Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nikolić i velika briselska tajna

Da li je pravo vreme da konačno saznamo šta će biti na kraju evropskog puta Srbije, kako to misli šef države
Председник Србије Томислав Николић (Фото Документација "Политике")

Za razliku od nekih ranijih inicijativa, kao na primer one zabašurene platforme o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji, šef države Tomislav Nikolić je poslednjim izjavama o redefinisanju odnosa prema Briselu, čini se, pogodio tajming. Izgleda da ovog puta Vladi, zaduženoj za vođenje državne politike, nije zasmetalo to što Nikolić poručuje da ne treba prekidati razgovore s Briselom, ali da je vreme da ti razgovori budu malo drugačiji, odnosno da konačno saznamo „tu veliku tajnu” šta će biti na kraju evropskog puta Srbije.

Predsednik traži da se pita parlament
Predsednik Nikolić je u Sankt Peterburgu rekao da u Srbiji treba da se razgovara o tome šta dalje u vezi s briselskim procesom. „U to treba umešati i Narodnu skupštinu, da ona dobije potpuni izveštaj o tome šta se dešava i da joj Vlada predloži rezoluciju pa ako je Skupština usvoji da se svi ponašamo u skladu s tim”, naveo je Nikolić.
Iz izvora bliskih predsedniku saznajemo da je njegova želja da se o ozbiljnim državnim pitanjima kao što su „Telekom” i „Trepča” postigne što širi društveni konsenzus i da zato smatra da o njima treba da raspravlja i skupština i da se usvoji neki akt.

A ne smeta ni što je predsednik to rekao u Sankt Peterburgu ruskim medijima. Jer, u isto vreme u Beogradu, Marko Đurić, šef Kancelarije za KiM, protestuje zbog „ultimatuma” u vezi s imovinom „Telekoma”, vanredno je stanje bilo u Vladi i zbog „Trepče”, a premijer Aleksandar Vučić posle svega hladno „prima k znanju” primedbe iz izveštaja Federike Mogerini, odgovarajući tako na hladnoću kojom je ona „primila k znanju” primedbe iz Beograda u vezi s potezima Prištine.

Šta, ustvari, Nikolić želi da čuje od Brisela?

„Velika tajna” je, kaže, da li će biti ultimatuma za Beograd da prihvati nezavisnost Kosova kako bi Srbija postala članica Evropske unije (uz to, i šta Brisel misli o otimanju srpske imovine na Kosovu). Njemu očigledno nije dovoljna opšteprihvaćena formulacija o pravno obavezujućem sporazumu koje bi Priština i Beograd jednog dana morali da potpišu. U nekim ranijim prilikama Nikolić je ostajao prilično usamljen u sličnim zahtevima. Šef diplomatije Ivica Dačić je svojevremeno rekao da pitanje šta nas stvarno čeka na kraju evropskog puta ne treba potezati dok ne dođe vreme za učlanjenje, a razni stručnjaci, analitičari i političari evrounijske provenijencije izražavali su bojazan da bi jasan odgovor iz Brisela na to pitanje značio kraj napora srpskih vlasti u dostizanju evropskih standarda, a onda i neumitno okretanje Istoku i definitivni pad pod ruski uticaj.

Prekjuče je, recimo, Nataša Mićić (LDP) iz Skupštine Srbije pitala Nikolića „zašto konstantno dovodi u pitanje evropski put Srbije, ističući sumnju da ne zna šta se nalazi na kraju tog puta, ili kako neko nešto na Zapadu ima protiv Srbije”.

Premijer Vučić je imao više razumevanja za Nikolića. Upitan o njegovim porukama, Vučić je u intervjuu „Večernjim novostima” pre nekoliko dana naveo da je to „pitanje taktike”, dodajući: „Predsednika poštujem, ali za nas je važno da budemo na evropskom putu, da sebe menjamo i uvodimo principe. Na kraju, da li ćemo biti u EU uvek je odluka na nama, i danas i za dve i za tri godine. Imam nešto blaži pristup, ali uvek poštujem reči gospodina Nikolića”.

Može li se onda Nikolićeva inicijativa posmatrati možda kao deo njegove predizborne predsedničke kampanje, koja, pritom, nije u skladu sa zvaničnom politikom? Ili je možda ipak reč o potezu na neki način usaglašenom s Vladom?

