Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako smo počeli da uvozimo meso iz Rusije

Izvoz mesa u Rusku Federaciju pao za 90 odsto u odnosu na 2015. godinu, ali nam je zato porastao uvoz i to mesa i otpadaka od živine za proizvodnju viršli, salama i kobasica...
Руско месо завршило у српским саламама (Фото Д. Јевремовић)

Izvoz mesa iz Srbije u Rusiju gotovo je obustavljen. Potražnja uglavnom postoji za smrznutom svinjetinom iz domaćih klanica. U prvih osam meseci ove godine na rusko tržište isporučeno je svega 1.598 tona mesa – za 2,4 miliona evra, što je za čak 90 odsto manje nego u istom periodu 2015. godine.

U istom periodu, potpuno neočekivano, skočio je uvoz mesa iz Rusije (za tri puta) i to onog najlošije kategorije, saznaje „Politika”. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za oko 200.000 evra na ruskom tržištu kupljeno je oko 80 tona mesa i jestivih otpadaka od živine koja se koristi u preradi za proizvodnju salame, barenih kobasica i viršli. Iako je, istina, reč o relativno malim količinama ovo bi možda mogao da bude nagoveštaj kojim smerom bi mogla da krene robna razmena između Srbije i Rusije u kojoj je, po svemu sudeći, sve manje mesta za domaće proizvođače mesa.

Kako objašnjava Dejan Delić, iz Privredne komore Srbije, osnovni razlog ovakvog pada je visoka cena mesa. Naši proizvođači, uz ogromne troškove transporta, ne mogu da budu konkurentni na tom tržištu. Do 2014. nismo bili izvoznik mesa i prerađevina u Rusku Federaciju, a najbolja prilika otvorila se sredinom te godine i potrajala je do novembra 2015., jer je rublja tada počela da oscilira i pada i nama se ukazala šansa da postanemo cenovno konkurentni. Na lošiji izvoz uticalo je i to što je ruska domaća proizvodnja dodatno ojačala. Ali, ni sa smirivanjem kursa i tržišta nismo se vratili dobrim rezultatima.

– Ovo je nažalost tačno. Meso više nije prioritetan proizvod u kategoriji prehrane u izvozu za Rusku Federaciju. Takve oscilacije, sa padom ili jačanjem rublje, nismo imali, recimo, sa sirom, koji je i dalje tražen i interesantan sa tamošnje kupce – kaže Delić.

Iako ni prošla godina nije bila posebno uspešna za domaću mesnu industriju – okončana je sa prihodom od izvoza od 22,9 miliona evra u ovom trenutku to je više nego nedostižno. Informacija sa sajta „Roseljhoznadzora”, federalne službe za veterinarski i sanitarni nadzor, pokazuju da dozvole za plasman svinjskog mesa i prerađevina na tržište Ruske Federacije (i to bez ograničenja) i dalje ima više od deset najvećih domaćih kompanija. Među njima su: „Juhor”, „Karneks”, „Neoplanta”, „Đurđević”, „Topola”, „Big-bul”, „Zlatiborac”, „Koteks”, „Agro-Papuk”...

Većina njih već standardno nerado javno govori o propalim poslovima sa velikim ruskim kupcima ali je jasno da je sunovrat snova o osvajanju bar dela moskovskog i sanktpeterburškog tržišta počeo upravo 2015. kada su klaničari od izvoza ostvarili upola manje prihode nego godinu dana ranije. Tada je već postalo očigledno da smo propustili da trgovinski embargo između Rusije i EU uspešnije preokrenemo u svoju korist i bolje se pozicioniramo u ruskim radnjama. Tome je najviše doprinela činjenica da su kontejneri sa mesom iz Srbije do odredišta putovali i dve nedelje i prelazili više od sedam hiljada kilometara. Zbog nemogućnosti da se svinjetina (zbog vakcinacije protiv svinjske kuge) preveze preko teritorije Evropske unije kontingenti se i dalje šalju prvo kamionima do Luke Bar, a potom morskom trasom oko Evrope do luke u Sankt Peterburgu.

Naruku nam nisu išle ni informacije da se sve češće u njihovim radnjama može videti roba poreklom iz EU iako su sankcije zvanično na snazi. Mediji su čak objavili da se početkom godine kilogram svinjskog „karea” u prodavnicama na severu Rusije prodavao po ceni od 450 dinara, koliko je u to vreme koštao i u Srbiji što ukazuje koliko je ova vrsta posla postala neisplativa za domaće proizvođače. Prema nezvaničnim informacijama, iako u manjem obimu nego pre, sa Rusijom trenutno posluje samo nekoliko proizvođača, među kojima su: „Karneks”, „Juhor”, „Neoplanta” i „Agro-Papuk”. Možda se najuspešnijim može smatrati „Zlatiborac” koji je na ovom tržištu osnovao predstavništvo i pokušava na taj način da dopre do tamošnjih kupaca.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.