Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija i Makedonija neraskidivo i zauvek povezane

Priča o makedonskoj nacionalnoj manjini u Vojvodini, čvor na vekovnom, istorijskom i zajedničkom ćilimu dve države
Председници Ђорђе Иванов и Томислав Николић (Фото Танјуг/Тања Валич)

Pančevo – Centralna proslava jubileja 70 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu priređena je u Pančevu u prisustvu predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića i predsednika Republike Makedonije Đorđa Ivanova, koji je nalazi u trodnevnoj, radnoj poseti Srbiji.

Predsednici dveju država dočekani su tradicionalno, hlebom i solju, nakon čega su u gradskom parku posadili drvo prijateljstva, makedonski dap – vrstu hrasta, simbol dugovečnosti, kontinuiteta i suživota.

Visoki gosti u pratnji predsednika Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji Borča Veličkovskog i gradonačelnika Pančeva Saše Pavlova prisustvovali su ozvaničenju Protokola o bratimljenju, na koji su potpise stavili Slobodan Ilić, predsednik pančevačke Mesne zajednice Jabuka, i Milosim Vojneski, predsednik opštine Makedonski Brod u Republici Makedoniji.

Povodom značajnog jubileja u holu Gradske uprave otvorena je izložba „Doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu”, a potom održana i svečana akademija, uz prisustvo predsednika Srbije i Makedonije.

Ističući da je za Vojvodinu oduvek važilo da je jedan od retkih prostora u svetu suživota različitih vera i nacija u uzajamnom poštovanju i razumevanju, predsednik Tomislav Nikolić je naglasio da je i primer na koji je Srbija ponosna i koji treba slediti.

– Nastojimo da održimo takvu atmosferu, ne samo zakonskom regulativom, koja je ocenjena kao jedan od najboljih svetskih akata u pogledu prava nacionalnih manjina, već i svakodnevnim životom. Priča o makedonskoj nacionalnoj manjini u Vojvodini je još jedan čvor na vekovnom istorijskom zajedničkom ćilimu Srbije i Makedonije. Čvor koji nas vezuje neraskidivo i zauvek. Svojim zakonima Republika Srbija, kao samostalna država, omogućila je daleko veća prava svojim građanima – pripadnicima nacionalnih manjina – od onih koja u svom zakonodavstvu imaju druge države Evrope. Srbija će i dalje podržavati procese vraćanja pojedinačne i kolektivne svesti o značaju očuvanja nacionalnog, kulturnog, istorijskog identiteta makedonske manjina na našim prostorima – rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Predsednik Republike Makedonije Đorđe Ivanov, uz činjenicu da je ovo godina velikog jubileja doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu, podsetio je i da se navršava 25 godina nezavisnosti Republike Makedonije i 20 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Makedonije i Srbije.

– Pristižući „vozovima bez voznog reda”, Makedonci su nailazili na otvorena vrata starosedelaca. Data im je mogućnost da napreduju i doprinose blagostanju države koja je postala njihova druga otadžbina i obrazovali se da budu odgovorni građani druge otadžbine Srbije, ali i da ostanu verni svojoj prvoj otadžbini Makedoniji. Republika Srbija je jedini neposredni sused koji se dosledno brine o makedonskoj zajednici. To je pozitivan primer koji treba da prate i drugi naši susedi i iskreno se nadam da ćemo ovakvim pozitivnim tempom nastaviti u budućnosti. Makedonska zajednica u Srbiji i srpska u Makedoniji garant su dobrih odnosa dve prijateljske države – naglasio je predsednik Ivanov.

Svečano obeležavanje jubileja započeto je aprila meseca simboličnim maršem i svečanošću „Majka Makedonija”, takođe u Pančevu, i time najavljena godina niza manifestacija čuvanja tradicije. Uz zvuke makedonskih gajdi okupili su se tada Makedonci kraj stare železničke stanice s koje su stizali u ove krajeve, a potom se i trajno nastanjivali u okolnim naseljima – Jabuci, Kačarevu i Glogonju. U simboličnom maršu „Putevima sećanjima” bili su pripadnici makedonske nacionalne zajednice, kojih u Vojvodini danas živi 10.392, najviše upravo u južnom Banatu u kom je i sedište Nacionalnog saveta.

Posleratnom planskom kolonizacijom 1946. godine, ondašnje zakonske kvote daleko su premašene, pa je u drugu Jugoslaviju stiglo oko 20.000 duša, od Subotice do Vranja. Zarad boljeg života, Makedonci su rado dočekali poziv da se nastane i u vojvođanskoj ravnici. Ovde su dobijali kuću, zemlju i osnovna sredstva za rad, a sa sobom su doneli imena ljudi, praznika koja su ih vezivala i podsećala na zavičaj, svoj način života, jezik, navike i običaje...

Sve do 1991. godine, Makedonci su bili konstitutivni narod Jugoslavije, a njenim raspadom postaju nacionalna manjina. Poslednjih nekoliko godina, početkom organizovanja i osnivanjem Nacionalnog saveta Makedonaca, postavljeni su temelji i započet je proces vraćanja kolektivne i pojedinačne svesti za očuvanje nacionalnog, istorijskog i kulturnog identiteta i integriteta Makedonaca na ovim prostorima.

– Makedonska nacionalna manjina se vrlo lepo integrisala kao manjinska zajednica u Republici Srbiji. Za ovih sedam decenija smo se saživeli u društvo i izgradili prepoznatljivost, da smo ponosni građani Srbije, ali i da poštujemo, negujemo i volimo svoje korene – rekao je Borče Veličkovski, predsednik Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji.

Kulturna razmena i saradnja makedonske i srpske sredine u godini jubileja ogleda se i nizom programa koji ističu vrednosti baštine makedonske nacionalne zajednice.

Promocija monografije „70 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu” i etnografske građe „Pevačka i igračka tradicija Makedonaca u Kačarevu“ i dokumentarnog filma „Plodovi jednog hrasta”, izbor himne Makedonaca u Srbiji, likovni i literarni konkursi u školama u kojima se uči predmet makedonski jezik s elementima nacionalne kulture i izložba dokumenata i istorijske građe „Doseljenje i sećanje” koja je obišla sva mesta u kojima deluju makedonska udruženja u Vojvodini, samo su deo ove manifestacije koju će krunisati postavljanje spomenika ,,Majka Makedonija” vajara mr Siniše Noveskog, u Pančevu.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.