Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Karcinom pluća ima hiljadu lica

Za pojedine vrste ovog raka postoje sve efikasnije terapije, a neki od tih lekova konačno su dostupni obolelima u Srbiji o trošku zdravstvenog osiguranja
Европског друштва медикалних онколога који је недавно одржан у Копенхагену (Фото: Прес-служба конгреса)

Rak pluća svake godine u Srbiji odnese 4.600 života: to je najčešća vrsta maligne bolesti kod muškaraca i četvrta po učestalosti kod žena. Od ukupnog broja novoobolelih, kojih je prosečno 5.200 svake godine, 3.000 njih kod lekara stigne kada je bolest već poodmakla i kada se više ne mogu operisati, pa su ovi pacijenti kandidati za hemioterapiju ili kombinaciju hemioterapije i zračenja. Kako je standardna terapija citostaticima dostigla zenit, veliko je interesovanje naučnika svuda u svetu da se unapredi lečenje. Novine u lečenju su molekularna terapija, ciljani ili takozvani target lekovi i imunoterapija.

Svi karcinomi pluća se u mikroskopskom, histološkom pogledu dele na dva tipa: sitnoćelijski (mikrocelularni) jeste veoma agresivan rak, čija se terapija već dvadesetak godina suštinski nije menjala. Drugi tip je nesitnoćelijski karcinom pluća, koji ima 80 odsto obolelih, gde ima pomaka u terapiji. Takav jedan veliki pomak načinjen je u lečenju adenokarcinoma pluća ciljanom terapijom. U Srbiji se već koriste lekovi erlotinib i afatinib, a od 25. septembra na pozitivnoj listi je i lek giotrif (afatinib). Rezultati studije koji dokazuju njegovu efikasnost predstavljeni su na upravo završenom kongresu Evropskog društva medikalnih onkologa (ESMO) održanom u Kopenhagenu. Lek, koji je proizvela kompanija „Beringer Ingelhajm”, već je odobren za lečenje pacijenata u 70 zemalja, a sada je među njima i Srbija.

(Foto O. Popović)

Nevena Sečen
Zahvaljujući savremenim terapijama, pre svega biološkim lekovima i najnovijoj imunoterapiji, sada i naši pacijenti sa rakom žive sve duže, mada ipak neuporedivo kraće nego u razvijenim zemljama gde taj period traje 15 ili 16 godina

Nevolja s personalizovanom terapijom jeste što mora da se testira ogroman broj pacijenata da bi se izdvojili baš oni koji imaju mutaciju gena za koju postoji lek.

Prof. dr Nevena Sečen, pulmolog-onkolog, načelnik Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, za „Politiku” objašnjava da je suština biološke terapije da stopira rast tumorske ćelije i omogući duže preživljavanje.

– Naravno, ni ovaj lek nije svemoguć i ne mogu ga dobiti svi pacijenti kojima je postavljena dijagnoza karcinoma pluća. Giotrif se daje isključivo pacijentima koji imaju adenokarcinom i verifikovanu mutaciju na određenom genu. Na sreću, u zdravstvenim ustanovama u Srbiji testiranje na postojanje mutacija postala je rutina kod svakog pacijenta s ovim tipom raka pluća. Dokazana mutacija, ali i određeni stadijum uznapredovalosti bolesti, konkretno treći B i četvrti, preduslovi su da se ovaj lek dobije o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i to već na početku lečenja – objašnjava dr Sečen.

Analize mutacija se obavljaju u Institutu za radiologiju i onkologiju Srbije u Beogradu i u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, gde je u poslednjoj godini dana od svih obolelih od karcinoma pluća mutacija verifikovana kod oko 10 procenata s adenokarcinomom. Godišnje to je između 130 i 150 pacijenata. Starost pacijenta nema nikakvog uticaja na to da li će oboleli dobiti ovu terapiju, ali je pored dokazane mutacije gena potrebno da pacijenti budu i u dobroj fizičkoj kondiciji. Dr Sečen objašnjava da to znači da mogu da brinu sami o sebi, da su pokretni, da mogu da obavljaju svakodnevne poslove. U protivnom, pacijent će biti izložen velikoj toksičnosti, a za njega lek neće biti od koristi.

– Prosečno vreme preživljavanja kod adenokarcinoma pluća uz ovu terapiju duže je nego s lekovima koji su se do sada koristili u Srbiji, a imaju sličan mehanizam dejstva. Naravno, neki pacijenti će živeti i duže od ovog prosečnog vremena, ali pojedini kraće. Neželjena dejstva terapije manje otežavaju život nego citostatici, a najizrazitija su dijareja i osip. Svakoga dana pacijent pije po jednu tabletu, što je velika prednost u odnosu na terapiju s infuzijama, transfuzijama i boravkom u bolnici.

Među čitaocima će se verovatno naći fatalisti koji će reći da je svaki ishod kod raka pluća unapred poznat i da to nikada nije priča sa srećnim krajem. Doktorka Sečen takav stav ne prihvata, objašnjavajući da je želja svakog onkologa da malignu bolest prevede u hronično stanje.

– Zahvaljujući savremenim terapijama, pre svega biološkim lekovima i najnovijoj imunoterapiji, sada i naši pacijenti sa rakom žive sve duže, mada ipak neuporedivo kraće nego u razvijenim zemljama gde taj period traje 15 ili 16 godina. Jedan od mojih pacijenata iz Subotice, sa karcinomom pluća četvrtog stadijuma, čak i metastazama na kostima, već sedam godina se bori. Bliži se sedamdesetoj, a još je u punoj radnoj kondiciji. Radi u međunarodnoj firmi koja mu je velikim delom platila najsavremenije lekove. Svaka borba sa ovom bolešću je priča za sebe – kaže prof. dr Nevena Sečen.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mita H
Bilo bi sjajno kada bi neko napisao clanak o tome koliko kosta nasu zemlje lecenje ljudi koji su dobili rak zbog pusenja. Mislim da svi mozemo da se slozimo da je nas drzavni budzet jako mali a da su troskovi lecenja raka astronomski. Sa obzirom da je nas narod vec primio dozu radijacije od bombardovanja, treba da pazimo da ne pogorsavamo opste zdravlje. Tako da je jako bitno da vlada povede ozbiljnu kampanju kojom ce se ljudi ohrabriti da prestanu sa pusenjem. To nije komplikovano uraditi ali ima jako pozitivne efekte na opste zdravlje naseg stanovnistva. A za razliku od posledica bombardovanja nad kojima nemamo kontrolu ovo stvarno mozemo lako da resimo. Engleska je uvela zabranu pusenja na javnim mestima i povecala cenu cigareta a snizila cenu proizvoda za odvikavanje od pusenja. Mislim da smo mi daleko siromasniji od Engleske i da nemamo opravdanje da nastavimo sa negovanjem tolikih pusaca. Sta ce biti za 20 godina kada krenu svi ti ljudi da se razboljevaju? Ko ce ih leciti?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.