Četvrtak, 29.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Privid borbe za socijalnu pravdu

Ne možemo biti socijalisti ako nismo i antiimperijalisti
Душан Лудвиг

Među najefikasnijim načinima suzbijanja otpora društvenoj represiji, nejednakosti i nepravdi ističu se politička kooptacija i slične manipulativne strategije, poput formiranja lažne opozicije, politike dvostrukih standarda i širenja dezinformacija. Izgled je odavno postao važniji od suštine, te nije neobično što se toliko napora ulaže u kreiranje privida borbe za socijalnu pravdu, ekonomski oporavak i ljudska prava, kao nominalne fasade stvarnog imperijalističkog porobljavanja. Borba za ljudska, radnička, ženska i LGBT prava, borba za socijalnu pravdu, antikorupcijska borba – sve se one na najbezočniji način asimiluju, izvitoperavaju i postaju oružje u rukama imperijalista. Primeri za to su mnogobrojni.

Setimo se bombardovanja Avganistana za koje je kao opravdanje poslužilo i navodno oslobađanje tamošnjih žena njihove talibansko-šerijatske potčinjenosti; ili kako je okupacija Kosova pravdana tobožnjom brigom za stanje ljudskih prava u toj pokrajini. Ono što međutim najviše bode oči u ovoj politici jeste njena selektivnost. Gde je, pitamo se, ta nevidljiva granica koja razdvaja položaj žena u problematičnom Avganistanu od onih u podobnoj Saudijskoj Arabiji, albanska ljudska prava od prava drugih manjina na Kosovu, korupciju u Rusiji od one u zemljama NATO-a itd. Pri podrobnijoj analizi, politička gesla i parole, po sebi ispravne, otkrivaju nam se kao očigledni izgovori za neke sasvim druge, ne tako ispravne ciljeve. Tako borba za demokratiju i ljudska prava, potkrepljena ekonomskim sankcijama i bombaškim kampanjama, formira kontekst u kojem Madlen Olbrajt bez oklevanja sebi može dati za pravo da pred televizijskim kamerama izjavi nešto čega bi se i sam Gebels postideo: da je smrt pedeset hiljada iračke dece usled ekonomskih sankcija opravdana onim što je njima postignuto.

Baveći se aktuelnom situacijom, Kris Hedžes, ugledni američki novinar i ratni reporter, zaključio je da ne možemo biti socijalisti ako nismo i antiimperijalisti. Iz te perspektive sasvim je irelevantno da li se zalažemo za poboljšanje radničkih prava ako istovremeno ili upravo time pomažemo realizovanje imperijalističkih interesa i ciljeva.

Imperijalističkim interesima smetnja je samo onaj nacionalizam koji mu stoji na putu a ne nacionalizam sam po sebi

S obzirom na krajnje nezadovoljavajuće ograđivanje levičarskih pokreta od kooptiranih frakcija, ne bi trebalo da nas čudi što iz takve situacije najviše političkih poena prisvajaju desničarski populisti. U Srbiji se niko od silnih boraca za ljudska prava ni dan-danas ne usuđuje da ukaže na getoizaciju nealbanskog stanovništva na Kosovu, etnokratskoj teritoriji pod kontrolom imperijalističkih magnata, iako je to trenutno najbezočnije kršenje ljudskih prava na našim prostorima. Antinacionalizam na ovim prostorima takođe je u najvećoj meri kooptiran od imperijalističkih snaga – bivajući uz to, paradoksalno, zasnovan upravo na nacionalističkim predrasudama. Svim pripadnicima jednog „naroda” treba nametnuti krivicu za ono što se dešavalo u ratu, „suočiti ih s prošlošću”, „dekontaminirati” ih. Takve generalizacije, koje u isti koš bez izuzetka trpaju pripadnike čitave jedne nacije, upravo su školski primer šovinizma, nacionalizma i rasizma. Ukoliko se ukoreni takva logika, onda nijedna kazna sprovedena nad tim prokaženim narodom neće biti dovoljna – njegovi pripadnici mogu neselektivno biti proterivani i ubijani a da niko nikada zbog toga ne odgovara. Setimo se i pomenute Madlen Olbrajt koja se, u napadu besa, ne usteže da Srbe, srpski narod u celini, bez ikakvog zazora etiketira kao „odvratan”. Imperijalističkim interesima smetnja je samo onaj nacionalizam koji mu stoji na putu a ne nacionalizam sam po sebi. Selektivnost je tu takođe važna – kolaboracionistički nacionalizam je prihvatljiv, toleriše se i pomaže. Tako i mnogim kooptiranim levičarima na Balkanu smeta samo srpski nacionalizam dok im je antisrpski, blago rečeno, simpatičan.

Ovakvo demoralisanje stanovništva dovelo je do toga da se, u trenucima kad je to bilo najpotrebnije, retko ko usprotivio privatizaciji prirodnih resursa, uništavanju fabrika, otimanju zemljišta i prepuštanju radnika na milost i nemilost stranih i domaćih kapitalista. Danas kad je taj proces daleko odmakao, stvari se ustaljuju tako što na radničkim protestima ima sve manje radnika a sve više „hipstera”. Interesi krupnog kapitala zahtevaju stvaranje podobne levice koja socijalnu tragediju treba da pretvori u farsu.

Predsednik Pokreta za slobodu

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.