Na ginekološki pregled posle 30 godina

Prijepolje, Raška – Goran Posrkača ne skriva osmeh dok opisuje svoj mali spasilački tim iz Prijepolja za koji kaže da je bio bolje opremljen čak i od Žandarmerije tokom akcije spasavanja unesrećenih u poplavama u Obrenovcu.

Načelnik odeljenja za vanredne situacije MUP-a u Prijepolju ponosan je na ekipu svojih spasilaca koji su, kako dodaje, spremni da u najkraćem roku krenu u akciju bilo gde u Srbiji, regionu ili u Evropi. Taj isti tim je do pre samo nekoliko godina izgledao sasvim drugačije. Kako priznaje i sam Posrkača, nisu imali čak ni čamac, pa nisu ni bili na visini zadatka kada je trebalo pomagati stanovnicima u čija je domaćinstva nadolazio Lim. Ono što je u međuvremenu napravilo ogromnu razliku za malu opštinu na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH je program prekogranične saradnje koji je u najvećem finansirala EU i koji je prijepoljske spasioce opskrbio potrebnom opremom, znanjem i kontaktima sa kolegama preko granice. Program je realizovan na osnovu IPA (Instrument pretpristupne pomoći) pretpristupnih fondova EU za projekte prekogranične saradnje. Među korisnicima u Srbiji su i Dom zdravlja Raška, bolnica „Čigota” na Zlatiboru i JKP „Duboko” iz Užica. Svi oni su osmislili projekte u saradnji sa partnerima preko granice i vrlo su zadovoljni rezultatima, što je podstrek i drugim pograničnim opštinama u Srbiji da se prijave na trenutno aktuelni konkurs.

To će uraditi i prijepoljski Sektor za vanredne situacije, koji konkuriše po drugi put, nakon što je već dobio pomenuta sredstva u okviru saradnje sa kolegama spasiocima iz Crne Gore. Projekat saradnje u oblasti spasavanja od poplava između Srbije i Crne Gore vredeo je 370.000 evra.

„Projekat smo realizovali u opštinama Prijepolje, Nova Varoš i Priboj u Srbiji kao i u Nikšiću, Beranama i Pljevljima u Crnoj Gori. Naši vatrogasci spasioci su prošli obuku i dobili tri terenska vozila, kombi, tri čamca za spasavanje na vodi, dve prikolice za transport čamaca, 20 kompleta ronilačkih odela i drugu opremu. To je sasvim dovoljno za naše potrebe”, objašnjava Posrkača.

Ova mala jedinica, koju su novinari nedavno imali priliku da posete, godišnje ima oko 15 intervencija: spasavanje ljudi i imovine od poplave i vađenje utopljenika i automobila iz reke Lim i jezera Kokin Brod. Prekogranični projekat im je omogućio da prođu obuku sa kolegama iz Crne Gore i dobiju licencu za spasavanje u EU. Jedan od rezultata programa je i taj što će spasioci sa obe strane granice sada moći da lakše priskaču u pomoć jedni drugima jer je dogovoreno maksimalno uprošćavanje procedura i pojednostavljivanje papirologije za prelazak granice, pri čemu je vreme često ključno u akcijama spasavanja.

Novac za ovaj vid saradnje obezbeđuje EU na osnovu svog Instrumenta pretpristupne pomoći, ali zainteresovane zemlje moraju učestvovati sa najmanje 20 odsto sredstava. U programu prekogranične saradnje učestvovao je i Dom zdravlja u Raški, koji je zahvaljujući IPA fondovima nabavio opremu vrednu 88.000 evra za poboljšanje reproduktivnog zdravlja žena i ranog otkrića raka dojke i grlića materice.

„Nabavili smo 3D ultrazvuk, CTG aparat, kolposkop, mikropskop i sterilizator”, ističe dr Verica Vujanac, direktorka Doma zdravlja Raška.

Projekat je sa kolegama u Crnoj Gori pisao i osmislio bivši direktor i ginekolog ovog doma zdravlja Miladin Andrić, koji nam je objasnio da su lekari iz Raške i Berana zajedno prošli obuku za korišćenje pribavljene opreme i da je ginekološka ordinacija sada opremljena svime što joj je potrebno.

„Pregledali smo oko hiljadu žena i stigli čak i do stanovnica zabačenih krajeva i Romkinja, koje retko odlaze lekaru, a bilo je žena koje nisu bile na pregledu i po 20 ili 30 godina”, kaže dr Andrić.

Deo programa bila je i intenzivna kampanja i edukacija žena da moraju redovno da odlaze na preglede. Zahvaljujući mobilnom ginekološkom stolu koji je nabavljen u okviru projekta, lekari su neke preglede obavljali i na terenu, posebno u ruralnim sredinama do kojih nije dopirala medijska kampanja o razvijanju svesti o sopstvenom zdravlju.

„Otkrili smo nekoliko karcinoma dojke i lezija na grliću materice u ranom stadijumu bolesti. Projekat je završen, ali su efekti ostali – informisali smo pacijentkinje i povećali broj žena koje dolaze na redovne preglede”, zaključuje dr Andrić.

Budžet za sve projekte prekogranične saradnje u okviru drugog poziva EU iznosio je 1,2 miliona evra. Iskorišćeno je 96 odsto sredstava. Treći poziv je u toku i projekti za finansiranje se još ugovaraju.

Jelena Stevanović

Sutra: Kako pilot iz Abu Dabija mršavi na Zlatiboru