Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KO SVE KONKURIŠE ZA PREDSEDNIKA SRBIJE

I komunista koji posti u trci za Andrićev venac

Sindikalni lider Željko Veselinović na predsedničke izbore izlazi sa sloganom „Radnik nije rob”, a Vladimir Rajčić, producent iz Čikaga, bi stopama Trampa i Sandersa
(Карикатура Слободан Срдић)

Šta je zajedničko doktorki Danici Grujičić, princezi Jelisaveti Karađorđević ili biznismenu Tomislavu Laloševiću? Svi su oni na prethodnim predsedničkim izborima, rame uz rame s iskusnim političarima, učestvovali u trci za Andrićev venac. Iduće godine njihovim stopama mogli bi da nastave sindikalni lider Željko Veselinović, glumac i producent Vladimir Rajčić, pa čak i, ako je verovati medijskim spekulacijama, reditelj Emir Kusturica.

Uz još neizvesne kandidate vlasti i opozicije – kao i potvrđene učesnike, poput Vojislava Šešelja i Boška Obradovića – na glasačkom listiću mogli bi da se nađu i pojedini lokalni čelnici, poput Milana Stamatovića iz Čajetine ili Jugoslava Stajkovca iz Aleksandrovca.

Sagovornici „Politike” ipak ne očekuju previše od kandidata koji će prvi put učestvovati na predsedničkim izborima, bilo da su nepoznati široj javnosti ili uspešni u nekim drugim oblastima van politike. Dramaturg Nenad Prokić smatra da oni bez podrške velikih stranaka ne mogu ništa da urade. A Nebojša Krstić, medijski ekspert, u njima vidi nastavak „tradicije” Nikole Šećeroskog, već legendarnog autsajdera u predsedničkom maratonu.

„Ima tu različitih slučajeva, od predstavnika minornih partija koji promovišu svoje stranke, ali i ekscentrika kojima je bitna lična promocija. Sve to spada u nešto što možemo nazvati fenomenom ’Četke i metle’, po čuvenom Šećeroskom. S tim da je, za razliku od današnjih besmislenih kandidata, on bio simpatičan”, ističe Krstić.

Ipak, primer Kusturice, kojeg su pojedini tabloidi već kandidovali kao predstavnika Srpske napredne stranke, otvorio je i dilemu da li će vladajuća koalicija imati jednog ili više pretendenata na Andrićev venac.

Dok Tomislav Nikolić neubedljivo uverava javnost da još ne razmišlja o drugom mandatu, iz SNS-a navode da će stranka o tome razgovarati tek u februaru ili martu iduće godine, i to najpre s njim.

„Kategorično tvrdim da mi ne stojimo iza provlačenja po novinama Emira Kusturice. Ne znam koji su motivi onih koji su to uradili, ali je mnogo rano da raspravljamo o kandidaturi slavnog režisera, jer o tome prvo moramo da razgovaramo s Tomislavom Nikolićem, kao osnivačem partije i aktuelnim predsednikom Srbije”, navodi izvor iz SNS-a za naš list.

Međutim, Kusturica je minulog vikenda demantovao navode da ima želju da sedne u fotelju na Andrićevom vencu.

„Niti sam sa najbližim, niti sa najudaljenijim prijateljima, pričao o kandidaturi za predsednika. Kad bih i hteo da budem predsednik Srbije, uveren sam da to ne bih umeo”, poručio je Kusturica.

Ako bi se desilo da vladajuća koalicija ponudi više kandidata, onda bi se, prema dosadašnjim najavama, za predsedničko mesto mogli kandidovati i lideri Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić i Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, kao i Bratislav Jugović, donedavni potpredsednik Pokreta socijalista. Sva trojica sebe smatraju levičarima, a u borbi za glasove birača te ideološke orijentacije takmac će im sigurno biti Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga”. Veselinović je već istakao kandidaturu, pod sloganom „Radnik nije rob”, i dao prvo predizborno obećanje. Po stupanju na dužnost, kaže, najpre će dati firmama poput „Geoksa” i „Jure” rok od 24 sata da napuste Srbiju jer tamo dolazi do protivzakonitog „psihičkog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja zaposlenih”.

Iako svestan da takvi potezi ne spadaju u ustavna ovlašćenja šefa države, on smatra da bi na toj funkciji imao legitimno pravo da personama „non grata” proglasi sve koji krše zakone Srbije i dodaje da će ponuditi „levičarski program”.

