nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
POGLEDI

Procurela demokratija

Pazite ovaj zaokret za samo nekoliko godina: curenje imejlova je od horskih poziva na likvidaciju Asanža i Snoudena danas postalo legitimni dokazni materijal i politička svakodnevica
Никола Костандиновић

Američki izbori koji se održavaju za manje od nedelju dana jesu spektakularni prikaz stanja u kojem se nalazi ideja demokratije u SAD, ali i u manje pompeznoj evropskoj politici, pa i kod nas. Dok u Americi procureli imejlovi najviše govore, u uglednim nemačkim novinama poput „Cajta” mogu se naći otvorene diskusije o održivosti demokratije, kao i teze da kraj EU ne mora biti katastrofalan, što istovremeno znači da je decenijama usnula javna debata konačno živnula, ali je i znak produbljenja društvene krize.

Sećate se kako se američki politički i obaveštajni vrh branio od Snoudenovog otkrića da NSA prati sve građane? Argument je bio da NSA ima pristup samo adresama od kojih se šalju informacije, na primer imejlovi, i onih kojima stižu (to se zove meta-data). E sada upravo direktor Ef-Bi-Aja Džejms Koumi izlazi pred izbore s vešću da je došao do još 650.000 imejlova vezanih za Klintonovu. Nije izneo sadržaj, već meta-data ukazuje da je vredno istrage. Pazite ovaj zaokret za samo nekoliko godina: curenje imejlova je od horskih poziva na likvidaciju Asanža i Snoudena danas postalo legitimni dokazni materijal i politička svakodnevica. Ovo je mogući znak da direktor Ef-Bi-Aja prkosi svojoj šefici američkoj državnoj tužiteljki Loreti Linč. Nedavno je isti Koumi rekao da nema prostora za dalju istragu, ali je tada moguće podlegao pritisku Linčove koja se neposredno pre toga sastala s Bilom Klintonom. Ono što imejlovi jasno pokazuju jeste prezir elita prema demokratskom procesu.

Mark Zakerberg, osnivač „Fejsbuka”, pisao je Džonu Podesti, lobističkom guruu i savetniku Obame, a sada kolovođi kampanje Hilari Klinton, da se sastanu i razmotre kako da Zakerberg usmeri svoj filantropski rad i utiče na javnu politiku. Erik Šmit, koji je na čelu korporacije „Alfabet”, pod čijom je kapom i „Gugl”, ne samo da je direktno bio saradnik Pentagona, već je osnovao i firmu za finansiranje kampanje Hilari Klinton. S druge strane, Piter Til, osnivač „Pejpala”, pomaže Trampa, a investiciju za svoju novu firmu za istraživanje baza podataka dobio je od ispostave CIA. Silicijumska dolina, u kojoj su daroviti ajtijevci svojom pameću stekli bogatstvo, duboko je ukorenjena u politički establišment i misli, isto kao Vašington, da je predodređena da spase svet, ali za dobrobit svojih firmi, a nauštrb neprikosnovenih vrednosti „slobode i demokratije” za bedni proleterijat na dnu.

U imejlovima nalazimo da Klintonova kampanja ima saradnike u medijima, na primer sajt „Politiko”, kojima može da naruči tekst. Štaviše, Klintonova je zvala na koktel, pre objavljivanja kandidature, ugledne američke novinarske ličnosti, poput Džordža Stefanopulosa (koji je i donirao novac njenoj kampanji), Dajen Sojer, Rejčel Medou…, a voditeljka Mika Bžezinski odbila je da prisustvuje. Prema „Interseptu”, holivudski producent Harvi Vajnstin direktno se dopisivao s timom Klintonove da se umanji Bernijev uticaj na crnačku populaciju. Vučićevo deljenje ćevapa novinarima na konferenciji za štampu, bliskost sa Željkom Mitrovićem, monolozi na „Pinku” ili poziv Olji Bećković, dok je još imala emisiju, da dođe kod njega u Jajince, domaća su verzija sve popularnijeg autoritarizma.

Prepiska otkriva i do koje je mere kampanja Klintonove bila bliska s korporativnim donatorima, što je nelegalno, ali pošto velike kompanije mogu da doniraju milione, bliskost je neizbežna. Tek 0,01 procenat najbogatijih i njihovo političko društvo s kojim posećuju „Martine vinograde” je u poziciji monarhističke aristokratije koja sebe smatra nedodirljivom, iako nemaju nikakvu ozbiljnu političku viziju. Dalje, imejlovi pokazuju da Hilari javno govori da će regulisati „Volstrit”, a da onda u privatnom govoru u banci za dvesta hiljada dolara kaže da „Volstrit ” sam sebe treba da reguliše tj. neka vuk čuva ovce. Poslednji imejlovi stižu s laptopa Entoni Vinera, supruga Hilarine desne ruke Hume Abedin i poznatog fotografa sopstvenih genitalija, i eto, Humini imejlovi su na njegovom laptopu. Abedinova je verni pratilac Klintonove kao Nebojša Stefanović Vučića, lojalan još od vremena kad se kao Nebojša iz Beograda javljao u „Utisak nedelje”.

Dva najomraženija kandidata u istoriji američkih izbora, odmah posle glasanja 8. novembra, bez obzira na to ko će ih dobiti, imaju dodatno da se vucaraju po saslušanjima. Tramp ima jedno zakazano već za kraj ovog meseca, a Hilari može provesti još nekoliko godina odgovarajući na pitanja o imejlovima. Teoretski, u zavisnosti od zakulisnih radnji, moguće je da neko od njih mandat završi kao Nikson. Priroda informacija nije da cure, već da nezaustavljivo teku, da sruše sve brane pred sobom, pa tako i stare ideje koje moraju biti zamenjene novim. Kriza je opasnost, ali i šansa, a prava rešenja neće doći s vrha.

Reditelj

Komеntari3
2bc39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja