Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izraelska književnost – svet u malom

Do sada je sa hebrejskog na srpski prevedeno oko 50 izdanja, a u objavljivanju izraelske književnosti kod nas prednjače „Arhipelag“ i „Klio“. Jedan od najznačajnijih prevodilaca sa hebrejskog na srpski jezik je Ana Šomlo
Представљање израелске књижевности на Сајму књига (Фото Д. Жарковић)

Izraelska književna scena, koja na specifičan način objedinjuje lokalno i univerzalno, izrazito je raznolika i živa, međutim, kod nas nema dovoljno prevodilaca sa hebrejskog, što je jedan od glavnih razloga odsustva većeg broja prevoda dela ove bogate književne scene.

Bio je ovo jedan od zaključaka panel diskusije „Dom i svet – Savremena izraelska književnost“, koja je održana u okviru 61. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. U razgovoru su učestvovali Filip David, Gojko Božović (Arhipelag), Dušica Stojanović Čvorić, prevodilac s hebrejskog, i Zoran Hamović (Klio). Razgovor je vodio Miroljub Stojanović, urednik izdavačkog sektora Filmskog centra Srbije.

Alona Fišer Kam, ambasador Izraela u Srbiji, ukazala je na to da u Izraelu godišnje bude objavljeno oko osam hiljada knjiga iz različitih oblasti, a da je najveći procenat njih pisan upravo na hebrejskom. Takođe, po rečima Alone Fišer Kam, posebno mesto u izraelskoj književnosti imaju žene pisci, kao i arapska manjina.

– Izraelska književnost i srpski izdavači i čitaoci već čine jednu malu, aktivnu zajednicu, deleći sličan mentalitet i društvena pitanja. To su razlozi zbog kojih treba unaprediti prevođenje i objavljivanje izraelske književnosti u Srbiji, dodala je Alona Fišer Kam.

Do sada je sa hebrejskog na srpski prevedeno oko 50 izdanja, a u objavljivanju izraelske književnosti kod nas prednjače upravo „Arhipelag“ i „Klio“. Jedan od uopšte najznačajnijih prevodilaca sa hebrejskog na srpski jezik je Ana Šomlo.

Filip David je napravio razliku između izraelske i jevrejske književnosti. Po njegovim rečima, korpusu izraelske književnosti pripadaju oni pisci koji su rođeni ili žive u Izraelu, a jevrejsku književnost čine pisci sveta jevrejskog porekla, u čijim delima postoji prožimanje jevrejske i kultura zemalja u kojima pišu. Ističući kao dva najveća izraelska pisca Amosa Oza i Davida Grosmana, Filip David je podsetio upravo na tu vrednost proze i esejistike Amosa Oza koji lokalne vrednosti posmatra iz univerzalnog ugla.

Hrvatske izdavačke kuće, kao što je „Fraktura“, po objavljivanju dela izraelske književnosti prednjače u odnosu na naše. Miroljub Stojanović kod „Frakture“ je pronašao knjigu Edgara Kereta koji, po njegovim rečima, predstavlja sasvim neobičnu pojavu u izraelskoj kulturi kao pisac i reditelj. Stojanović je naglasio da srpskom jeziku nedostaju prevodi kako savremenih, tako i izraelskih autora koji se već mogu smatrati klasicima.

Upravo je čitajući eseje Davida Grosmana o bliskoistočnoj krizi, globalizaciji i promenama u statusu kulture, Gojko Božović upoznao i prozno delo Davida Grosmana, objavljujući njegova tri velika romana „ Vidi pod ljubav“, „Do kraja zemlje“ i „Njeno telo zna“.

Ovom prilikom naglasio je da je svako gostovanje Grosmana u Srbiji i Beogradu imalo veliki odjek među čitaocima. „Arhipelag“ takođe objavljuje i poetske zbirke Amira Ora, pesnika i svetskog putnika iz Izraela. Dušica Stojanović Čvorić kaže da teži tome da na srpski jezik prenese raznolikost i lepotu hebrejskog jezika, kao i izraelskog društva koje liči na svet u malom. Posle prevoda romana „Doli Siti“ Orli Kastel-Blum, ona je za izdavačku kuću „Klio“ nedavno prevela i roman „Cila“ Judit Kacir.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.