Ponedeljak, 24.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Falsifikati u srpskoj kulturnoj baštini u BiH

Sta­tus srp­skog na­ro­da u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni neo­dvo­ji­vo je ve­zan za sta­tus srp­skog je­zi­ka
Ћирилично иницијално писмо (Дарко Новаковић)

Ma­lo je je­zi­ka či­ji su in­te­gri­tet i iden­ti­tet do te mje­re ugro­že­ni do ko­je je ugro­žen srp­ski je­zik, po­seb­no na pod­ruč­ju BiH. Kao što u vri­je­me Be­nja­mi­na Ka­la­ja ima­mo stva­ra­nje bo­san­ske na­ci­je pre­ko ina­u­gu­ri­sa­nja bo­san­skog kao ze­malj­skog je­zi­ka, isto ta­ko i da­nas bo­šnjač­ka i je­zič­ka i slu­žbe­na po­li­ti­ka po­ku­ša­va­ju na­met­nu­ti i dru­gim na­ro­di­ma u BiH na­ziv je­zi­ka ko­ji su sa­mi iza­bra­li. Dru­gim ri­je­či­ma, ter­min bo­san­ski je­zik da­nas ima zna­če­nje ne je­zi­ka Bo­šnja­ka, ne­go Ka­la­jev(sk)o zna­če­nje ze­malj­skog je­zi­ka – je­zi­ka svih sta­nov­ni­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Bo­šnjač­ka lin­gvi­stič­ka po­li­ti­ka ra­di­la je užur­ba­no na pre­i­me­no­va­nju je­zi­ka – srp­skog je­zi­ka u ko­rist na­zi­va bo­san­ski. Ta po­li­ti­ka ima sa­mo je­dan cilj, a to je da pro­gla­si da svi ko­ji ži­ve u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, pa pre­ma to­me i Sr­bi, go­vo­re bo­san­skim je­zi­kom. Da bi bo­san­ski pri­ka­za­li kao po­jam ši­ri od poj­ma bo­šnjač­ki na­rod, oni fal­si­fi­ku­ju srp­sku kul­tur­nu ba­šti­nu BiH pred­sta­vlja­ju­ći je kao bo­san­sku; te na taj na­čin bo­san­ski po­sta­je su­per­i­or­ni­ji, od­no­sno nad­re­đe­ni poj­mu bo­šnjač­ki. To se po­seb­no vi­di ka­da je u pi­ta­nju Po­ve­lja Ku­li­na ba­na. Da­kle, spo­me­nič­ka ba­šti­na sa pro­sto­ra BiH pri­ka­zu­je se pod bo­san­stvo. Ta­ko npr. ako na bi­lo ko­jem pre­tra­ži­va­ču po­tra­ži­mo in­for­ma­ci­je o Po­ve­lji Ku­li­na ba­na, ogro­man broj pr­vih stav­ki da­je „po­dat­ke“ o Po­ve­lji kao rod­nom li­stu bo­san­ske dr­ža­ve, ute­me­lje­ne na sta­ro­bo­san­skom je­zi­ku i bo­san­skom pi­smu (bo­san­či­ci). Pri to­me se ni­gdje ne spo­mi­nje da je bo­san­či­ca sa­mo sti­li­zo­va­na srp­ska br­zo­pi­sna ći­ri­li­ca. Na taj na­čin ovaj di­plo­ma­tič­ki do­ku­ment pred­sta­vljen je kao svje­do­čan­stvo du­ge tra­di­ci­je pi­sme­no­sti na bo­san­skom je­zi­ku. Ta­ko je pred­sta­vlje­na Po­ve­lja i u udž­be­ni­ci­ma i li­te­ra­tu­ri bo­šnjač­kih lin­gvi­sta. Po istom obra­scu, i sva osta­la spo­me­nič­ka gra­đa svr­sta­va se pod isto­ri­ju bo­san­skog je­zi­ka, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu što „Va­ši sta­ri je­su knji­ge zna­li, srb­ski šti­li, a srb­ski pi­sa­li“ (An­tun Ma­ti­ja Relj­ko­vić, 1761, Sa­tir ili­ti di­vji čo­vik). Isti obra­zac pri­mje­nju­je se i da­nas kad