Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„Politika” u Siriji

Kad predsednik otvara vrata

Tu smo”, reče na moje iznenađenje gospođa Abir. Tek što sam zakoračio ka vratima, njih mi je otvorio lično predsednik Sirijske Arapske Republike Bašar el Asad
Фото Канцеларија председника Сирије

 

Od našeg specijalnog izveštača

Damask – Dve službene crne limuzine kabineta predsedništva došle su pred ambasadu Srbije tačno u 9.20 časova u utorak 1. novembra. Krenuo sam na intervju sa predsednikom Sirije Bašarom el Asadom – u prvom automobilu bili smo otpravnik poslova naše ambasade gospodin Milan Vijatović i ja, a u drugom zamenik šefa misije gospodin Veljko Piljak.

Oko dvadesetak minuta vožnje širokim bulevarom ka planini Kasjun i stigli smo u predsedničku palatu. Od ulaza u kompleks vrtova, parkova, palmi, cveća, omorika, negovanih livada i staza posutih ukrasnim kamenčićima, do zgrade gde je pres-služba predsednika vodi bulevar sa četiri trake. Letimičan pogled otkriva najmanje četiri glavna ulaza u kompleks. Gospođa Abir iz pres-odeljenja već nas čeka na ulazu u palatu. Kafa, voda i dogovor o još ponekom detalju oko intervjua. Očekivao sam da će se to odvijati tu negde blizu, u kompleksu predsedničke palate. Umesto toga u 10.35 opet sedamo u limuzine i vraćamo se s brda u grad. U jednom bulevaru naglo skrećemo ka kapiji sa čeličnim stubovima koji automatski uranjaju u zemlju. Vrtovi i palme, put više nije bulevar sa nekoliko traka. Pravimo krugove i zaustavljamo se pored neke obične zgrade sa drvenim kapcima na prozorima i prilično izbledelim drvenim vratima.

„Tu smo”, reče na moje iznenađenje gospođa Abir. Tek što sam zakoračio ka vratima, otvorio mi je predsednik Sirijske Arapske Republike Bašar el Asad.

Otvara vrata, smeje se i kaže: „Dobro došao, prijatelju.” Iza njega i sa strane u holu kuće je gomila foto-reportera i televizijskih snimatelja. Učinilo mi se kao da sam u Holivudu na dodeli Oskara. Da me predsednik države dočeka na vratima kuće i još lično mi otvara ulazna vrata, priznajem, bio je to mali šok za mene. Seli smo najpre u manji salon. Kuća iznutra uopšte ne deluje malo, tako izgleda samo sa jedne strane.

Posle kurtoaznih reči na početku razgovora predsednik Asad je podsetio na dugogodišnje prijateljstvo njegovog oca sa maršalom Titom, na prijateljstvo naroda Sirije i Jugoslavije, a sada i na prijateljstvo naroda Sirije i Srbije. Kaže da u njegovoj zemlji dobro znaju da je sve ovo kroz šta sada prolazi Sirija ranije prošla Srbija. I medijsku satanizaciju, i „humanitarnu brigu” i propagandno-psihološku agresiju i podsticanje verskih sukoba, i ekonomske sankcije i bombe i rakete, i na kraju otimanje teritorije.

Predsednika Asada interesovalo je da li narod u Srbiji zna šta se događa u Siriji, raspitivao se za istorijat našeg lista i uticaj „Politike” u Srbiji, koliko ima dnevnih listova i uopšte medija u Srbiji koji su u vlasništvu zapadnog, a koliko u vlasništvu ruskog kapitala.

Rekao sam mu da narod u Srbiji pruža bezrezervnu podršku Siriji u borbi protiv terorista iz Nusra fronta i ID-a. Predsednik se nasmešio i pozvao me da pođemo na sprat, gde ćemo napraviti intervju. Na izlasku iz salona predsednik Asad opet mi je otvorio vrata i pokazao mi da prvi izađem. Protokol ili ne, ali godi.

Uz stepenice ja sam išao desno, a predsednik Asad levo iza mene. U velikom salonu, na prvom spratu „male” kuće, bile su postavljene dve stolice. Prikačili su predsedniku i meni mikrofone, okolo foto-reporteri i četiri TV kamere. U susednoj sobi kompletan TV studio sa nekoliko ogromnih ekrana, svi sa slušalicama, tehničari i režiseri. Predsednik i ja, jedan nasuprot drugog, malo desno iza predsednika postavljen je semafor koji će mi označiti kada je intervju završen. Imam tačno 25 minuta na raspolaganju. Prvi put u dosadašnjoj novinarskoj karijeri radim intervju bacajući povremeno pogled na semafor, koji mi crvenim brojevima iz sekunde u sekundu pokazuje koliko minuta još treba da čekam. Predsednik je blagim osmehom propratio moje iščekivanje. Kada se na semaforu pojavilo „00.00”, postavio sam prvo pitanje.

Komentari113
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.