Profesor Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ne vidi tu nikakvu usaglašenost i kaže da čuje disonantne tonove od predsednika i premijera, a Dačić je, kaže, malo na jednoj, pa na drugoj strani. I, kako dodaje, sigurno je da ne jača našu poziciju to što predsednik države i predsednik Vlade imaju različite stavove i različitu taktiku prema EU.

S druge strane je Brisel koji u ovom trenutku ima toliko važnijih problema nego što su Srbija, Kosovo i „Trepča”, da uopšte ne čudi što su oni ovu priču malo potisnuli s dnevnog reda. Brisel se „pravi mutav” i oko „Trepče” i oko Telekoma” i to, smatra Crnobrnja, nije u redu, ali veruje da će se u nekom trenutku oni i oglasiti. Ali, sada imaju bregzit, dužničku krizu, migrante – nekoliko velikih izazova, važnijih za EU i za kontinent Evropu koje moraju simultano da rešavaju.

Politički analitičar Dragomir Anđelković se, kako kaže, nada da je Nikolićeva izjava odraz novog državnog kursa. Taj kurs ne isključuje evrointegracije, ali to više nisu bezuslovne evrointegracije, već samo uz uslov da se uvažavaju (ili da se više uvažavaju) interesi Srbije.

„Jedan od tih interesa je bar da raščistimo na čemu smo. Nadam se, dakle, da to nije samo predizborni nastup Nikolića, već i da iza toga stoji i njegovo opredeljenje da se na takvom stavu i istraje. Nadam se takođe da je to usaglašen stav s Vladom. Ali, kako god bilo, mislim da srpsko društvo generalno, od politike do nevladinog sektora, treba to pitanje da postavlja, jer kad se ide nekim putem valja znati i kolika je putarina”, navodi Anđelković.

Ali upravo to je zvanična državna politika do sada izbegavala, valjda u strahu da će dobiti odgovor da je cena – Kosovo, a uz stav da treba što duže istrajavati na evropskom putu zbog uređenja države i društva. Na ovu primedbu Anđelković kaže da i on, koji nije za ulazak u EU, jeste za jedan deo tog puta vezan za modernizaciju društva po nekim evropskim standardima.

„I to je shvatljivo, ali ipak tokom tog puta nama postavljaju razne uslove i razne ustupke dajemo. Mislim, pritom, da nam niko neće tražiti puno priznanje Kosova, ali bitno je da raščistimo šta znači tzv. normalizacija. Bitan je sadržaj pravno obavezujućeg sporazuma – jedna je stvar da li je to sporazum kakav je Ruska Federacija imala 90-ih godina s Tatarstanom, otcepljenom republikom, pa su preko takvog sporazuma išli do postepene normalizacije odnosa, a druga stvar da li se njime definišu odnosi Srbije i ostatka njene teritorije koji se zove KiM, na način na koji su funkcionisale Istočna i Zapadna Nemačka. Ogromna je razlika”, ističe Anđelković.

To pitanje je, opet, kako kaže trebalo odavno da se postavi i trebalo ga je „raščišćavati” uporedo s briselskim procesom. Šta bi se dogodilo da Beograd sada poruči Briselu da bi da zastane malo? Profesor Crnobrnja ne misli da bi se Brisel zbog toga potresao.

„To njima može da bude i zgodan izgovor za odlaganje procesa evrointegracija, jer u ovom trenutku se ne vidi ni kako ni kada će se rasplesti ovi naši problemi koje imamo sa Kosovom. A verujem evropejcima kada kažu da se ne očekuje priznanje Kosova. Uostalom, pet zemalja EU nije priznalo Kosovo i stvarno bi bilo malo čudno i zahtevno da traže to od Srbije”, ističe Crnobrnja.

Na pitanje da li je onda u redu to što Nikolić traži da kažu šta je na kraju tog puta i da li je pravi trenutak da traži da se definiše šta treba da bude u pravno obavezujućem sporazumu, on je kategoričan: „Može Nikolić to da traži koliko god hoće, možemo i mi svi to zajedno da tražimo koliko god hoćemo, ali oni će raditi onako kako su namislili. A to je za sada odlaganje (ne pregovora, nego odlaganje rešavanja pitanja ’Telekoma’, ’Trepče’, kosovskog pitanja itd.) I ja verujem da se radi ne o mesecima, nego o godinama”.

Komentari42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.