je u pi­ta­nju pod­vo­đe­nje pi­sa­ca sa pod­ruč­ja cje­lo­kup­ne BiH, svih na­ci­o­nal­nih opre­dje­lje­nja, pod bo­san­ski je­zik i bo­san­stvo. Ta­ko su se me­đu oni­ma ko­ji su svo­ja dje­la na­pi­sa­li na bo­san­skom, po ka­ta­lo­gi­za­ci­ji Na­ci­o­nal­ne i uni­ver­zi­tet­ske bi­bli­o­te­ke iz Sa­ra­je­va, na­šli i Pe­tar Ko­čić, Bran­ko Ćo­pić, Ivo An­drić, La­za La­za­re­vić (....), pa čak i Mi­loš Ko­va­če­vić, ve­li­ko ime srp­ske fi­lo­lo­gi­je! Dru­gim ri­je­či­ma, pri ka­ta­lo­gi­za­ci­ji je umje­sto srp­skog je­zi­ka za te auto­re kao je­zik na ko­me su nji­ho­ve knji­ge štam­pa­ne upi­san bo­san­ski je­zik. Tu se iz­gle­da po­sta­vio sa­mo je­dan kri­te­ri­jum – sa­mo­vo­lja bi­bli­o­te­ka­ra, bu­du­ći da su oni sa­mo­volj­no od­re­đi­va­li na­ci­o­nal­nu i je­zič­ku pri­pad­nost auto­ra, od­ba­cu­ju­ći sve fi­lo­lo­ške kri­te­ri­ju­me i ta­ko na­ve­de­ne auto­re svr­sta­li pod pi­sce bo­san­skog je­zi­ka. Ova­kvi sta­vo­vi ima­ju sa­mo je­dan cilj, a to je da se stvo­ri no­va sli­ka isto­ri­je i je­zi­ka, bez ob­zi­ra na to što ni­je­dan od tih kri­te­ri­ju­ma ne­ma na­uč­no ni prav­no ute­me­lje­nje. Ta­ko smo do­šli na te­ren je­zič­ke po­li­ti­ke i je­zič­kog pla­ni­ra­nja kroz po­li­ti­ku je­zi­ka i po­li­ti­ku pla­ni­ra­nja. Fal­si­fi­ka­ti i ata­ko­va­nje na srp­sku kul­tur­nu ba­šti­nu vi­de se i po pre­ten­zi­ji hr­vat­ske na­uč­no­sti oli­če­ne u pri­sva­ja­nju Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja, sa jed­ne stra­ne, a sa dru­ge – u npr. re­gi­stro­va­nju gu­sa­la kod Une­ska kao dio hr­vat­skog kul­tur­nog na­slje­đa, onih istih gu­sa­la ko­je su po­sli­je je­zi­ka i ći­ri­li­ce mo­žda i naj­i­zra­že­ni­ja od­red­ni­ca srp­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Ista sli­ka je i sa ći­ri­li­com ko­ja je bi­la pro­tje­ri­va­na i za­bra­nji­va­na i u BiH i u Hr­vat­skoj (za vri­je­me Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta), a da­nas kao bo­san­ska i hr­vat­ska ći­ri­li­ca iz­di­že ci­je­li je­dan kor­pus srp­ske knji­žev­no­sti pri­ka­za­ne fal­si­fi­ko­va­nim okvi­rom ne­srp­ske ći­ri­li­ce.
Sta­tus srp­skog na­ro­da u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni neo­dvo­ji­vo je ve­zan za sta­tus srp­skog je­zi­ka. Bo­šnjač­ka po­li­ti­ka i lin­gvi­sti­ka ra­di na pri­ka­zu bo­san­skog je­zi­ka u ko­jem su ob­je­di­nje­ni i Sr­bi kao Bo­san­ci pra­vo­slav­ci i Hr­va­ti kao Bo­san­ci ka­to­li­ci. Za afir­ma­ci­ju tih te­žnji uklju­če­ne su sve in­sti­tu­ci­je dru­štva i pri­zna­ti su svi mo­de­li i po­stup­ci, bez ob­zi­ra na na­uč­nu i isto­rij­sku re­le­vant­nost. 
Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u is­toč­nom Sa­ra­je­vu

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.