„On će biti zasnovan na svim dobrim stvarima koje su postojale u SFRJ u pogledu zaštite radničkih prava”, precizira Veselinović.

Bratislav Jugović je izjavio da je podneo ostavku na mesto potpredsednika Pokreta socijalista i „sada, neopterećen time, izlazim pred sud građana”. Ovaj, kako se predstavlja, „kontroverzni komunista” („zato što postim sredom i petkom i svaki post”) za TV „Hepi” je prokomentarisao i potencijalnu predsedničku kandidaturu Milana Stamatovića, prvog čoveka opštine Čajetina. Jugović je naveo da će Stamatović na predsedničkim izborima „uzeti više glasova od Boška Obradovića ili bilo kog drugog kandidata na desnici”.

Ostaje još samo da se predsednik čajetinske opštine izjasni o tome. Stamatović je do sada govorio da „s mnogo strana” postoji podrška toj ideji i da će svoj stav o tome obznaniti „kad dođe vreme”. Do tada, ostaje pitanje i da li bi njegova stranačka pripadnost Srpskoj narodnoj partiji, koja je deo vlasti, mogla da se ispreči njegovoj mogućoj kandidaturi.

U svom sedmom mandatu na čelu opštine Aleksandrovac, Jugoslav Stajkovac, predvodnik Grupe građana „Pokret za Župu”, takođe razmišlja o predsedničkoj kandidaturi i tvrdi da će njegov program biti posvećen „srednjoj i radničkoj klasi, seljacima i poštenoj inteligenciji”, koji su „na margini društvenih zbivanja”.

Među kandidatima figurira i Vladimir Rajčić, srpski glumac i producent iz Čikaga, koji je za „Nedeljnik” izjavio da će pokušati u Srbiji da uradi „ono što su u SAD uradili Donald Tramp i Berni Sanders”, a to je da pokrene birače koji nikad nisu glasali.

Prema mišljenju Nenada Prokića, funkcija predsednika je već prilično diskreditovana, pa nema „nijednog kandidata koji bi joj popravio rejting”.

„Motiv za izlazak na izbore svakog od njih ponaosob je, naravno, sasvim privatne prirode. Svesni su da ne mogu ništa da urade za dobrobit društva, pa pretpostavljam da im to i nije ambicija. Anonimni kandidati bez podrške velike stranke tu su da mute vodu. A kad je o proevropskim težnjama reč, većina stranaka u Srbiji je tu evropsku provenijenciju u proteklih 25 godina osvojila za sada samo na rečima, pa očekujem da će u sledećih 25 neko od njih to pokazati i na delu. Ali, pošto Srbi nikad ne propuste priliku da propuste priliku, pre će biti onako kako je i do sada bilo: neuspešno i zakasnelo, s ovim ili onim predsednikom”, kaže Prokić.

Na pitanje da li „anonimni” kandidati mogu da budu eventualna konkurencija mogućem zajedničkom kandidatu proevropske opozicije, Nebojša Krstić navodi da „opozicionim strankama sve što postoji smeta da imaju kandidata, jer ga nemaju u svojim redovima”.

„Stoga su prinuđene da traže takozvanog nestranačkog, koji bi im poslužio kao trojanski konj, dakle, kao maska iza koje će istrošeni lideri ponovo da se vrate na vlast i pored minimalne podrške građana”, zaključuje Krstić.

Sudbonosnih jedan odsto

Svi kandidati koji će prvi put učestvovati na izborima moraju da navijaju da svim silama pređu rezultat od bar jedan odsto ako u kampanji budu koristili sredstva iz republičkog budžeta. Jer, prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, oni koji ne premaše ovaj procenat moraće da vrate taj novac u roku od trideset dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata.

Svojevrsna „žrtva” te okolnosti na prethodnim predsedničkim izborima bila je Danica Grujičić, koja je zbog osvojenih 0,78 odsto glasova morala da vrati državni novac.

Kandidati za predsednika, inače, po slovu zakona dobijaju ukupno 0,07 odsto sredstava iz budžetskih prihoda Srbije, a polovina tih sredstava ravnomerno im se raspoređuje, osim onih koji se izjasne da ne žele novac iz javnih izvora, kao što je to 2012. učinio kandidat Ištvan Pastor. Ukoliko pobednik postane poznat u prvom krugu, njemu pripada i ostalih 50 odsto, a ako bude drugog kruga, onda se ta polovina ravnomerno deli na dvojicu kandidata koji će odmeriti snage u direktnom sučeljavanju.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.