Zatražen stečaj za uspešnu seosku firmu

Banatsko Višnjićevo – Radnici Poljoprivrednog preduzeća „Branko Gleđa” u Banatskom Višnjićevu od juče su na birou za nezaposlene, iako su dobro poslovali i redovno primali plate. Zemlja koju je koristilo ovo seosko društveno preduzeće redovno se obrađuje skoro ceo vek, a od sada će biti u parlogu.

Društveno preduzeće „Branko Gleđa” je u predstečajnom postupku, jer se nije privatizovalo do zakonskog roka 31. decembra 2015. godine. Kao što je „Politika” pisala, kupac se tražio duže od decenije, ali niko nije bio zainteresovan, jer je vrednost društvenog kapitala u preduzeću bila nula dinara. Zemlja koju je ono obrađivalo vodila se kao državna, pošto je preduzeće nastalo iz zemljoradničke zadruge, a kao takva ne bi pripala eventualnom kupcu.

Kako tvrdi direktor Vojin Trkulja, pravni status preduzeće je steklo 1990. godine kada je postalo naslednik zemlje istoimene seoske zemljoradničke zadruge, ali i zemlje koju su u nju uneli zadrugari. Međutim, sva zemlja je u katastru upisana kao društvena svojina.

– Nesmetano smo je koristili sve do prošle godine, bezuspešno pokušavajući da izvršimo transformaciju i nastavimo poslovanje u novom pravnom statusu. Tada su po sili zakona prestala da postoje društvena preduzeća, a mi se našli „ni na nebu, ni na zemlji” – kaže Trkulja.

Pošto do kraja prošle godine nije bilo privatizovano, Ministarstvo privrede predložilo je stečaj za poljoprivredno preduzeće, ali je Privredni sud iz Zrenjanina dva puta odbio ovaj zahtev. Stav suda je bio da ne postoji nijedan razlog za uvođenje stečaja, a ponajmanje izostanak privatizacije do utvrđenog roka. „Branko Gleđa” je uvek bilo uzorno agrarno preduzeće, koje je od osnivanja poslovalo pozitivno.

Odbacujući zahtev države za uvođenje stečaja, Privredni sud u Zrenjaninu obrazložio je da preduzeće nije nikome dužno i da stalno ima para na računu. Uspešno je obavilo i poslednju žetvu pšenice i suncokreta, prihodujući oko 40 miliona dinara. U sudu javno priznaju da ne znaju šta im je činiti, i da na ovakav slučaj nisu naišli u dosadašnjoj praksi.

Direktor Trkulja napominje da su u proteklih 12 godina razgovarali sa nadležnima iz šest vlada, ali da niko nije bio spreman da odredi ko će ubuduće biti korisnik 300 hektara zemlje koja se u Banatskom Višnjićevu vodi kao društvena svojina.

– Mi se i dalje vodimo u privrednom registru kao društveno preduzeće, a pošto su uvedene privremene mere i predstečajni postupak, zabranjeno nam je da raspolažemo finansijskim sredstvima i zemljom. Ne možemo nikome da je izdamo u zakup, ali možemo krivično da odgovaramo ako nas inspekcija prijavi što je zemlja u parlogu – kaže direktor Trkulja, a u selu koje je u izumiranju vlada neizvesnost zbog sudbine jedinog ovdašnjeg preduzeća.

Ne shvatajući da država može da dovede do gašenja uspešnu firmu, meštani Višnjićeva uglavnom sumnjaju da se neko od tajkuna nameračio na plodnu zemlju i želi po svaku cenu da joj uđe u posed.