Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
61. SAJAM KNjIGA

Zbog „Hazarskog rečnika“ došla sam u Srbiju

Popularna kineska književnica Danjan Čen biće gošća „Laguninog“ štanda danas od 17 časova kada će se družiti sa čitaocima i potpisivati knjige
Данјан Чен (Фото Лагуна)

Most između jedne od najpopularnijih književnica Kine Danjan Čen i Srbije kultno je delo Milorada Pavića „Hazarski rečnik“. Ova autorka do sada je tri puta bila u našoj zemlji, a njen roman „Šangajska princeza“, o autentičnoj i hrabroj ženi iz Šangaja koja se dostojanstveno suočila sa strahotama Kulturne revolucije, objavile su naše dve izdavačke kuće „Prosveta“ i „Laguna“. Knjigu je sa engleskog preveo Dragan Milenković, direktor „Prosvete“, i ovo je ujedno i prva knjiga Danjan Čen na srpskom jeziku. Na 61. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, Danjan Čen biće gošća „Laguninog“ štanda danas od 17 časova kada će se družiti sa čitaocima i potpisivati knjige.

Danjan Čen rođena je u Pekingu, kao dete se sa roditeljima preselila u Šangaj, gde i danas živi. Njena knjiga „Smrt učenice“ uvrštena je u 100 najboljih dečjih knjiga sveta. Za autobiografski roman „Devet života“, o iskustvima dece u Kulturnoj revoluciji, dobila je Uneskovu nagradu za mir. Objavila je više tekstova o Srbiji i dva autorska filma o knezu Lazaru i njegovoj zadužbini manastiru Ravanici, kao i o „Hazarskom rečniku“. Pomogla je predstavljanje našeg nobelovca Ive Andrića u Kini.

Junakinja romana „Šangajska princeza“ Dejzi Kvok, kojoj je Danjan Čen postala bliska prijateljica pišući o njenom životu, rođena je u Australiji, u porodici imućnih Kineza, industrijalaca i trgovaca. Kad se sa roditeljima vratila u Šangaj, njen otac postao je direktor i suvlasnik jedne od najvećih robnih kuća. Život u raskoši, visoko obrazovanje i bezbrižno detinjstvo za Dejzi se završavaju dolaskom Kulturne revolucije u kojoj je život nasilno izgubilo više od milion ljudi. Dejzin muž bio je jedan od njih. Ona je poslata na prisilni rad, kao vid prevaspitavanja kapitalista, gde je maltretiraju na najsurovije načine. Po završetku Kulturne revolucije, Dejzi je govorila da je proživela bogat život i da „nije bilo neprilika i teškoća nikada ne bi saznala koliko je snažna kao ličnost“. Uprkos svim nedaćama kroz koje je prošla, nikada ništa ružno nije rekla o Kini u intervjuima koje je davala za poznate svetske medije.

– Čitaoci vole Dejzi Kvok zbog toga što im u poređenju sa njenim, njihove životne patnje ne izgledaju teške. Posle Kulturne revolucije, Dejzi je pomogla velikim preduzećima u Šangaju da uspostave spoljnotrgovinske odnose sa svetom, pomogla je ponovni uspon svoga grada. Radila je do poslednjeg dana i umrla je u dubokoj starosti. I sama, kada mi je teško, setim se dostojanstva s kojim je prošla kroz život. I Srbiju doživljavam slično, kao zemlju koja je i u teškim trenucima sačuvala svoj duh, rekla je Danjan Čen.

Našu sagovornicu privukao je „Hazarski rečnik“ Milorada Pavića kao primer zanimljive književne forme, međutim poniranjem dublje u ovu knjigu otkrila je još intrigantniju idejnost. Tragajući za novim značenjima i poznavaocima „Hazarskog rečnika“, Danjan Čen došla je u Srbiju. O svojim iskustvima za naš list kaže:

– U Kulturnoj revoluciji preživela sam traumatične događaje zbog toga što je čitava moja porodica bila anatemisana, a moj otac bio je poslat u radni logor. Čitavo detinjstvo provela sam u strahu kao i moja majka koja je uvek strepela od toga šta će se sledeće dogoditi i ko bi sledeći mogao da bude odveden. Zbog toga sam imala želju da upoznam nekoga ko je bio hrabar. Tada sam upoznala Dejzi. U Kini poznajem ljude koji su i dalje nostalgični u odnosu na Kulturnu revoluciju zbog toga što su svi tada imali iste plate, isto se oblačili, a iz perspektive današnjeg vremena smatraju da su u ono vreme postojali zajedništvo i pravda u društvu. Mislim da je to bilo lažno jedinstvo, da to društvo uopšte nije bilo pravedno. Ipak, današnji Kinezi sve se više okreću svojoj tradiciji, kulturi  i religiji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.