnosti poetike. Predstava koju je režirala Monika Gintersdorfer izvozala nas je dole-gore, izazivajući vrtoglavu smenu različitih utisaka. Od prvih osećanja odbijanja zbog njene površnosti, preterane opuštenosti i raspuštenosti izvođača, preko kasnijeg oduševljenja posebnom energijom i predanošću aktera, urnebesnog smeha izazvanog bazičnim treš pristupom, do konačnog utiska neobičnog poštovanja zbog osobeno anarhičnog izražavanja postkolonijalne problematike, kritike društveno-političkih mehanizama u borbi za vlast i diplomatiju.

Scena izgleda kao da je u pitanju koncert, izvođači igraju u okruženju bubnjeva, gitara, di-džej pulta, dok haotično muljaju perspektive posmatranja, dokumentarizam i fikciju, plesne i muzičke stilove, različite jezike. Improvizacija se često razleće po sceni, dodatno raspršujući fokus gledaoca koji je izbombardovan izvikivanjem parola o kraju sistema, zatim pseudo-edukativnim objašnjenjima kako se postaje diplomata, analitičkim poređenjem politika Tejlora i Gadafija, ali i žešćim ironičnim rok pesmama o tužno usamljeničkom životu ambasadora.

Liberijski političar Čarls Tejlor jedan je od „studija slučaja” autora predstave koji su za njene potrebe istraživali politiku i diplomatiju u afričkim zemljama. Stvarni, dokumentaristički utemeljeni, apsurdi političke stvarnosti su prevedeni u još apsurdniju (i zabavniju) scensku stvarnost. Na primer, polazeći od zaprepašćujućeg slogana korišćenog u Tejlorovoj izbornoj kampanji 1997. godine, „Ubio mi je mamu, ubio mi je tatu, ali ću glasati za njega”, izvođači razvijaju i izvode vrhunski zabavan kič song u maniru diska sedamdesetih. Stilizovan, komički preupadljiv kostim upotpunjuje dekadentno obličje nemačke predstave. Na osnovama kritičkog preispitivanja postkolonijalnih mehanizama osvajanja vlasti i stvarnih značenja društvenih pobuna, autori su sagradili raspojasani spektakl u andergraund duhu, sredstvima društva koje je predmet kritike, društva u kojem je sve svedeno na šou-biznis.

Prisustvo elemenata dokumentarizma je mesto preklapanja Gintersdorferove predstave i produkcije koja je sledeća prikazana u glavnom programu 50. Bitefa – „SoftMachine: Rianto+ Sijao Ke x Cihan” reditelja Čoja Kafaija. Osim toga, ona je prilično drugačija. Čine je dva odvojena multimedijalna dela, u svakom se predstavlja po jedan umetnik. U prvom pratimo prezentaciju kineske plesačice i koreografkinje Sijao Ke, koju čini spoj dokumentarnih filmova, poetskih plesnih scena, kao i njenih dijaloga na sceni sa muškarcem koji je ispituje o njenom radu i životu. Drugi deo otkriva lik i delo plesača i koreografa Rijanta sa Jave, umetnika koji kombinuje javanske izvođačke tradicije sa savremenim plesom. Fokus njegovog predstavljanja je rodni identitet, s obzirom na to da se on specijalizovao u ženskim plesovima, kroz transvestiju. Na sceni se i ovde smenjuju dokumentarni filmovi, njegove plesne minijature, u obličju žene, ali i muškarca, razmišljanja o bliskosti ljubavi i bola, pa i prizor u kojem na scenu izvodi jednog gledaoca da pleše sa njim.

Oba dela predstave donose interesantne detalje društvenog statusa umetnika u azijskim zemljama, a takođe sadrže i dirljive scene koje su nam najvredniji sloj igre. U prvoj ćemo izdvojiti poetski početak nežnog puzanja Sijao Ke sa jorganom, vizualno vrlo upečatljiv zbog lepe razlivenosti boja na sceni, dok ćemo iz drugog dela pamtiti njegov suptilan kraj, erotični i fino estetizovani ples potpuno nagog Rijanta.

No, temeljni problem ove predstave, odnosno njenih pojedinačnih delova, jeste to što oni nisu promišljenije, dublje postavljeni. Multimedijalni fragmenti ličnih i profesionalnih života plesača su slepljeni bez umetnički vrednijeg osećanja za celinu. Neosporno nam je bilo atraktivno da ih pratimo, naročito zato što je reč o azijskim kulturama koje nemamo često priliku da gledamo uživo na pozornici, ali nam je istovremeno bitno falila osmišljenija režija, ili produbljivanje tema koje su postavljene. Bez toga, ova produkcija nam nije mnogo više od revijalnog predstavljanja aktera azijske plesne scene.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.