Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uloga „terorista” u najboljim odnosima Beograda i Podgorice

Zvaničnici dve zemlje ocenjuju da se hapšenje državljana Srbije neće odraziti na buduću srpsko-crnogorsku saradnju, ali analitičari misle drugačije
Хапшење у Подгорици (Фото Ројтерс)

Hapšenje dvadeset državljana Srbije uoči nedeljnih izbora u Crnoj Gori, pod sumnjom da su spremali nerede nakon proglašenja izbornih rezultata, prema ocenama zvaničnika dve zemlje neće se odraziti na buduće odnose Beograda i Podgorice. Većina analitičara, međutim, smatra da će privođenje i saslušanje grupe u kojoj je i  Bratislav Dikić, bivši šef srpske Žandarmerije, imati značajne posledice po srpsko-crnogorsku saradnju.

A ta saradnja je, prema rečima Aleksandra Vučića, stabilna i korektna. Srpski premijer je juče u Prolom banji izjavio da će tako biti i ubuduće i da Srbija te odnose neće kvariti. Ipak, Beograd će, kako je najavio, od zvanične Podgorice tražiti objašnjenje „pravne, a ne političke prirode”.

Komentarišući opasku koju je ranije u toku dana izneo predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, da su odnosi dve zemlje katastrofalni, Vučić je odgovorio da su ti odnosi „upravo u Tadićevo vreme bili očajni, jer tada nije ni razgovarano”.

„Pitajte rukovodstvo Crne Gore i neka vam oni potvrde kad su imali bolje odnose sa Srbijom, pre četiri godine ili danas, i mislim da ćete čuti isti odgovor”, rekao je premijer, a prenosi Tanjug.

On je izjavio i da bi voleo da vidi i da čuje stvarne i ozbiljne podatke o tome da je penzionisani komandant Žandarmerije Dikić planirao terorističke akcije u Crnoj Gori.

Bivši predsednik Srbije je prethodno, na stranačkoj konferenciji za novinare, povezao hapšenje srpskih državljana s ranijom najavom srpskog ministra policije o ratu protiv crnogorske mafije, ali i, kako je rekao, „montiranim državnim udarom” u Srbiji, s kraja novembra prošle godine, ocenivši da bi „bilo strašno ako bi se ispostavilo da se radi o istom rukopisu”.

„U 24 sata smo imali optužbu iz Srbije da crnogorska mafija izvršava organizovana ubistva u Beogradu, a onda informaciju iz Crne Gore da službe bezbednosti, ili makar dojučerašnji nosioci bezbednosnih funkcija u Srbiji, vrše državni udar u Crnoj Gori”, kazao je Tadić, prema Fonetu.

Istovremeno, potpredsednik crnogorske vlade Duško Marković, koji ocenjuje kao „neobična” čuđenja zvaničnika Srbije i njihovo komentarisanje osnovanosti optužbi, istakao je da aktivnosti uhapšenih srpskih državljana nisu povezane sa srpskim vlastima.

Bivši šef srpske Vojnobezbednosna agencije Momir Stojanović smatra da je predizborno hapšenje jedno od spinovanja, odnosno pokušaj crnogorske vlasti da poruči narodu da spoljni faktor želi da im kreira političku scenu i da je zato potrebno da podrže aktuelnu vlast.
Komentarišući za Sputnjik izjavu lidera opozicionog Demokratskog fronta Andrije Mandića da je general Dikić u dobrim odnosima sa bivšim šefom crnogorske policije Veselinom Veljovićem i sa Vladimirom Bebom Popovićem, koji važi za spin-doktora Mila Đukanovića, Stojanović kaže da je to samo potvrda njegovih reči.

Aleksandar Vučić: Beograd će od zvanične Podgorice tražiti objašnjenje pravne, a ne političke prirode.

„Da li možete da verujete da neki ozbiljni ljudi ili neka ozbiljna država može tako da ubaci građane da ruše ustavom utvrđeno uređenje u nekoj zemlji? Suviše je to neozbiljno i to je ono što govori o nedemokratičnosti aktuelnog crnogorskog režima i o njegovom pokušaju da se na sve moguće načine, pa i takvim spinovanjima, i dalje održi na vlasti“, kaže bivši šef srpske VBA.

Do pre samo nekoliko dana činilo se da su odnosi zvaničnog Beograda i Podgorice sve bolji. U intervjuu „Politici” početkom ovog meseca crnogorski premijer Milo Đukanović je rekao da ne zna da li su ikada i bili bolji nego danas. A, objašnjavajući svoju nedavnu izjavu da Crna Gora nije želela da povredi Srbiju priznanjem nezavisnosti Kosova, izjavio je da je to kazao „kao prijatelj Srbije” i da „prijatelji saopštavaju nekad i ono što možda nije prijatno da se čuje”.

