Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sećanje na dan kada je vojska Petra Bojovića oslobodila Beograd

Srpska prestonica je 1. novembra 1918. godine oslobođena zahvaljujući Prvoj srpskoj armiji koja je od 4. oktobra do tada oslobodila sve veće gradove u Srbiji pa je nastavila ka severu
Почаст су одали градски менаџер Горан Весић, чланови Друштва за неговање традиција Србије до 1918. године и Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920 (Фото: Беоинфо)

Dan kada su vojnici vojvode Petra Bojovića pre 98 godina u Prvom svetskom ratu oslobodili Beograd od okupatora obeležen je juče polaganjem venaca na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda 1915. Počast srpskim herojima i oslobodiocima iz Prvog svetskog rata odali su gradski menadžer Goran Vesić, članovi Društva za negovanje tradicija Srbije do 1918. godine i Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920.

Gradski menadžer podsetio je da je oslobođenje Beograda predstavljalo herojski čin srpske vojske. Borci vojvode Bojovića su put od 800 kilometara, od proboja Solunskog fronta do Beograda, prešli za nešto manje od dva meseca.

– Srpska vojska je toliko žurila da oslobodi svoju zemlju da je savezničke trupe, koje su bile logistika, ostavila čak 200 kilometara iza sebe. U Beograd su ušle Drinska, Moravska i Dunavska divizija, i to je jedan od najsvetlijih trenutaka u istoriji Beograda – istakao je Vesić dodajući da Beograd tokom svoje istorije bio deo 155 ratova, a da je 44 puta delimično ili potpuno razoren.

I 1. novembar da bude stalna manifestacija
Nedavno su prilikom obeležavanja 20. oktobra, oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, gradski čelici najavili da će za proslavljanje ovog datuma ubuduće biti utvrđen poseban budžet i da će dobiti status stalne manifestacije grada. Više naših čitalaca ovih dana se javilo sa predlogom da se takav status dodeli i 1. novembru i oslobađanju Beograda u Prvom svetskom ratu uz obrazloženje da su i vojnici Petra Bojovića podjednako zaslužni kao i oni u Drugom svetskom ratu.

– Malo je gradova u svetu koji su preživeli tolike patnje i pobeda u Prvom svetskom ratu trebalo je da bude poslednja, ali nažalost dogodio se i Drugi svetski rat. Zato slobodu dugujemo i onima koji su ga oslobodili 1944, ali i onima koji su to učinili 1918. godine. U toj epopeji, u kojoj su date žrtve od kojih se do danas nismo oporavili, Srbija se upisala u red najslavnijih država sveta jer smo se borili rame uz rame sa saveznicima u ratovima koje nismo tražili – naveo je Vesić napominjući da 1. novembra uvek treba da se setimo svih naših žrtava u Prvom svetskom ratu jer, kako je kazao, u njemu nisu ginuli samo vojnici.

– Austrougarska je prema srpskom civilnom stanovništvu sprovodila politiku genocida. Na teritoriji cele naše zemlje, a posebno u Mačvi, dogodili su se strašni zločini i nije bilo naroda koji je u tom ratu tretiran kao srpski, i to ne smemo da zaboravimo. Kao grad u budućnosti ćemo se odužiti ljudima koji su učestvovali i vodili vojsku u Prvom svetskom ratu, kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji u Beogradu nema ni spomenik ni ulicu. Na taj način podsetićemo ljude na istorijske događaje, a generacije iza nas učiti da se ponose svetlim primerima iz svoje istorije – poručio je Goran Vesić.

Beograd je 1. novembra 1918. godine oslobodila Prva srpska armija. Ova armija je od 4. oktobra do 1. novembra oslobodila sve veće gradove u Srbiji, uključujući i Beograd, gde je provela nekoliko dana, da bi zatim nastavila ka severu, širokim frontom preko Save i Dunava. Već 9. novembra od austrougarske vojske oslobođen je i Novi Sad.

Na inicijativu Udruženja ratnika i tadašnje Uprave grada Beograda, Spomen-kosturnica na Novom groblju podignuta je 1931. godine. Njen autor je čuveni ruski arhitekta Roman Vershofskoj, a skulpture su delo vajara Živojina Lazića. U kosturnici su sahranjeni branioci Beograda poginuli 1915. i oslobodioci stradali u završnim borbama 1918. godine. Kosturnica ima dva nivoa, u prvom su sahranjena tela identifikovanih, a u drugom nepoznatih ratnika.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.