Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Formalizam uživo

50. Bitef: „Svita br. 2”, kompozitor i reditelj Žoris Lakost, kolektiv „Enciklopedija reči”, Pariz i „Jašući oblak“, autor i reditelj Rabi Mrue, Bejrut
Из представе „Свита бр. 2” (Фото: Хосе Калдеира)

Predstavu „Svita br. 2” francuskog kompozitora i reditelja Žorisa Lakosta čini izvođenje zbira komadića dokumentarističkih tekstova, izgovorenih u različitim prilikama, od izveštaja sa takmičenja boksera, preko fitnes treninga, do gej seksualnih odnosa. Pet izvođača, Vladimir Kudrjavcev, Emaneul Lafon, Nuno Lukas, Barbara Matijević i Olivije Norman, nastupaju vojnički precizno, dispciplinovano i vešto, zaista fascinantno uvežbani, uz zadivljujuću savladanost različitih jezika, od japanskog, preko francuskog, engleskog, hrvatskog, do američkog sa jakim južnjačkim akcentom.

Dinamika ovog, čas horskog čas solo, recitala, ili performansa reči, vrlo je razgranata. Akteri menjaju jačinu, tonalitet, emotivne obloge govora, kao i fizičke poze, od stajanja za govornicom ili van nje, preko hodanja, do sedenja. U najvećem broju prilika govore, ponekada i pevaju, dopunjujući povremeno bujicu reči i muzičkom pratnjom, na primer gitarom. Originalni kontekst tekstova, koji nam se otkriva putem titla, određuje njihov novi smisao u predstavi. Na primer, izveštaj sa aukcione prodaje bikova ovde na sceni je apsurdan, govor američkog predsednika banalan, dok je govor dobitnika Oskara ovde teatralizovaniji i prepatetičan.

Virtuoznost nastupa izvođača jeste za poštovanje, ali nam je nedovoljna za izazivanje dubljeg estetskog doživljajaja, koji očekujemo od umetnosti. Ako je taj površinski sloj predstave jedini, to znači samodovoljnost forme, što ne smatramo kvalitetom jednog dela koje pretenduje na to da bude umetničko. Možemo se nadati da je Lakostova namera bila da u gledaocu na drugom nivou stvori neku vrstu transcendentalnog, poetskog osećanja, kao što je slučaj sa muzičkim koncertima ili plesnim teatrom. U nama se to nije desilo, u recepciji ove predstave taj površinski sloj je bio jedini bitniji doživljaj. Nikakav poetski transfer nismo osetili, dublji estetski osećaj je izostao, zbog čega nam „Svita br. 2“ nije značila mnogo više od samodovoljnosti forme, što nam je, konsekventno, brzo ugasilo interesovanje za njeno praćenje.

            „Jašući oblak” libanskog umetnika Rabija Mruea je još jedno multimedijalno delo prikazano na 50. Bitefu, po strukturi blisko Kafajevom projektu „Soft Machine”, zbog spoja živog prisustva izvođača, Jasera Mruea, i dokumentarno-eksperimentalnih filmova o njemu koji se emituju u pozadini. Rabijev brat Jaser je ranjen u libanskom ratu, izgubio je moć govora i počeo da snima dokumentarne i eksperimentalne filmove koji se u fragmentima prikazuju u predstavi. Dokumentarne snimke lične i političke istorije izvođač nam pušta sa diskova, sedeći na radnom stolu na sceni, a povremeno menja svoju poziciju performera postajući distanciran od sebe, posmatrajući sebe na ekranu. Takvo scensko razdvajanje njegovog sopstva je odraz njegove stvarne, unutrašnje razdvojenosti, sloma percepcije, brisanja granica između sagledavanja stvarnog i fiktivnog, realnosti i sna, što su takođe bile posledice ranjavanja u ratu. U vezi sa tim, Jaser je svakako inspirativna „studija slučaja”, fizičko otelotvorenje postmodernističkih omiljenih tema nestalnosti prisustva, granica percepcije i predstavljanja. Neosporno je njegova životna priča izazov za građenje dokumentarne drame.

Razmišljajući o umetničkim dometima ove predstave, imamo u vidu Rauovo delo takođe prikazano na 50. Bitefu, „Saosećanje. Istorija mitraljeza”, gde je takođe veoma izazovna dokumentaristička osnova prevedena u scenski snažan pseudodokumentaristički izraz. U libanskoj produkciji nije postignuto takvo prevođenje inspirativnog dramskog materijala u inspirativan scenski jezik. Mrueova predstava svakako nosi elementarnu dirljivost zbog živog prisustva Mrueovog brata Jasera koji je i tema i izvođač ove predstave, naročito zbog njegove životne priče koja neminovno izaziva saosećanje. To nam nažalost nije donelo dovoljno istinskog scenskog uzbuđenja, zbog odsustva snažnijeg scenskog prisustva izvođača, odnosno umetnički razmaštanijeg scenskog jezika. Drugim rečima, polazna ideja predstave je provokativna, što nažalost ne možemo reći i za njenu ukupnu realizaciju.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.