Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Babovih devet života

Fikret Abdić pune tri decenije je „babo”, staratelj i branitelj, programer života, kontroverzni privrednik i političar, ali, s druge strane, izdajnik i ratni zločinac. Ti opisi, koji jedan drugog isključuju, nisu mu smetali da trijumfalno postane novi načelnik male Velike Kladuše na zapadu BiH

 

Za razliku od Srebrenice i Stoca, u Velikoj Kladuši je sve jasno i čisto. Na lokalnim izborima ubedljivu pobedu, bolje reći trijumf, ostvario je Babo. Ko ne zna ko je Babo, neka razmisli da li da ovo dalje čita. Ako je Tito nazivan ocem nacije, Fikret Abdić zvani Babo po mnogima je otac regije, Kladuše i dela cazinske krajine. Ali i novi načelnik s teškom hipotekom prošlosti, kao što je presuda za ratne zločine. Jedino ne može da mu se ospori ogromno iskustvo i „više života nego mačka”, s obzirom na to šta je sve preturio preko glave.

„Fikret Abdić nam treba zato što je sposoban, potvrđeni ekonomista i privrednik i zato što je očigledno da od rata naovamo ova vlast nije u stanju da zaustavi trend rušenja BiH, države koju toliko voli”, rekla je Elvira Abdić-Jelenović, njegova kćerka, predsednica Laburističke stranke, koja ga je i kandidovala za gradonačelnika. Ona je rekla sarajevskim medijima da se za naredne dane već kuju planovi, nagovestivši novo stvaranje „Velike Kladuše”. Zagrebačkim medijima izjavila je da će se Babo vratiti u politički život Bosne i Hercegovine jer, kako kaže, u BiH se posao ne može raditi bez politike. Bošnjački mediji, međutim, nisu oduševljeni ovom vešću, jer, kako prenose, Abdićev izlazak iz zatvora otvoriće stare rane i stvoriti političke napetosti u Unsko-sanskom kantonu. Pišu i da je „u Kladuši pobedio ratni zločinac”.

Očigledno je da Krajišnici vole da imaju autoritarnog vođu. Ako ga stvarno nema, izmisliće ga. Arhetip takvog vođe od pamtiveka se reprodukuje u svesti Krajišnika, od mitskog Muje Hrnjice, preko Hasanage Pećkog, do stvarnih ličnosti iz bliže prošlosti – Nurije Pozderca, i njegovih naslednika Seada, Hamdije i Hakije, bez čijih se upliva nije moglo ni do dobra ni do zla u Cazinskoj krajini. U novije vreme pridružio im se i Fikret Abdić i atributi koje mu pridaju njegove pristalice neosporno pripadaju profilu krajiškog vođe. On je „babo”, staratelj i branitelj, programer njihovih života, ali, s druge strane, za one koji ga osporavaju, on je izdajnik i ratni zločinac. Ti opisi, koji jedan drugog isključuju, prate ime Fikreta Abdića pune tri decenije i obeležavaju njegovu paradoksalnu sudbinu i ulogu.

Abdićev profesionalni put počeo je 1970. godine, kad je postao direktor tada male poljoprivredne zadruge „Agrokomerc”. Ona velika Jugoslavija prvi put je čula za njega davne 1987. godine, kad je planula afera „Agrokomerc”. Taj, tada već gigantski poljoprivredni kombinat, u kraju čiji su poljoprivredni resursi sasvim skromni, zapošljavao je 15.000 ljudi, ili svakog drugog odraslog stanovnika Cazinske krajine. „Agrokomerc” je bilo jedno od najvećih i najreklamiranijih bosanskohercegovačkih preduzeća u bivšoj Jugoslaviji. Ova političko-sudska afera, čiji konci ni do danas nisu razmršeni, sezala je do najviših političkih i ekonomskih krugova bivše Jugoslavije. Suština krivice jeste da je Abdić izdavao menice bez pokrića i tako gradio svoje carstvo. Nije imao ekonomsko pokriće za takvu ekspanziju, ali bi se preko toga i prešlo da on i njegovi sponzori Pozderci nisu „targetirani” od ljutih protivnika.

