Strazbur dosudio veće odštete

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu dosudio je od 1.500 do 2.800 evra odštete građanima Srbije koji su zbog predugog trajanje suđenja od Ustavnog suda „dobili” odštete od 300 do 600 evra. Reč je o presudi u predmetu „Savić i drugi protiv Srbije”, gde je osmoro naših građana tužilo državu zbog toga što su njihovi krivični i parnični postupci pred našim sudovima trajali između sedam i devet godina.

– Reč je o predmetu u kojem je Evropski sud prvi put ispitivao visinu naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Evropski sud nije obrazložio zašto smatra da su iznosi koje je dosudio Ustavni sud Srbije mali – kaže mr Nataša Plavšić, zastupnica Srbije pred sudom u Strazburu, koja je iznela ove podatke na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji.

„Da li se dosuđeni iznos može smatrati razumnim, mora se ceniti u svetlu svih okolnosti predmeta. To uključuje ne samo trajanje postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi o kojoj je reč. Sud smatra da se dosuđeni iznosi ne mogu smatrati dovoljnim, niti da predstavljaju odgovarajuće obeštećenje za pretrpljene povrede. Sud zaključuje da je u konkretnim slučajevima dužina postupka bila preterana i nije ispunila zahtev razumnog roka”, navodi se u presudi Evropskog suda, koja je objavljena na srpskom jeziku u najnovijem broju „Pravnog informatora”.

Četiri stanovnika Čačka dobila su u Strazburu po 1.500 evra na ime nematerijalne štete i troškova postupka, dok im je Ustavni sud Srbije dosudio samo po 300 evra, za istu stvar – povredu prava na suđenje u razumnom roku. Tužilac iz Futoga dobio je 2.500 evra, a Ustavni sud mu je dosudio 400 evra. Savić iz Smedereva, po kome ovaj predmet i nosi naziv „Savić i drugi protiv Srbije”, dobio je od Strazbura 2.200 evra, a od Ustavnog suda samo 400. Najveći iznos od 2.800 evra dosuđen je u Strazburu žiteljki Užica, koja je u Beogradu od Ustavnog suda dobila 300 evra.

Oni su svoje postupke pred sudovima u Srbiji započeli 2004, a Ustavni sud im je odštete dosudio 2014. godine. Tada su iskoristili mogućnost da tuže Srbiju zbog povrede prava na pravično zadovoljenje, prema Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Evropski sud je presudom naložio Srbiji da odštete isplati u roku od tri meseca, u dinarima po važećem kursu, a u slučaju kašnjenja i kamatu. U presudi je napomenuto da dosuđeni iznosi budu „umanjeni za sve iznose koji su možda već isplaćeni na domaćem nivou”. Srbija nema mogućnost žalbe jer je presuda Evropskog suda pravosnažna.

Odluke suda u Strazburu bile su predmet rasprave na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji. Sudije su naglasile da odštete koje dosuđuje Ustavni sud nisu male i da novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisuje da se one mogu isplaćivati u iznosima od 300 do 3.000 evra.

– Tri stotine evra nije mala odšteta kada je reč o Srbiji. Toliko iznosi mesečna plata šefa pisarnice u Vrhovnom kasacionom sudu, koji je diplomirani pravnik – rekao je Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Zastupnica Srbije mr Nataša Plavšić kaže da sud u Strazburu nema neku određenu skalu kada odlučuje o visini odšteta, ali ima stav da vodi računa o ekonomskim prilikama u državi iz koje je podnosilac predstavke koji traži odštetu. Zbog toga građani Srbije, za iste i slične povrede prava, dobijaju čak 30 do 40 odsto manje odštete od Holanđana ili Nemaca.

– Nikako se ne može reći da je malo kada građanin Srbije dobije odštetu od 400 evra. To su četiri prosečne penzije u Srbiji. Ako imamo više od milion građana koji primaju penzije od 130 evra i ako imamo 730.000 nezaposlenih u Srbiji, onda 400 evra nije mala odšteta. Sve se to isplaćuje od naših poreza, iz budžeta – kaže za „Politiku” mr Nataša Plavšić.

Sada pred sudom u Strazburu Srbija ima 1.000 do 1.200 predmeta, a donedavno je tih predmeta bilo 12.000.

– Ako imamo sistem u svojoj državi, koji će zaštititi građane od nerazumno dugih suđenja, a sada ga imamo jer sudovi rade po zahtevima građana zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, onda nema potrebe da se ide u Strazbur – kaže Nataša Plavšić.

Oštećeni građani verovatno će reći da u Strazburu mogu da dobiju više novca nego u Srbiji. Praksa će tek pokazati da li se isplati ići do Strazbura ili ostati ovde.