Upravo na prijateljstvo pozivali su se i šefovi dve države, otvarajući 13. jula ove godine, na Dan državnosti Crne Gore, Crnogorsku kuću u Beogradu. Predsednici Tomislav Nikolić i Filip Vujanović istakli su tada da to zdanje predstavlja „simbol odličnih odnosa” dve zemlje i njihovog „istorijskog trajanja, kao najboljeg uloga u zajedničku evropsku budućnost”.

Ranijih godina je, međutim, Podgorica u više navrata optuživala Beograd kako se meša u njene unutrašnje stvari, što su srpske vlasti uvek energično demantovale. Tako je Milo Đukanović 2010. godine tvrdio da Mlađan Đorđević, savetnik bivšeg predsednika Tadića, „organizuje opoziciju u Crnoj Gori”, što je Tadić negirao, kao što je to činio i kad su stizale tvrdnje o uticaju Beograda na politička zbivanja u Crnoj Gori. To je, kako je juče rekao bivši ambasador Srbije u Podgorici Zoran Lutovac, bila zgodna priča za upotrebu na crnogorskoj političkoj sceni.

Mlađan Đorđević, kome je, kako kaže za naš list, svojevremeno bio zabranjen ulazak u Crnu Goru, danas apsolutno ne veruje u poboljšanje odnosa. On tvrdi  da se položaj Srba u Crnoj Gori ništa nije promenio i dodaje da se danas oni proglašavaju „teroristima, a do juče su bili okupatori”.

„Faktički, oni su sad proglašeni teroristima, narodom iz čije je zemlje ubačena teroristička grupa, da uhapsi premijera Crne Gore, da oduzme slobodu Crnogorcima...”, kaže Đorđević.

Upravo ta priča o Dikoviću i ubačenim teroristima iz Srbije prelomila je, prema njegovom mišljenju, da Đukanović dobije 41 odsto glasova. U Crnoj Gori, sa nešto više od 500.000 glasača, hiljadu glasova predstavlja, objašnjava, veliki broj koji je Đukanoviću bio presudan za bolji izborni rezultat.

„Ta farsa sa hapšenjem srpskih državljana služila je za jedan dan i ona će za nekoliko dana biti zaboravljena”, uveren je Đorđević.

Duško Marković, potpredsednik crnogorske vlade: Aktivnosti uhapšenih srpskih državljana nisu povezane sa srpskim vlastima. 

I za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića optužba o ubačenim teroristima ne može ostati bez posledica.

„To je pokušaj udara Mila Đukanovića na Srbiju. On je optužio Srbiju za pokušaj državnog udara, za nešto što ona sigurno nije uradila. Sve se to ne može dobro odraziti na međusobne odnose”, kaže Anđelković.

Podsetivši da je Srbija po Ustavu dužna da se bavi i srpskim narodom u regionu, on navodi da se u „Crnoj Gori vrši identitetski genocid nad Srbima”.

Srbija, kako kaže, pokušava da na „mek način” pomogne srpskom narodu, „ali, Đukanović će na kraju, sa ovakvim potezima, izazvati reakciju Beograda koji će sad mnogo ozbiljnije početi da se bavi ovim pitanjem”.

Uz tvrdnju da je atmosfera u kojoj su održani izbori u Crnoj Gori daleko od demokratije i slobode, Napredni klub Čedomira Antića je, prenosi Tanjug, zatražio da zvanični Beograd „pretoči dobre odnose” sa Podgoricom u nešto što može da popravi stanje demokratije u toj zemlji i položaj svih građana, čiji ogroman deo čine Srbi.

Sudeći prema mišljenju dramaturga Nenada Prokića, to se neće desiti, jer „odnosi između vlasti Crne Gore i Srbije nikada nisu bili bolji”, što je „vidljivo i po generalskoj pomoći koju je vlast Crne Gore dobila od vlasti u Srbiji na dan samih izbora, a što je bilo verovatno odlučujuće da ona na toj vlasti i ostane”.

Uz opasku da nema nikakve dokaze za to, Prokić kaže da mu se „čini da je upravo tako”.

„Da se razumemo, iako bi to bilo kriminalno mešanje u poslove susedne države, ja tu saradnju između dve buduće članice NATO-a podržavam i mislim da je bolja od svega što smo do sada videli, a što je takođe bilo kriminalno. Političkih konsekvenci zato neće biti, pritvoreni će biti pušteni zbog nedostatka dokaza. Zato očekujem dalje unapređenje odnosa i saradnju i na drugim poljima, kao i da vlast u Crnoj Gori uzvrati na sličan način vlasti u Srbiji, kad za to dođe vreme. Dakle, ako je bilo spina, on bi mogao da bude samo zajednički, a nikako samo Đukanovićev. Ko se prvi setio, nije ni bitno”, kaže Prokić.

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.