Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žalbeni proces

Regionalni političari se oslanjaju na to da kakav god plamen da zapale, neko iz Brisela će biti voljan da ga ugasi
Душан Лудвиг

Svedoci smo pisanja ili telefoniranja Briselu kad god nešto zaškripi u regionalnim odnosima ili kada nama neko dato obećanje nije ispunjeno. Primera je nebrojano. Reakcija Brisela se očekuje kada dođe do eskalacije retorike pred hrvatske ili naše izbore, kad neko spomene rat, kad je nekom našem zvaničniku zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, kad treba sprovesti Briselske sporazume. I tako u nedogled.

Brisel smo u Srbiji postavili kao osu svog spoljnopolitičkog delanja, ali i štitnik izgovora unutrašnje politike i neagilnosti. Srbija se postavlja kao mala zemlja, što i jeste, koja se tuži pred velikim bratom, poznatim u našem narodu kao Brisel. Svakako da smo kao mala zemlja značajno uslovljeni velikima i moćnijima, ali vapaji treba da budu čuvani i prikladno i diplomatski korišćeni. Zašto su onda oni toliko učestali poslednjih meseci? Ima nekoliko objašnjenja. Jedno je razvijeni podanički mentalitet male nacije, koji nas tera da se uvek obratimo velikom bratu nadajući se da će se on dovesti u red ili, sa dva poziva, popraviti regionalne odnose. Ta potreba da se umesto u sopstvenom diplomatskom delanju traže rešenja u izjavama nižih i viših službenika Evropske unije takođe se može nazvati poželjnim senzacionalizmom. Tih nekoliko često nemuštih rečenica odgovora štampa može da citira danima navodeći šta je Brisel odgovorio i kako naši zvaničnici žalopoje o tome kako ih niko ne razume, ali eto Vlada radi sve što može u datim mogućnostima.

Službenici i zvaničnici Evropske unije se trenutno suočavaju s najvećom i najdubljom krizom evropskog projekta, još od nastanka. Pored pokušaja da se reši migrantska kriza, koja i dalje donosi hiljade ljudi na italijanske i grčke obale, da se ukrote nacionalističke struje diljem Evrope, da se smiri kriza evra, ispregovara britanski izlazak, Brisel je takođe zauzet svojim svakodnevnim poslom, usvajanjem različitih pravnih akata. Balkanske konstantne krize u regionalnim političkim naprslim odnosima i odgovaranje na pitanja, koja su postavljana zarad mira unutar države, nisu vrhunski prioritet. Proces proširenja i otvaranja poglavlja je trenutno održavanje privida skorašnjeg pristupa Srbije Evropskoj uniji, za koju ni ne znamo u kakvom će obliku postojati. Naši političari to vrlo dobro i znaju. Bilo bi neozbiljno od njih kada ne bi bili svesni takvog razvoja situacije. Dakle, mi pravimo svakodnevne ustupke zarad procesa, za koji baš ne znamo kuda vodi. A kada ti ustupci ne budu valjano nagrađeni, onda kreće žalbeni proces.

No, Brisel je za takav naš odnos i sam kriv. Pored uloge Zapada u raspadu Jugoslavije, zemlje regiona su uvek bile tretirane kao nedorasle samostalnom funkcionisanju. Skorašnje situacije prizivanja rata i vređanja celih naroda ukazuju da je Brisel delimično bio i u pravu. Regionalni političari ili nisu dorasli državništvu ili se oslanjaju na to da kakav god plamen da zapale, neko iz Brisela će biti voljan da ga ugasi. Ako nije Brisel tu, onda idemo u Berlin, a ako ne Berlin, ko je sledeći na spisku?

Ali odgovor leži u Srbiji, koja je uvek bila uslovljavana od EU i SAD posredno. Ako ne uradite A, nećete dobiti B. U takvoj atmosferi stvorila se korelacija podređenosti u kojoj se za svako isporučeno A, automatski očekuje B. Kao da niko za 16 godina uslovljavanja Brisela nije naučio da nije baš sve kao što je napisano i obećano, i da ima raznih interesnih grupa širom EU i u Briselu, koje lobiraju za Srbiju ili protiv nje.

Valjalo bi dobro promisliti ose delanja i imati mnogo agilniju i brojniju diplomatiju, a manje otvorenih pisama i političkog marketinga. Ako koristimo medije i otvorena pisma, koristimo ih na međunarodnom nivou pametnom i usmerenom medijskom komunikacijom. Domaći medijski vapaji imaju domaću svrhu, a međunarodni međunarodnu, ako su stvarni, istiniti i svrsishodni. Srbija nije juče nastala, niti će sutra nestati i ne bi smela da zavisi od medijskih uzdaha.

Politikolog, konsultant za politike EU

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.