Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova postavka „Užička republika” spojila četnike i partizane

U užičkom muzeju jedna uz drugu torbice Nikole Kalabića i Alekse Dejovića, puška za ravnogorce i ona s natpisom „Tito”, četnička šubara i vatrogasni šlem s petokrakom
Радивоје Папић поред изложених експоната (Фото С. Јовичић)

Užice – U tri oveće prostorije na spratu prve zgrade Narodnog muzeja u Užicu, gde je decenijama bila postavka o Užičkoj republici i partizanskom Vrhovnom štabu, sada su, jedna uz drugu, postavljene ratne zastave, uniforme, kape, oružje, lične stvari četnika i partizana. Ponovo je to muzejska priča o Užičkoj republici, ali gledana novim istorijskim očima, iz ugla ovog vremena.

Sada su tu, recimo, uniforme različitih vojski, ne samo partizanske. Pored torbice komesara partizana Alekse Dejovića u blizini je izložena slična komandanta ravnogorske garde Nikole Kalabića. S jedne strane je puška ručno pravljena za ravnogorce u Ribaševini, a na susednom zidu „puška partizanka” na čijem kundaku je urezana petokraka i krupnim slovima „Tito”. Pod staklom u jednoj vitrini stoji crna četnička šubara, u drugoj je vatrogasni šlem s crvenom petokrakom. Zapisi, dokumenti, eksponati iz obe vojske, drukčija svedočanstva nego nekadašnja o prvoj ratnoj godini. Jedino je Titova radna soba u ovom prostoru, s velikim njegovim portretom i radnim stolom, uglavnom zadržala nekadašnji izgled.

Spojeni su tako četnici i partizani, kokarda i petokraka, na novoj postavci „Užička republika 1941” u Narodnom muzeju čije je otvaranje predviđeno večeras povodom 75 godina Užičke republike, 70 godina ovog muzeja i oktobarskih svečanosti. Država je preko Ministarstva kulture finansirala ovu postavku izdvojivši u prošloj i ovoj godini ukupno tri miliona dinara. Autor „Užičke republike 1941” je muzejski savetnik istoričar Radivoje Papić, uz koautorstvo koleginice iz užičkog muzeja Stanojke Milivojević na manjem delu postavke, a recenzent tematskog plana je prof. dr Milan Ristović sa katedre za istoriju beogradskog Filozofskog fakulteta. U oblikovanju ideje ranije su učestvovali i kustosi istoričari ovog muzeja koji su sada u penziji.

– Zamisao je da što realnije, bez ideološke ostrašćenosti, prikažemo vreme i događaje iz perioda Užičke republike. Zato je na ovoj postavci oko 70 odsto materijala u znaku partizanskog pokreta, jer su partizani te jeseni bili u Užicu i njihov tadašnji doprinos u organizaciji života i rada, širenju ustanka i antifašističke borbe je istorijski potvrđen. A osim partizanskog prikazali smo i ravnogorski pokret, koji je takođe ostavio pečat u stvaranju slobodne teritorije koja će kasnije biti nazvana Užička republika – kaže za naš list Radivoje Papić i to ilustruje:

– Četnici su zajedno s partizanima 1941. godine napadali gradove Šabac, Milanovac, Čačak, Kraljevo, bili prvi oslobodioci Loznice. Ugroženi dejstvom oslobodilačkih pokreta, Nemci su Užice septembra te godine predali četnicima vojvode Javorca i Radomira Đekića, koji su u gradu bili od 21. do 24. tog meseca. Odupirali su se da u grad uđu i partizani, pregovori nisu dali rezultat, pa tek kad su viđeniji Užičani pozvali da se ne proliva bratska krv, četnici su se povukli i partizani ušli. Užice je bilo bitno zbog postojanja fabrike oružja i municije, te filijale Narodne banke. Kasnije, posle pregovora Tita i Draže u Struganiku i Brajićima, bila je u gradu dozvoljena sloboda kretanja za obe vojske. No, oružani sukobi partizana i četnika započeti 1. novembra napadom četnika na Užice omogućili su Nemcima nesmetanu pripremu ofanzive na Užičku republiku. U toj ofanzivi krajem novembra proterali su Tita i partizane ka Sandžaku, a ubrzo zatim izvršili i napad na Ravnu goru kad je Draža jedva izbegao zarobljavanje. Ovakva postavka se na svemu tome zasniva – ističe Papić, dodajući da je sav izloženi materijal iz zbirki užičkog muzeja.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.