Niš, dan posle

Kako je Niš dočekao prvo jutro nakon nedelje u kojoj je bio prestonica Srbije? Da li je sedam dana bilo dovoljno da na jug, pored investicija, članova vlade, stigne nešto što se, izgleda, zove nada ili optimizam?

U kratkom razgovoru za „Politiku” pred odlazak iz Niša premijer  Aleksandar Vučić je rekao da je prezadovoljan učinjenim. Sve što je planirano za boravak u Nišu ostvareno je – od otvaranja fabrika, potpisivanja ugovora za izgradnju novih, uređenja gradova i sedišta opština, do održavanja velikog srpsko-albanskog poslovnog foruma, kao i susreti sa ambasadorima EU i predstavnicima Svetske banke, ocenio je zadovoljno premijer.

Finale gostovanja vlade u Nišu bilo je otvaranje nove fabrike tekstila velikog turskog investitora u prostoru nekadašnjeg niškog giganta Elektronske industrije. Danas je, veli premijer, u Nišu oko 29.000 građana bez posla, a pre nekoliko godina bilo ih je bezmalo 41.000...

U protekloj nedelji su ovdašnji građani posle dužeg vremena mogli da poveruju kako i jug i jugoistok Srbije imaju pravo na život koji imaju građani u razvijenijim delovima države. Nije iznenađenje što se lokalna javnost povodom čitave serije obećanja premijera i ministara podelila na optimiste i skeptike. Na one koji veruju obećanom i učinjenom i one koji su umorni od reči i najava, a željni konkretnih dela.

Bila je ovo i velika promocija Niša i velika promocija vlade koja je najavila velike investicije u srpski jug. To je u redu. Niko se, međutim, primajući taj novac nije setio da rad koji se unapred plaća po pravilu ima olovne noge... Kao i toga da ni Niš ni Leskovac, ni Prokuplje ni Vranje ne smeju da se oslanjaju samo na ono što dobijaju, makar to bilo od svoje vlade. Nešto će morati i sami da urade. Lepo kaže narodna izreka: „Ko se uzda u tuđi lonac, taj će mnogo kasno da jede ili će ostati gladan.“

Neće se skoro zaboraviti ni kritike i prozivke, kojih je, mora se priznati, bilo. Prozvani lokalni lideri se nisu osećali nimalo prijatno, dok su oni koji nisu kritikovani zadovoljno trljali ruke. Možda su zaboravili izreku „da onaj ko nije potonuo na pučini, može da nastrada i u luci“.

Senku na nedelju u kojoj je Niš, prvi put posle 1915. bio prestonica, uspeli su da bace neki lokalni zamenici i pomoćnici,  udvorice i oni koji uvek pronalaze načine da se nekome ulizuju, a za koje nikako da se sazna kako su se našli u vrhu niškog rukovodstva.

Iako je  Vučić izričito tražio da se ne organizuju nikakvi stranački (a svakako je mislio na SNS) skupovi, šampioni lokalnog udvorištva doveli su u Gradsku kuću, u kojoj je potpisan ugovor sa Kompanijom „Leoni“, preko stotinu mladih naprednjaka i napravili neshvatljivo veliku gužvu i izazvali negodovanje.

U providnoj, nušićevskoj nameri da se dodvore premijeru, nisu uspeli, a još manje su se pokazali kao sposobni organizatori. Uspeli su samo u jednom – da izazovu opšte nezadovoljstvo.  I da se sami ugruvaju.