Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
100 godina od Velikog rata

Ratni fotograf Miloje Igrutinović

Милоје П. Игрутиновић (Фото Породична архива)

Potresne fotografije Plave grobnice obišle su svet i reprodukovane su u milionskom obliku u raznim novinama domaćim i stranim, monografijama, čitankama i muzejskim postavkama. Ove biblijske scene nemaju potpisanog autora i razumljivo je da mali broj ljudi, osim arhivsko-muzeološke struke, zna da je njihov autor Srbin, fotograf-amater, Miloje P. Igrutinović.

Njegove fotografije nisu splet slučajnog prisustva. Čudesan je životopis ovog rezervnog narednika-bolničara, učesnika oba balkanska i Prvog svetskog rata. Miloje P. Igrutinović je rođen u selu Šilopaj, pod obroncima Rudnika, gde je završio osnovno obrazovanje. Trgovački zanat je izučio u Gornjem Milanovcu. Prvi balkanski rat prekida njegovu želju za daljim školovanjem. Raspoređen u poljsku bolnicu, Miloje Petra Igrutinović nije bio u prvim borbenim redovima, ali je formacijski često bio životno ugrožen. Uz torbicu zavoja nosio je i mali boks fotoaparat. Po prirodi pedantan i metodičan, svoj fotografski opus Miloje P. Igrutinović je sabrao u nekoliko celina: Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat u Srbiji, Povlačenje preko Albanije, Srbi na Krfu i Proboj Solunskog fronta. Ovaj vredan dokument nacionalne istorije čuva se u nekoliko ustanova. Arhiv Srbije u Beogradu poseduje u šest arhivskih kutija 1.045 negativa i 1.048 snimaka Miloja P. Igrutinovića.

Zanimljivo je je da ovaj sanitetlija Šumadijske divizije, tek 1916. dobija zvaničnu dozvolu za fotografska snimanja nov aparat 9x12 cm i potreban fotografski materijal. Postoji sačuvan dokument njegovog pukovnika upućen komandantu Druge armije, sa molbom za dalju nadležnost snimaka Miloja P. Igrutinovića, fotografa u štabu Šumadijske divizije.

Na osnovu tog spiska tumačimo sačuvane negative na staklenim pločama. Neprocenjivo je Milojevo dokumentovanje pozadine srpske vojske i „mirovanje” u grčkom arhipelagu; Osvećenje spomenika gospođi Harlej – engleskoj bolničarki, Srpska škola na Krfu, Regent Aleksandar u Solunu posećuje bolnicu koja nosi njegovo ime, Spomen-ploča palim drugovima na kojoj piše: Minuće godine, vekovi će proći, al’ tebi česmice neće niko doći, al’ doći će seni palih drugova, da tvojim žuborom, urlikom vukova, treskom gromova, odjekom lugova, pevaju slavu srpskih pukova. (14. 2. 1917)

Do proboja Solunskog fronta Miloje je raspoređen u fotografsku sekciju u Solunu. Većinu svojih fotografija je autorizovao na licu slike u donjem desnom uglu, rukopisno. Muzej rudničko-takovskog kraja je od privatnih kolekcionara otkupio pet njegovih fotografija velikog formata, ručno kolorisanih. Posle rata, 1925. godine, zapošljava se kao fotograf u tek osnovanom Vojnogeografskom institutu, današnjem Vojnom muzeju. Preporuku za njegov premeštaj u Beograd je lično napisao tadašnji predsednik opštine Gornji Milanovac, navodeći u pismu da je Miloje P. Igrutinović „čovek bez mrlje”. Po penzionisanju, Milojeva velika želja je bila da svoju ratnu fotografsku zbirku preda na čuvanje Vojnom muzeju u Beogradu, ali je odbijen zbog nezainteresovanosti nadležnih u toj ustanovi.

Poštujući očevu želju, Vladan Igrutinović, sin Milojev, posle njegove smrti 1962. godine nudi Državnom arhivu NR Srbije fotografsku zaostavštinu svoga oca na otkup, što je i učinjeno. U arhivskom „Glasniku”, septembra 2008. Saša Đ. Ružesković detaljno opisuje stanje zbirke fotografija Miloja P. Igrutinovića u Arhivu Srbije, napominjući da Vojni muzej, Narodna biblioteka i Istorijski muzej Srbije imaju albume njegovih različitih fotografija. U novijim vremenima, 2001. godine, Vojni muzej se odužio svom fotografu izuzetnom monografijom kustosa, istoričara umetnosti Marine Zeković, „Ratni slikari, fotografi amateri i dopisnici fotografi u srpskoj vojsci 1914–1918”. Knjiga je doživela dva izdanja i u njoj Miloje P. Igrutinović dobija zaslužno mesto među svojim kolegama.

Za vreme Drugog svetskog rata, Miloje se sa porodicom povlači u rodni Šilopaj. Dojavom, dolazi do racije nemačkih okupacionih snaga, kada mu oduzimaju tri fotografska aparata, među kojima i ratni, sa Solunskog fronta. Naredne četiri godine određen mu je kućni pritvor.

U Velikom ratu, Šilopaj je dao otadžbini 104 vojnika, 51 je poginuo. Igrutinovići su imali šest ratnika, trojica su se vratila rodnoj grudi, među njima i nosilac Albanske spomenice, ratni fotograf-sanitetlija Miloje P. Igrutinović. Muzej rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca sprema izložbu posvećenu „čoveku bez mrlje”, u nadi da će pre toga jedna ulica u Gornjem Milanovcu biti nazvana po njemu.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.