Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bugari koji pišu latinicom

Pripadnici Palćana kroz istoriju stvorili svoj jezik i održali poseban identitet, a kod nas su i primer visokog nivoa tolerancije, međusobnog poštovanja i uvažavanja
Палћанка Магдалена (Фото: Ђ. Ђукић)

Zrenjanin – Selo Belo Blato kod Zrenjanina je višenacionalna zajednica. Događa se da se na porodičnim slavama priča započne na jednom a onda završi na drugom jeziku, a da sagovornici to i ne primete. U seoskoj školi nastava se odvija stalno na tri jezika i još na dva fakultativno. Pored ostalih i na posebnom bugarskom, jer u selu žive Bugari Palćani, jedinstveni narod čiji su preci primili katoličanstvo, imaju svoj jezik i identitet koji uspešno čuvaju kroz istoriju.

Palćane zovu još i Banatski Bugari, a Zrenjaninac Slobodan Vasić, sociolog, nedavno je odbranio doktorsku tezu pri ACIMSI-ju, Centru za interdisciplinarne studije Univerziteta u Novom Sadu, u kojoj se bavio identitetom Banatskih Bugara. Prema njegovim rečima Bugari Palćani ili Banatski Bugari predstavljaju grupu potomaka Bugara katolika, koji su se nakon neuspelog Čiprovačkog ustanka 1688. protiv Turaka, podignutog na teritoriji današnje Bugarske, i egzodusa koji je nakon toga usledio, nastanili u regionu Banata.

Bugari Palćani danas žive u dijaspori (srpski i rumunski Banat) i u matičnoj zemlji Bugarskoj, u koju se deo Bugara iz Banata vratio početkom 20. veka, po oslobođenju od Turaka.

Bugarsko poreklo određuje njihov nacionalni identitet, ali ih od većine savremenih Bugara razlikuju jezičke i verske karakteristike: specifičan dijalekat, latinično pismo i katolička veroispovest. Njihov jezik se u znatnoj meri razlikuje od književnog bugarskog jezika i naučne institucije iz Bugarske priznale su banatskobugarski jezik kao drugi bugarski književni jezik. To je govor kojim se pričalo pre oko 300 godina u severnom delu Bugarske, a nakon migracije u Banat jezik se samostalno razvijao bez veza s jezikom u Bugarskoj, te je poprimio uticaje jezika naroda s kojima žive u okruženju: mađarskog, srpskog, rumunskog i nemačkog.

Prva dva naselja koja su osnovali u rumunskom Banatu bili su Staro Bešenovo 1738. i Vinga 1741. godine. U našem delu Banata, Bugari Palćani su se 1820. naselili u Konaku (Sečanj), u Belom Blatu 1825. godine, a 1868. u Ivanovu kod Pančeva, u kojem danas ima najveći broj pripadnika ove grupe u Srbiji. Banatskih Bugara je bilo još, a danas u sasvim malom broju, u Jaši Tomić, u Banatskom Dvoru, Skorenovcu, Starom Lecu i drugim mestima.

Slobodan Vasić ističe da oni, iako malobrojna grupa koja danas broji oko 7 do 8.000 ljudi, ipak uspevaju da očuvaju svoj identitet. Tome je, kao i u slučajevima drugih etničkih grupa, doprinela zatvorena seoska društvena mreža, srodstvo, bavljenje skoro isključivo poljoprivredom i endogamija, to jest sklapanje brakova unutar etničke grupe. To je sve doprinelo očuvanju maternjeg jezika. U periodu socijalizma, mogućnosti za afirmisanje etničkog, a posebno religijskog identiteta u javnoj sferi života bile su minimalne. Vera i verovanje bili su potisnuti na margine, a to je najviše pogađalo manje etničke zajednice.

Problemi očuvanja identiteta Palćana u Vojvodini pre svega su u vezi sa slabim poznavanjem maternjeg jezika, koji je posledica malog broja pripadnika i okolnosti etnički i religijski mešovitih brakova. Iako u Bugarskoj ne predstavljaju manjinu nego subnacionalnu grupu, dijalekat koji su preneli povratnici iz Banata u velikoj meri se pomešao s književnim bugarskim i danas samo stariji meštani pričaju palćanskim dijalektom. U sve tri države problem predstavlja demografski pad, a kako je u pitanju pretežno seoska zajednica, migracije selo–grad predstavljaju dodatnu nepovoljnu okolnost za očuvanje identiteta ove etničke grupe.

– Države u postsocijalizmu, s druge strane, pomažu očuvanje etničkih, odnosno nacionalnih i religijskih identiteta, ali društveni procesi koji umanjuju mogućnosti očuvanja manjina mnogo su šireg karaktera, protivrečni su i tiču se društvene integracije i asimilacije – konstatuje doktorand koji je, baveći se ovom temom, istraživao u tri države i do saznanja dolazio u direktnim kontaktima s pripadnicima ove interesantne skupine.

On naglašava da smo naučili da međuetničke odnose na našim prostorima posmatramo kroz nasleđene posledice ratova i raspada bivše SFRJ, ali da primer Banatskih Bugara i drugih etničkih grupa s kojima oni žive zajedno u svom okruženju ukazuje da je vreme da multikulturalizam i međuetničke odnose posmatramo kroz primere visokog nivoa tolerancije, međusobnog poštovanja i uvažavanja.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.