Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: MILOSLAV SAMARDžIĆ, novinar i pisac

Film o resama na tepisima može, o Draži ne može

Srpska emigracija otkupila više od 12 sati dokumentarne filmske građe Nacionalnog arhiva SAD u Vašingtonu i predala je uredniku nekadašnjeg časopisa „Pogledi” Miloslavu Samardžiću koji se nada da će njegov dokumentarac „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu“, posle poljske državne televizije, otkupiti i RTS
Мирослав Самарџић (Фото Б. Карталовић)

Miloslav Samardžić, urednik nekadašnjeg časopisa „Pogledi” i autor obimnog dela „General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta” u pet tomova, upravo snima televizijsku seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu”, čiji je scenarista i reditelj.

Trodelni dokumentarac od po šest epizoda koproducentsko je delo preduzeća „Pogledi” i Udruženja boraca Jugoslovenske kraljevske vojske u Velikoj Britaniji, a recenzenti serije su bivši načelnik Vojnog arhiva u Beogradu, pukovnik u penziji mr Dragan Krsmanović, i istoričar, specijalista za Drugi svetski rat Milutin Velisavljević.

Serija sadrži mnoštvo detalja nepoznatih široj javnosti o kojima govore akteri sukoba, američki piloti, njihovi potomci, naši i strani istoričari.

Serija se bavi uzrocima Drugog svetskog rata, dramatične su scene u kojima je prikazano kako italijanska vojska spasava Srbe i Jevreje u NDH, govorite o nesuđenom iskrcavanju savezničkih trupa na jadransku obalu, kao i o zajedničkim akcijama Crvene armije i četničkih jedinica protiv Nemaca, ali i o nečemu što je ovde dugo bila zabranjene tema – o saradnji ustaša i partizana.  

To je bila jedina prava, strateška saradnja dva pokreta koji su se zajedno borili protiv Kraljevine Jugoslavije. Svi ostali kontakti u Drugom svetskom ratu – četnici, partizani, Nemci – bili su plod taktiziranja. Bliskost ustaša i komunista ima i svoju predratnu istoriju.

Citiraću samo jednu rečenicu iz „Proletera“, službenog glasila KPJ, godina 1932, br. 28: „Komunistička partija Jugoslavije pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i potpuno se stavlja na njihovu stranu.“

Posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju, oni izdaju zajednička saopštenja i deklaracije koje ponekad potpisuje i VMRO. U nemačkim dokumentima stoji da se, u nekim situacijama, ustaše i partizani, rame uz rame, bore protiv četnika, ne i četnici i ustaše protiv partizana.

Hoćete da kažete da se partizani nisu sukobljavali sa ustašama tokom rata?

Jesu, ali to je sporedan tok priče.

Oni koji se ne slažu sa vama kažu da obrćete istoriju naglavačke. 

To tako izgleda ako se istoriografija socijalističke Jugoslavije posmatra kao prava. A nije, jer su joj temelji u Titovom referatu na Petom kongresu KPJ. Istoričari su imali zadatak samo da razrađuju Titove teze. Istovremeno, istoriografiju Drugog svetskog rata pisali su i naši emigranti, sa Slobodanom Jovanovićem na čelu. Ja sam sledbenik te istoriografije.

Pripremate i film o Dragoljubu Mihailoviću?

Taj film je na dugačkom štapu. Scenario nije prošao na konkursu Filmskog centra Srbije. Odbijen je i Boris Malagurski, a prihvaćen je film inspirisan Čeom Gevarom i jedan o lepoti resa na tepisima. Dakle, film o resama može, o Draži ne može. 

Znate li gde je zakopano telo načelnika štaba Jugoslovenske vojske?

Na padini Lisičijeg potoka, ali unutar Belog dvora, u delu koji je pod kontrolom Ministarstva unutrašnjih poslova. Priča o Adi Ciganliji je bila trik De-bea da bi se zavarao trag. Obišao sam teren, ali mislim da dozvolu za snimanje nikad neću dobiti.

Tamo nije mogla da uđe ni državna komisija za utvrđivanje činjenica o ubistvu generala Dragoljuba Mihailovića. No, snimiću film, sa dozvolom ili bez nje. Pretposlednja scena treba da govori o tome gde je navodno bačen Draža, a poslednja gde je stvarno zakopan.

Osim u Srbiji, seriju „Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu” snimali ste u Britaniji, Kanadi, SAD, Sloveniji i Republici Srpskoj?

Na seriji sam počeo da radim tek kada je Branko Petrović, emigrant mlađe generacije, zajedno sa rođacima i prijateljima sakupio novac i otkupio više od 12 sati dokumentarne filmske građe Nacionalnog arhiva SAD u Vašingtonu.

U tom materijalu ima do sada neprikazanih snimaka, kao što su poseta kralja Petra Drugog Beloj kući i primopredaja aviona koje je američki predsednik Ruzvelt poklonio četnicima 1943. Šest epizoda serije otkupila je BN Televizija iz Republike Srpske, a 12 epizoda TV Poljska. Postoji i dogovor sa TV 'Svetigora' u Crnoj Gori.

Da li ste seriju nudili RTS-u?

Rekli su mi da se javim na konkurs 20. novembra.

Komentari55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.