Kad su se na početku afere novinari sjurili u Kladušu (među njima i potpisnik ovih redova), bili su nemalo iznenađeni prosperitetom ovog grada na zapadu Bosne. Umesto kasabe, pred nama je bila moderna varoš, a u centru upravna zgrada kombinata, u evropskom stilu, hotel koji prima i ameriken ekspres kartice, s robnom kućom s kakvom bi se i Sarajevo dičilo. A Fikretova supruga Fazila je dobro igrala ulogu gazdarice celog grada.

Fikret Abdić je osuđen i provodi u zatvoru nekoliko godina. Njegova imperija katastrofalno propada. Kad je izašao iz zatvora, počinje da obnavlja svoje životno delo – „Agrokomerc”, i ponovo postaje „babo” koji sve može. Mada do tada žrtva politike, Abdić pre prvih višestranačkih izbora u Bosni i Hercegovini prihvata ponudu Alije Izetbegovića da se priključi Stranci demokratske akcije, što izaziva veliko iznenađenje jer je smatran „poslednjim istinskim muslimanskim komunistom”. Bilo kako bilo, ugled „babe” se isplatio, i on na izborima krajem 1990. godine dobija više od milion glasova, čak nekoliko stotina hiljada glasova više od samog Izetbegovića. Ipak mu prepušta mesto predsedavajućeg Predsedništva BiH, koje je faktički osvojio. Ostaje nedokučivo ko je sve i šta sve uticalo na njega da olako prepusti to najvažnije mesto Izetbegoviću i šta bi bilo da to nije uradio. Da li bi u njegovom mandatu Srbi, Hrvati i Bošnjaci ratovali i kako bi se sporovi rešili. Tu je negde ključna tačka nekog loma u njemu.

Rat je izbio, znamo kako i tumačimo ga svako na svoj način, a Abdić se vraća u Veliku Kladušu i u početku koristi svoje poslovne veze da obezbedi osnovne životne potrebe stanovnicima svog kraja. Ne bira sredstva, održava veze i sa vlastima Hrvatske i sa Srbima u Kninskoj krajini. Posledice su poznate. On šara tražeći saveznike, sastaje se i s Karadžićem i Bobanom, ili s Martićem. Možda ipak ne bi bio proglašen za izdajnika da 1993. godine nije iznenada proglasio Samostalnu Autonomnu Pokrajinu Zapadna Bosna (SAPZB) i osnovao vojsku Pokrajine, koja će se sukobiti sa snagama Armije BiH, to jest sa njenim Petim korpusom. I to je jedini unutaretnički ratni sukob u tom ratu, sukob „korpusaša” i „autonomaša”. Bošnjačko-bošnjački sukob nije bio manje krvav i razoran od ostalih. Izginulo je, tvrdi se, oko 3.000 ljudi. Na Abdićevoj strani, priča se, ratovali su srpski specijalci, paravojske i kriminalci. Posle vojnog sloma, Abdić odlazi u Hrvatsku, u Opatiju, gde je počeo da se bavi privredom. Činjenica je i da Haški tribunal nije imao interes za slučaj Fikreta Abdića, za razliku od Alije Izetbegovića. U međuvremenu, sud u Bihaću optužio je Abdića za smrt 121 civila i trojice ratnih zarobljenika, te za ranjavanje više od 400 osoba u regionu tokom rata, zbog čega ga je hrvatski sud u Karlovcu osudio na 20 godina zatvora, navodeći planiranje i organizaciju logora i prihvatnih centara u opštini Velika Kladuša. Kazna je na kraju smanjena na 15 godina. Iz zatvora u Puli pušten je 2012, pošto je odslužio dve trećine kazne. Abdića je pred zatvorom, pevajući „Oj, Kladušo, ne treba ti Švabo, kad se tebi vrati Fikret Babo”, dočekalo više od 3.000 ljudi, koji su u Pulu došli u više od 40 autobusa. I Velika Kladuša dočekala ga je ovacijama. Ali Fikret Abdić je za „korpusaše” i dalje izdajnik i ratni zločinac, a za „autonomaše” nesporni „babo” koji ima magični štapić da ovaj kraj opet procveta.

Sa 77 godina života najstariji je izabrani načelnik na proteklim izborima.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.